februar 2019 archive

Песничка сусретања ПоезијаСРБ 19. 2. 2019. у 18:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставило је реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Фебруарска сусретања су одржана 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да чујете како је то било погледајте видео запис Славише Паунковића на почетку овог чланка… Следи потпунији опис догађаја и слике… Програм су водили Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА. Прочитајте њихове песме…

Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВЉубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало кармина,
Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред мене.

Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 43. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/poezijasrb/pesnicka-susretanja-poezijasrb-19-2-2019-u-1800/