ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Одлучио сам да Вам за ВАСКРС 2026. године поклоним неколико наших песама искомпонованих и отпеваних уз помоћ платформе SUNO AI. Можете их преслушати у наставку овог чланка.
СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА
SVITA ZA POZNU PTICU – Nena Miljanović
Z o r a n u ( za rođendan) 3. јun 2012. vlataj mi žito pod suncem rečju sam seme u brazdu ljubavi u dušu tebe u pesmu nas suzama radosnicama ko kišom zalivam raspevana i rasplakana rodu duše se radujem pesmama klikćem ševa sam nad klasjem u kljunu stih pod krilom on naliva (pre)zrla … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”
ЈЕДНА ЖЕНА – КОЗИЋ САША
Покушавам пићем
да попијем једну жену
која ми је ушла у главу.
Видим је на улици,
видим је у гужви,
видим је у кревету,
у аутобусу,
стално је видим.
Бежим од ње
целог живота,
али не могу побећи.
Што више пијем,
све је више видим.
Поред мене је.
Гледа ме,
трепће, ћути.
То ме боли.
Она ћути,
ја пијем,
па све до Судњег дана.
Умрећу,
а она ће бити ту.
Ко ће пре нестати ,
она или ја?
ЈУНСКЕ ВЕЧЕРИ – Миленка Весић
ЈУНСКЕ ВЕЧЕРИ
Кад би ето рекли мени,
хајде сада изабери,
ја бих одмах јасно,
дар јунске вечери.
Кад утихну дневне жеге,
у смирају дана бела,
тада живот зажубори,
као извор, као врела.
И зрикавци своју песму зричу,
липа стара мирисом опија…
Даца мила на улици кличу,
весело је, а то сада прија.
Скрива сунце тада зраке своје,
неки мир душама завлада,
куд несташе све те дивне боје,
нема краја, најлепше је тада.
Мириси се шире са свих страна,
од милине све очо зажаре.
Рађају се тад љубави нове,
а јунске вечери дарују нам дара.
Ž A R
Oprosti za ljubav što u meni gori
što još tvoje ime šapatom dozivam
što još srce moje s uspomenom zbori
i što samo tebe u snovima imam
Oprosti za čežnju što u srcu gori
i za svaku suzu što je tajno pala
za nemir što dušu svake noći mori
i za nadu koju nisi sačuvala
Oprosti što te tražim u tišini noći
kad se senke skupe oko moga praga
što ne mogu dalje ja bez tebe poći
dok u duši lebdi tvoja senka draga
Oprosti štp čekam korak da se javi
iako je vreme sve tragove skrilo
što te srce moje među zvezde stavi
kao da se ništa nije dogodilo
Ne tražim da vratiš ono što je bilo
ni ti da se prošlost ponovo otvori
dovoljno je znati da si moje milo
i da tvoja slika u mom srcu gori
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
20.06.2026g.
САЊАМ – Јованка Лалић
САЊАМ
Уроним тако у снове своје,
тада ми туге нестену моје…
Срећна ходам кроз лепе тренутке,
као да су снови најлепше лутке.
Тако одем у неки непознати крај
и тамо прошетам као кроз мој завичај.
Све лепо буде док зора не сване,
тада, се снови у јави појаве…
Па седам тако у кревет свој и питам се:
Да ли је уопште то живот мој?
НОВОМУЧЕНИЦИ
Крст на крст, луна на крст,
залазак умирућег сунца
прати како се небо спушта,
гута ово душе што оста.
Мало им што су добили прст,
не била им старца ријеч проста,
скупа у мржњи би руке укаљане
што још увијек ваде кости
из дубоких бездана неопојане.
Браћа, комшије, крвници,
оштре каме, прошлост урличе
и виче заборавом затрпана
у ћутњи жива сахрањена.
Одјекују сабласни крици
кроз литице, кланце и жице,
празних очију дупље се шире
новомученика Православних.
Дрхти Голгота, Трнова круна,
агонија умирућих жртви
на жртвенику узвишене части.
У срцу земље пламти буна,
док преживјели пописује мртве,
измучени сузом непросутом
не посустају, не могу пасти,
што су крви жеднији кољачи
уз Божији дар су од силника јачи.
ТИХОВАЊЕ СА БОГОМ – КОЗИЋ САША
У тренуцима када тихујем са Богом у срцу ,трудим сe покушавам да ме ништа не скрене са Његовог пута.
Уживам изговарајући у себи молитве за све који са смиреними бистрим умом , пуним захвалности , ходе кроз живот.
Помињем Њега у својим молитвама , захваљујући на свим благословима којима нас обасипа.
Његов пут је и наш пут , а вера нас учи , да ће нас одвести ка нечему много бољем , ономе што смо својом надом , вером и истрајношћу заслужили.
Волим Бога , волим Његову стварност скривену дубоко у нама
Док сам био млађи , желео сам да будем монах , да слушам тишину , да ми мир постане спокој душе .
Да ноћи проводим у молитви , да будем брана туђим , а понекад и својим црним мислима .
Боли ме када људи пате и плачу када се бол света дотакне дубине моје душе .
Тада молитва преузима последњи дамар мога тела , и тада сам најближи Богу .
Надам се…Надам се…
Да ће свака суза постати молитва а свака молитва пут ка светлости
ТМУРАН ДАН – Јованка Лалић
ТМУРАН ДАН
Гледам кроз прозор,
како ветар савија гране…
Оваквог ветра било је још лане.
Сетим се тог дана
Тмуран, кишан и хладан дан,
као да се у срцу
отворила стара рана,
као некакав страшан сан.
Осећам и питам се
Дал је то наговештај тај?
Дал ветар односи тугу,
или доноси срећу?
О Боже одговор ми дај. Настави са читањем “ТМУРАН ДАН – Јованка Лалић”
ЛИПЕ И ЈОРГОВАНИ – КОЗИЋ САША
Ноћас сам шетао улицама Београда.
Мириси липе и раног јоргована
вратили су ме у детињство.
Липу смо брали,
по терасама сушили,
па током зиме чај кували и пили.
Јоргован, обично плави,
брали смо са грмова
и у вазе код куће стављали.
Данима су нам куће
мирисале на липу и јоргован.
Ти мириси су у мени пробудили
најлепша сећања:
одрастање , улицу,
пријатеље, другове, браћу,
живот и борбу,
животна лутања пуна немира,
жену и децу…
Прошао је живот.
Прошли су догађаји.
Остао је само један мирис ,
липе и јоргована у сећању
на прохујали живот.
Можда баш зато лутам улицама
БЕОГРАДА
Тражим…
Pedeset
Dolazi polako života jesen,
nisam ko nekad mlad ni zanesen,
žrvnjem života lagano smrvih,
jednu po jednu pedeset prvih.
Prodjoše mnoge zime i leta,
ponekad krišom se došunja seta,
ostaše samo kučine, trice,
od one prve pedesetice.
Slabijeg vida, slabijeg sluha,
prosede kose al’ vedrog duha,
onako kao iznebuha,
još nosim osmeh od uha do uha.
Postadoh i ja staroga kova,
dok pokolenja pristižu nova,
svako me sada drukčije gleda,
za stare mladić, za mlade deda.
Nizbrdo kreću se sad ova kola,
a nekad beše to života pola,
druga pedesetka uvek je kraća,
delimo je život i ja ko braća.
Bez euforije, batali slavlje,
sreća je stala sva u dobro zdravlje,
dok život lagano po svome kasa,
iz dana u dan do sudnjeg časa.
POSLANICA JEDNOG VUKA KEROVIMA-Dragan Milošević
POSLANICA JEDNOG VUKA KEROVIMA
Hej kerovi džukci, pudlice belosvetske
Opet vas je gazda na mene napujdao
Želi da me za sebe veže ,
da mu kao vi žongliram, igram
i masu uveseljavam.
Da svima pokaže kako je moćan
Zar ne vidite šta vam radi.
Tera vas da šenite ,
oblači vas u šarene krpice
da vam se svet smeje .
Dresira vas da za njega grizete,
njegovu guzicu čuvate.
Kad vam kaže „Sedi“
vi sednete
kad vam kaže „Lezi
vi legnete.
Više ne znate ni da živite
bez njegove komande.
Kad vas pusti u park
vi trčite i mislite da ste slobodni
ali na njegov zvižduk
opet ste pod komandom.
Kad mu se prohte
lanac vam stavi.
Za vašu poslušnost
sa stola vam,
obeljene kosti baci.
A vi, od sreće repom mašete.
Sad vas je opet, ko nekada,
na mene napujdao.
Znajte ne možete mi ništa .
Ni vi, ni vaš gazda.
Vaš gazda može da me stavi
u rešetke , lance i okove.
A vi možete da me grizete, čupate,
da mi utrobu zubima kidate.
Ali ja ću ipak biti slobodan
jer ja sam od vučje sorte.
Ja sam.. od srpskoga roda.