ДРУГИ ПИШУ: ГРАД – http://krusevacgrad.rs/sve-bilo-je-poezija-muzika-i-lepota/
СЛИКЕ: https://www.facebook.com/poezijascg/photos/?tab=album&album_id=10157592443695151
Све било је поезија, музика и лепота… У прекрасном амбијенту ресторана *АС* Хемопродукта Крушевац 17.09.2016. године, захваљујући предусетљивости власника Бранислава Кљајића, одржана је по четврти пут поетска манифестација (за сад, под радним називом) *СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ*. На манифестацији је промовисанo издаваштво Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у 2016 години и прослављен је и четврти роћендан овог удружења са седиштем у Крушевцу. Гости су били песници из Ћуприје, Крушевца, Александровца, Бруса, Текија, Љубаве, Коњуха, Кобиља и Треботина, као и пријатељи Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Синиша Максимовић – заменик председника Скупштине града Крушевца, др Велибор Лазаревић – градски већник и председник Вукове задужбине из Беле Воде, Бранислав Кљајић – власник Хемопродукта Крушевац, Гвозден Ђолић – помоћник директора Вино Жупе из Александровца; Игњат Видаковић – председник МЗ Бела Вода и други.
Манифестацију *СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2016* је отворио председник
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић
Јована Марковић је прочитала песму
Шта се сматра за честито?
Кад је нешто поносито,
Кад је увек баш исправно,
не кривуда, све је право.
Шта се сматра за поштено?
Кад је добро и искрено!
Кад је савест наша чиста,
кад добротом човек блиста!
Шта се сматра за искрено?
Кад сабереш мисли своје,
кад ти срце затрепери,
ка ти душа не замери!
© Јована Марковић
…а Борисав Благојевић из Ћуприје
СРОДНЕ ДУШЕ
Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу
Сродне душе не постоје
Ал постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге
Сродне душе не постоје
Ал’ постоје друге неке
Душе што су тако близу
Раздвојене и далеке
Сродне душе не постоје
Али постоје душе сличне
Душе што се cpeћe боје
Па остају непомичне
Сродне душе не постоје
Ал постоје душе нежне
При сусрету што се топе
Уз погледе неизбежне
Сродне душе да постоје
Зар ја своју не бих срео
Ма колико и да нећу
Зар бих таквој одолео
Сродну душу можда сретнем
Ко зна када једног дана
Слутим да ме она тражи
Тражимо се годинама
© Борисав Благојевић
Мира Ковачевић – сликарка
Управо тако-све је било поезија, музика, лепота и наша насушна, исконска потреба за истом. Наш дупли слављеник Љубодраг Обрадовић Љуба још се једном показао као сјајан организатор са истакнутим смислом за сценски наступ кроз снагу написане и изговорене речи која лечи душу или како је већ рецено-СТИХОЉУБЉЕ. Присуство огромног броја дружељубивих људи, песника, сликара и представника општинске структуре, указују на правац којим Крушевац треба ићи у будућности, а то је љубав према човеку, људима, јер смо сви ми људи, па тек оно чиме се бавимо и која уверења имамо уз све различитости које нас обогаћују. Хвала насим драгим домаћинима и хвала свима вама на једној дивној вечери у којој је Крушевац био једна душа,онако како и треба бити. Срећан рођендан! Мира Ковачевић – запис са Фејсбука.
Овај чланак прочитало је 143. посетилаца сајта
Skorašnji komentari