decembar 2013 archive

ЊЕГОШ И ЦРЊАНСКИ – Беловодско читалиште и причалиште

У организацији Вукове задужбине из Беле Воде, КУД-а Ратко Јовановић из Беле Воде и Друштва завичајаца и пријатеља Беле Воде 14.12.2013. године у Белој Води у БЕЛОВОДСКОМ ЧИТАЛИШТУ И ПРИЧАЛИШТУ власника Божидара Новокмета одржано је књижевно вече у част Петра II Петровића Његоша и Милоша Црњанског. Ово интересантно и оригинално вече у коме је доминирала поезија осмислио и водио је др Велибор Лазаревић, а реализацију је активним учешћем у пројекту подржало и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.

О стваралаштву Петра II Петровића Његоша говорио је др Велибор Лазаревић, а о стваралаштву Милоша Црњанског проф Вељко Стамболија. Његошеву поезију гуслао је Љубомир Љубо Шћепановић, а говорио Мића Живановић. Поезију Црњанског говорили су Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић и Ивко Михајловић. У завршном делу ове уникатне књижевне вечери афоризме су говорили су Ивко Михајловић и Братислав Спасојевић, поезију : Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Вељко Стамбилија, Братислав Спасојевић и Божидар Новокмет, а међу посетиоцима били су и Раде Јовановић, Јелица Крстић, Грујица Ђурђевић, Игњат Видаковић, Славко Милићевић, Иван Јовановић, Милутин Рашковић и други и сви они су изговорили по нешто из свог опуса и стваралаштва…

Једна сламка међу вихорове…

др Велибор Лазаревић


Ивко Михајловић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стмболија,
Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 238. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/uncategorized/njegos-i-vrnjanski-belovodsko-citaliste-i-pricaliste/

Горан Минић – ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ – Промоција Брус

Уружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Народна библиотека Брус су 17. децембра 2013. године у читаоници Народне библиотеке у Брусу организовали промоцију књиге „ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ“, аутора Горана Минића.
Поред аутора на промоцији су учествовали и: Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Вељко Стамболија – песник и књижевни критичар, Душка Ерић – песник, Мића Живановић – песник, Далибор Ђокић – песник, Љубица Маринковић, Мирољуб Дачковић и Ана Дачковић. Промоција је реализована пред препуном салом читаонице и представља пецепт како треба организовати промоције песничких књига!


Горан Минић

ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ

Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав

Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 217. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/goran-minic-oci-pune-nesanice-promocija-brus/

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ – Промоција Крушевац 29.11.2013.

У Крушевачкомпозоришту је 29.11.2013. године одржана промоција друге књиге поезије Животе Трифуновића *И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ*. Књигу је објавило и промоцију одржало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Промоцију је осмислила и водила Светлана Журђевић а о књизи је говорио рецензент књиге Љубодраг Обрадовић. Занимљиво је да јерецензију за ову Животину књигу написао и мр Јован Михајило из Новог Сада, а да је изводе из рецензије прочитала Светлана Ђурђевић. У промоцији су активно учешће узели и песници Мића Живановић, Дејан Ристић, Драган Тодосијевић, Зора Митровић и Даница Рајковић. Посебно је била запажена Животина песма ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР коју је прочитао Љубодраг Обрадовић.

Поезија Животе Трифуновића – мр Јован Михајило

Исчитавајући песме Животе Тривуновића схватио сам да се у његовој души родила љубав и нада за сва људска бића. Он са Јастрепца дозива виле да посете његово место рођења. У песмама се осећа духовни миомир. У жељама и олујама спомиње прву љубав, мангупа, свог деду и сунце које је вечно. Са усхићењем и радошћу посјетио сам његов родни дом. Безазлен као голуб његова лира дозива пролеће и ловца да не убија срну. Његово гнездо у Кобиљу крије народну мудрост и као боксер у рингу, спомиње своје село и изворе којих је на претек у овом крају.

Стихови су ритмички и мелодични, као да су између сна и јаве. Пјесме су испуњене и прожете љубављу. Спомиње природу, принца и пастирицу, коку и пилиће. Успут среће малу бебу у колевци. Баба је на мукама. Он пева деци, вољеној жени. Пјесме су допјеване, зреле и оргиналне, писане мастилом срца.

Јулски дан је на видику, у шуми среће брезе, борове, јеле, а у реци роде и жабе. Мишеви скривени у рупама вире својим стакленим очима и то је угођај. Патка и њено потомство плове у сновима Животиним. Ту су и свитци и бубе маре. И царев наследник и воденица… Шта ли пише у опроштајном писму? Нежења сања снаху. Живота пева о избеглицама, смеје се и кад му није до смеха. Пева о Косову, о рингишпилу…

Ту је зов славуја, лирска исповест. Дозивају га Копаоник и Јастребац, у њима тка нити наде. Враћа се Моравским мостовима са песмом на уснама.

Песме су му прави медаљони, акорди живота познати само осећајним бићима. Овдје је присутна игра речи, пуно је крилатица, хитрости, блеска, тајновитости, варница…

Критичар Драгутин Гостушки каже: Пред песником не сме бити прекорачења, поштовања, дивљења без покрића, лажних суза. Песник покушава да уђе у тајне немира, у кутак који носи на левој страни груди. Песме имају свој стил, своју храброст да се каже оно што јесте, а јесте. 

Његов самопрегор је јединствен и племенит, свакако га треба поштовати. Као прави читалац не упуштам се у анализе песама, него као рецезент износим свој утисак. Живота све мери срцем, а не милиметрима. Љубав је та чудесна светлост небеског пространства изнад Крушевца која одводи аутора у кутак пенушавих вала Мораве, гдје стрпљиво чекамо рађање нове збирке. Стихови су јасни и прочишћени, имају своју интиму. Својим ликовима тепа, награђује их травкама и цветом детелином са четири листа. Сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет… Све то је у песмама Животе Трифуновића.

Знано је да се песником рађа али и да се песником постаје. Нека ова Животина збирка буде први славуј који ће слетети у наша срца и домове коју ћемо с радошћу читати, те је топло препоручујем за штампање.


Петровардин октобра, 2013. године, Мр Јован Михајило

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 151. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/i-seljak-moze-pesnik-biti-promocija-krusevac-29-11-2013/

ЗА МИРИС БОЖУРА – Алексинац 03.12.2013 у 18:00

МОЛИТВА РАЊЕНОГ ГРАДА

Ја, из пепелишта у небо загледан памтим
како капљу рањене звезде,
крваве веснике пролећа,
и урлик челичне птице
над мојим заспалим улицама.
И јауке памтим
од Грачанице до Милице.

Ја, рањеник из ноћи безумља,
уписан на карти страдалника,
молитву шапућем
за све избегличке колоне,
за сене војника над рововима,
за застале на мостовима,
за шеснаесторо из Абердареве,
за снове остале испод рушевина
и осмехе залеђене у сећањима.

Ја, из пеплишта у небо загледан,
и овог пролећа милујем уснуле свице
и беле голубове пуштам,
нек се испод мог имена
ниједно ново не допише
на листи градова
чије су заспале улице
стрељане у било којој ноћи.
Нек будем последњи
што памти крваво рађање сунца,
јаук што облаке леди
и урлик челичне птице
од Милице до Грачанице.

© Светлана Биорац-Матић

(Алексинац, 2012. године)

ЗАШТО И ДОКЛЕ?

Господе, теби се молим,
зашто су Србима судбине зле.
Питам те, не могу да одолим,
кажи ми зашто и докле?

Кажи, Господе, ко конце врти
и ко разбија лепе нам сне.
Само смо ми полигон смрти.
Желим да знам зашто и докле?

Зашто Косово, Делиград,
Мишар,

Кајмакчалан, Гробница плава?
Зашто тај тужни крвави
октобар

и кућа у Нишу од српских
глава?


Зашто издаје брат брата
и каља земљу нам свету?
Зашто Први и Други рат
и српска гробља по свету?

Српски је нови живот изнико.
Из угаслих нам огњишта ватре.
Коме ли то сметамо толико,
па хоће до једног да нас сатре?

Кроз смрт се у бесмрт винемо.
Кућу на светском друму не дамо.
Ми прво нагло изгинемо,
а зашто, после се питамо.

Шта осим гробља деци да
оставимо

и где ли воде њихови пути?
Кад ћемо једном тачку да ставимо
на наше умирање ради смрти?

© Србобран Матић

ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ПЕСНИЧКИ ДОГАЂАЈ!

 

Овај чланак прочитало је 131. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/za-miris-bozura-aleksinac-03-12-2013-u-1800/