ВЕЧЕ СА ЂУРЂОМ у Клубу КЦК у Крушевцу

У Клубу КЦК у Крушевцу 25.09.2015. године одржано је поетско-музичко ВЕЧЕ СА ЂУРЂОМ. Иницијативу за ово изузетно квалитетно вече дао је директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, а реализацију је подржало и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чији је Светлана Ђурђевић Ђурђа оснивач и заменик председника. Поред Ђурђе у програму су наступили њене пријатељице и пријатељи: Горана Младеновић, Весна Видојевић, Дана Миладиновић, Јелена Ђорђевић и Љубодраг Обрадовић. Стихове Светлане Ђурђевић је говорила Ива Стојановић, музиком је вече обојила група ТРЕЋА СМЕНА, а програм је водила Рајна Алексић Маринковић.


Ива Стојановић је говорила поезију Светлане Ђурђевић…

ОСТАТИ СВОЈ …

А ја сам пуста стена
окрњених црних суза нечијих.
Упијам сав задах ове трошне
избушене и опустошене планете
а ипак и даље стојим на бедемима
неких старих измрцварених и давно
заборављених појмова Правда и Истина.

…А ја сам само камен спотицања
изопачених, некад бриљантних мисли.
Окужена и упрљана грешним и
бесмисленим визијама среће, и
давно покопаним исконским осећајима
бола и патње некод другог Ја.

…А ја – еликсир – плутам
у безграничном вихору крика птице
злослутнице, улаштених златних пера,
док ми вапај црних слутњи загушује
кликтај осакаћене, прегрубо дефлорисане
тајне – остати свој.

© Светлана Ђурђевић

… а Љубодраг Обрадовић је Ђурђи, уз приказ њене поезије, поклонио и једну своју песму уместо цвета…

 

ЈА БИХ ТЕБЕ…

Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.

Ту, у парку том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ја нисам знао,
да на њему пише,
не волим те више.

Ја бих тебе,
волео ко ниједну,
и шта обећати више,
док стојим,
под прозором твојим,
а сву ноћ,
пада неки ситни снег
и крв се леди
у жилама мојим.

Ту, на углу том,
први снег је пао
и нашао дом.
А ја ни тад нисам знао,
да на њему пише,
не волим те више.

Да, дошла је зима,
а пролеће изгледа
никад неће доћи,
да живот поклони свему
и мени донесе тебе,
ко гранама лишће.

Ту, на тргу том,
један сат је стао
и не куца сад.
А ја, ја и данас не знам,
љубав једном прође,
не враћа се никад.

© Љубодраг Обрадовић

 

“Видиш ли ме међу свицима у врелој јулској ноћи”?

Песник је свако ко животом испише бар једну песму, ма макар је дуго носио дубоко у срцу чекајући прави тренутак кад ће та песма на јави заблистати и променити свет. Светлана је своје стихове исписала и оставила времену да својим протоком сазри жељу за искорак пред очи сродних душа, знајући да својом поезијом неће променити свет, али знајући да ће поезијом свој живот оплеменити и испеглати наборе које судбина поклања…

О Светланиној поезији ће се причати и писати, а оно најлепше исписала је она сама својом поезијом јасно шаљући поруке о себи и вредностима до којих јој је стало, а то су Правда и Истина… то су Љубав и Живот! Зато Вам топло препоручејем поезију Светлане Ђурђевић, знајући да ту има бројних песама за памћење, које ће учинити да на трен затреперимо са њеним стиховима као брезе на ветру заборава.

“Видех те, једном, на крају сумрака како спокојно вучеш подерано срце”! 

© Љубодраг Обрадовић

Рајна Алексић-Маринковић је водила програм


Светлана Ђурђевић и група ТРЕЋА СМЕНА


Светлана Ђурђевић и Горана Младеновић


Горана Младеновић


Светлана Ђурђевић и Весна Видојевић


Весна Видојевић


Дана Миладиновић


Јелена Ђорђевић


Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић


Мр Мирослав Смиљковић поклања цвеће Ђурђи


Мр Мирослав Смиљковић поклања цвеће Рајни


Мр Мирослав Смиљковић

 

Овај чланак прочитало је 71. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/vecesadjurdjom/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.