Промоција часописа ПоезијаСРБ број 11 у Народном музеју Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 11 одржана је 24.10.2019. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције припремило је и реализовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Народним музејом Крушевац. Програм су водили и уредили Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић. За музички тренутак постарали су се: чланице певачке групе БИСЕР из Крушевца и Градимир Карајовић на усној хармоници. О часопису је говорио уредник часописа Љубодраг Обрадовић… Своју поезији говорили су песници: Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић, Мића Живановић, Хаџи Иван Милановић, Мирјана Смиљанић, Дејан Милошевић, Душка Ерић, Елена Ерић, Саша Милетић, Градимир Карајовић, Сања Лукић, Богдан Јевтић, Бранко Ћировић Ћиро, Слободан Ценц, Зоран Ђурић, Татјана Ђурић, Мишко Плочић, Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић, своју причу је говорио Боривоје Видојковић, а афоризме Михајло Ћирковић и Саша Милетић… Слике на Фејсбуку


ИЗВОДИ ИЗ СИНОПСИСА


Драгојло Јовић: Добро вече и од мене. Хвала вам на времену које одвајате да се дружимо међусобно, да се дружимо са поезијом и бар у време трајања тог дружења заборавимо све друго и уживамо у лепим стиховима који су смештени између прелепих корица чији је аутор мр Ратко Тодосијевић – Баћо… Иако кажу да је СТАТИСТИКА тачан збир нетачних података ипак се мало треба забавити бројкама које кажу следеће: Часопис број 11 на 125 страна, од 75 аутора песама и писане речи, са 290 песама су бројке за поштовање. Изашло је до сада 11 часописа, ако у просеку имају исти број текстова и песама као овај последњи то значи да је укупно у часописима регистровано и објављено око 3.190 песама. Па мало ли је за један велики аплауз.За промоцију једанестог часописа велики аплауз заслужује пре свега Председник овог удружења Љубодраг Обрадовић, а потом и други људи који су од почетка оснивања Удружења учествовали, у сада већ на ширим просторима препознатљивог Удружења: Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Латинка Ђорђевић, Лепа Симић, мр Ратко Тодосијевић, а потом и сви чланови или не чланови који пишу и шаљу своју поезију за овај часопис.Посебна захвалност за подршку рада Удружења припада и Граду Крушевцу, који је финансирао и друге наше активности, али и штампање овог часописа.

И још мало статистике: За овај часопис песме и писане текстове послали су ствараоци из следећих градова *Сремска Митровица, Нови Сад, Ћуприја, Параћин, Козарска Дубица, Ћићевац, Велико Градиште, Александровац, Нови Београд, Крагујевац Бања Лука, Трстеник, Бијељина, Горњи Милановац, Куршумлија, Лесковац, Лепосавић, Кучево, Ниш, Крушевац, Брус, Шид, Цирих, Милано и Треботин… Све похвале за уредника часописа што се увек сети и оних песника који више нису међу живима, али њихова поезија живи са нама, Душан Матић из Ћуприје, Јован Михајило из Новог Сада, Давор Славнић из Козарске Дубице. У часопису своје место с разлогом имају и наши чланови који се баве писањем афоризама као и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Наравно, на самом почетку чућемо уредника часописа Љубодрага Обрадовића, који ће нам рећи своје импресије и запажања о часопису, као и стратегију за будући рад.

Љубодраг Обрадовић: Добро вече драги песници, поштовани гости, љубитељи поезије.Овај часопис је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Ево, и овај број је посебан – једанести. Посебан је, јер после њега долази дванаести број, а сваки нови број, за нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је? Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим стваралаштвом: Марина Адамовић из Ниша (песникиња која у нашем Удружењу има чланску карту број 1.), Андреја Ђ. Врањеш из Сремске Митровице, Сања Петровић из Новог Сада, Лепа Симић из Цириха и Миле Лазаревић из Ћуприје… Сви они, за нас су посебни и зато су у рубрици У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора  у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Посебну  пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Душан Матић из Ћуприје, Јован Михајило из Новог Сада и Давор Славнић из Козарске Дубице.

У часопису ћемо и овог пута имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био сасвим мали кутак… У овом броју по први пут имамо и прозни део ПРИЧЕ.

Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Зато је ту део КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.

Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо покушати да задржимо ову концепцију о деловима часописа, имајући увек на уму да је наша мисија да добру поезију приближимо читаоцима. Али како је поезија за мене увек на првом месту, ја ћу Вам изговорити једну моју песму, на тему која је сада актуелна:

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
Сад огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
кад немају друге хране.

Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
нас чека горка судбина.

Пусто је сад’ моје село,
Док поглед може да допре.
Прође понекад опело, 
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.


Данијела Јевремовић
је затим најавила присутне песнике, афористичаре и књижевнике, који су затим говорили своју поезију, афоризме и приче.

Још слика на Фејсбуку

 

Овај чланак прочитало је 16. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/2695/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.