Издвојено

ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ – Љубодраг Обрадовић

Пред Вама су 5 музичке варијанте моје песме “ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ”. Помозите ми да одаберемо најбољу. У анкети испод песама гласајте најбољу!
/Љубодраг Обрадовић/


1. ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ (
Chanson theater pop)

2. ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ (Ex-Yu blues chanson)

3. ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ (Ex-Yu pop rock ballad)

4. ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ (Dark Rock)

5. ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ (Modern Dark Rock)

Која је варијанта песме "ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ" најбоља?

ПОГЛЕДАЈТЕ РЕЗУЛТАТ

Loading ...

ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ

На лицу осмех, у срцу жар,
дуго одвојени идемо.
У новим почецима је чар
и ми од те ватре дрхтимо.

Ја драга варам себе,
ти вараш своја осећања.
Од љубави ми смо далеко,
а жеља у срцима одзвања.
Настави са читањем “ОСМЕСИ И ЛАГАЊЕ – Љубодраг Обрадовић”

Издвојено

“ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА” – 21.10.2026. – Клуб КЦК

Редовна “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА” Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржаће се 21.октобра 2026. године у Културном центру Крушевац у Белој сали
у 18:00 сати.

Настави са читањем ““ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА” – 21.10.2026. – Клуб КЦК”

Издвојено

„Приче из суднице и још по нешто“ – Лидија Бјелица

У медијатеци ОШ “Јован Поповић” у Крушевцу 10.10.2026. године одржана је промоција књиге Лидије Бјелице. Био је то одлично осмишљен перформанс као комбинација  видео прилога, прича о књизи и скечева на бини и одличних музичких тренутака које су уприличили Драгица Калас и Владица Радојевић и хармоникаш Јован Јевтић…

У програму су учествовали: – Водитељи: Јованка и Јана Бјелица; –  Музика: Драгица Калас- певачица, проф. музичког у пензији, Јован Јефтић- хармоникаш и Владица Радојевић- гитара; – глумице: Ђурђина Лазаревић и Јана Бјелица; – Илустратор књиге: Мајда Благојевић; – Причали о књизи: Снежана Марковић- ревензент, Митар Лутовац, Љубодраг Обрадовић, Драгица Калас, Владица Радојевић; -Прочитан је и текст Стевана Лутовца и рецензија Драгане Шошкић.

Ево шта сам и ја рекао том приликом

Љубодраг Обрадовић – Додирни звезде

Добро вече поштовани пријатељи прозе и поезијe. Мени је драго што је пред нама трећа књига Лидије Бјелице – Шљивић “ПРИЧЕ ИЗ СУДНИЦЕ И ЈОШ ПО НЕШТО”. Драго ми је и што је издавач ове књиге Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и што је Лидија наш члан. Драго ми је и
што сам ја уредник издавачке делатности овог удружења. И посебно ми је драго што је њена трећа књига добра као и претходне две!

Настави са читањем “„Приче из суднице и још по нешто“ – Лидија Бјелица”

Издвојено

Дигитални легат „Поезија за сва времена” – Милинко Миле Васиљевић,


Дигитални легат „Поезија за сва времена” Category:Milinko Vasiljević

Милинко Миле Васиљевић, “Novinar i voice-over umetnik” Лозница

Као дугогодишњи новинар, спикер и воице-овер уметник, одлучио je да свој вишедеценијски рад и професионалне аудио-снимке стихова наших највећих песника (Дучића, Ракића, Диса, Шантића…) званично поклони глобалној ризници “Wikimedia Commons pod slobodnom (Creative Commons) licencom”.

Ови аудио-записи сада су потпуно бесплатно и легално доступни ученицима, професорима, културним установама, а посебно слепим и слабовидим особама широм Србије и дијаспоре.

Линк ка аудио-снимцима на Викимедијиној ризници: 

Издвојено

НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ

Многи стихови наших песника одлично звуче и кад се од њих искомпонује музика… Зато сам одлучио да пре свега своју поезију, а затим и поезију наших чланова који деле моје мишљење искомпонујем и дако јој дам нову звучну димензију… Уживајте у одличној поезији оплемењеној музиком!  (Овде су и неке песме које су постављене на YouTube па их можете погледати у уверити се да су и њихови аутори креативни у изради видео снимака).

/Љубодраг Обрадовић/

Последња песма у мојој првој књизи “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ” била је песма “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ”. За њу је карактеристично да је далеке  2005. године као прва понела признање ПЕСМА ГОДИНЕ на сајту www.poezijascg.com  Погледајте је и преслушајте у две верзије:

на српском језику у модерној СИРТАКИ варијанти, Настави са читањем “НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

Nekad nikad

Promijeniću se nekad, jednom kad me ne bude, tad sigurno, nikad prije. Postaću jednom prah možda baš bude noć i mjesec izađe mlad. Neće ostati na zemlji trag nekad će samo zašuštati zvijezde koje nikad ne ostavljaju srebrni trag.

OČEV ZAVET – Ljiljana Tamburić

ОЧЕВ ЗАВЕТ

Видиш ли, мали, ове планине што им врхови над маглом вире,
тако ћеш и ти, за које лето, брзо и лако порасти сине…
Од свога оца постаћеш бољи, од мајке лепши, од бора виши,
зато се радуј сунцу што греје, трчи и расти ко клас на киши.

Ја ћу ти дати љубав и ветар да те погура да лакше буде;
Нека ти једра пучином јуре, у свој брод скупи најбоље људе…
Веруј у добро, јер добро лечи, у аманет ти остављам славу,
чувај свој образ, поштење, име и држи увек усправно главу.

Док летиш светом, дома се сети и на праг родне куће тад слети
Погледај горе, врата пољуби, да би ти помогли наши свети,
јер нигде нећеш на свету наћи то што одавде у оку носиш,
што ће ти увек подсетник бити
да имаш чиме да се поносиш.

POD AJATOM – Ljiljana Tamburić

POD AJATOM

Kada rodna stabla legnu na livadu punu nane
pa sa grana bremenitih krenu muke porođajne…
Kad prokaplju modre voćke u jesenje tople dane
i natope suvu travu pitomine zavičajne…
Tada pođu svi u berbu da se skupi šljivka svaka
savijenih, bolnih leđa, od svanuća pa do mraka.

Za to vreme pod ajatom na red čeka stari kazan
strpljivo se izležava, dok šljivama prođe vrenje,
namontiran i ulickan al još uvek hladan, prazan,
šljivovice mlade žedan iz tabarke kada krene.
Nije dugo to čekanje, možda nekih mesec dana
kada se navrše kace, od prvog do zadnjeg branja.

A onda se razveseli, guta vatru ko aždaja,
dok domaćin željno čeka da potekne prva kapka…
Celu noć se pije “stara” i veselo razgovara
I žaračem usijanim neprestano žar se tapka.
Kada najzad kazan provri, lula počne da se puši,
tad prvenac zacvrkuće ko lekovit melem duši.

Od sreće se sva razigra i rasplače ova sprava,
pa sve više suze toči, čiste kao izvor gorski,
žao mu je što godinu, tužnih dana lenjo spava
čekajući da u jesen probudi se duh seoski.
Da ga poji hladnom vodom i hrani ga slatkim kljukom
onaj što je svaku šljivu skupio sa teškom mukom.

Ljiljana Tamburić

ТУГА

У наручју топлом

драга заплакала,

дланове је тугом

драгом покапала.

 

Затечен у трену

тјешио је њежно,

док су сузе текле

тихо, неизбјежно.

 

Сунчеве је пјега

на образу јој стала,

отета од туге

драга је заспала.

 

L A V E Ž

Zastanem,prećutim, kad krenu da laju
pred ruljom od straha nikada ne bežim
ustuknu i oni jer me dobro znaju
da ujedam uvek kad počnem da režim

Nek laju iz tame, nek zubi im zveče
ne dam da me slome ni age ni paše
jer oni što laju kada padne veče
od hrabrih i jakih najviše se plaše

Ne klečim pred silom bez imalo časti
ni pretnje me vaše naterati neće
jer ponos u meni ne može se krasti
iz duše sloboda ko stihija kreće

Nek laju do zore,nek prete i sude
nek misle da strahom slomiće mi volju
dok ponos i prkos u grudima bude
neću klečat’ nikad pred onim što kolju.

autor
Jovica N.Ðorđeviċ
17.10.2026g.

ТРЕНУЦИ МОГА ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША

 

Тренуци мога времена

затворени су у мојој глави.

 

Чувају неке успомене,

мени битне и драге,

а и оне лоше.

 

Желео бих да их заборавим,

да нестану, да их нема.

 

Чувам их у сновима,

често их сањам.

Плачем са њима,

смејем се.

 

Волео бих када бих могао

да прођу ноћне море,

да их не сањам више.

 

Младост ми је остала у њима,

у мојим сећањима.

 

Ваљда долазе по своје.

 

Један део мене памти,

други, као брана,

покушава да заборави.

 

Не може.

Недa се сећање.

 

Докле год се сећам,

сећаћу се ратова,

наше сурове глупости.

 

ДЕДИНА РАДИОНИЦА – КОЗИЋ САША

 

 

Jош памтим време

када смо сестра и ја

у очевом родном селу

лежали на трави

и бројали звезде.

 

Данас моји синови

не би ни ишли у село.

Нема интернета,

а ни кабловске.

 

Ја сам имао праћку,

сестра ластиш за прескакање.

По цео дан га је прескакала,

а ја праћком ловио.

 

У то време волео сам

да се играм у дединој радионици.

 

Био је каменорезац.

Правио је споменике.

Тих година водио ме је у мајдан,

место где је вадио пешчар,

камен од кога је деда

правио споменике.

 

Недуго после тих година,

деда умре од силикозе плућа.

 

Дуги низ година после његове смрти

нисам улазио у његову радионицу.

 

Недуго затим,

продали су је.

 

Узео сам само дедине наочаре,

за успомену.

 

Били су то лепи,

срећни дани.

 

 

СЕСТРЕ БЛИЗНАКИЊЕ – Здравка Пап

Сновима не управља разум,
већ жеља која машта
и крила јој даје
да открије непознато.

Немој одустајати од себе,
постани јака као корен
који се не да ишчупати.

Пусти нек љубав полети,
откриј лепоте овог света,
преплави срце емоцијама.

Поклањај све што имаш
и све што срцем желиш,
па ћеш једном схватити
да су туга и срећа
сестре близнакиње.

Свети трен

Развесели мене болну ,
Мене јадну развесели,
Додирни ме тако горду,
Свети трен ти са мном дели.

Загрли ме тако грешну,
Анђеоска спусти крила,
Додирни ме као лептир,
Никад гора нисам била.

Понеси ме тако слабу,
Кроз висине и дивљине,
Па нахрани мене гладну,
Пуну патњи и горчине.

Пољуби ме мој анђеле,
Сваком бићу љубав треба,
Иза сваког врха мога,
Један вук ме увек вреба.

Заслепи ме да не видим,
Чемер људске лоше душе,
Бес трепери на мом длану,
Као жито усред суше.