Добродошли!
1. ИЗАБЕЛА (Ех ју ПОП) – Милосав Ђукић Ђука
2. ИЗАБЕЛА (Шансона) – Милосав Ђукић Ђука
3. ИЗАБЕЛА (ПОП)- Милосав Ђукић Ђука
4. ИЗАБЕЛА (Етно Балада)- Милосав Ђукић Ђука
5. ИЗАБЕЛА (Косовско Етно) – Милосав Ђукић Ђука
ИЗАБЕЛА
Да ли сам те срео
или си ме срела,
можда сам те снио
или је месечина,
донела ми лепоту анђела.
Изабела, љубави весела
и данас би хтео
ко што некад беше
косу да ти мрсим,
мирисну и златну
на ливади покошеној
Изабела љубави весела.
Ево је прва верзија корица нашег часописа ПоезијаСРБ број 27. који ће ускоро изаћи из штампе. На корицаму су Деспот Стефан Лазаревић – споменик у Крушевцу, и слика Првослава Пендића Пенде. Корице је дизајнирао Зоран Станисављевић по идеји Милосава Ђукића Ђуке – председника удружења и Љубодрага Обрадовића – уредника часописа.
Настави са читањем “Часопис ПоезијаСРБ број 27. ускори излази из штампе!”
Одувек је било добре музике и поезије. Али добре музике и добре поезије на једном месту било је ређе. Изузеци су Арсен Дедић, Ђорђе Балашевић, Ибрица Јусић и други… Сада када се може на Суно Аи наша добра поезија искомпоновати и отпевати, дошло је време када ће се све променити… Добру поезију и музику можете слушати заједно у једној музичкој нумери где је поезија оплемењена музиком на једном месту: https://in.poezija.in.rs/ За сада бесплатно…
1. МИРИС БАГРЕМОВА (Џез Балада) – Љубодраг Обрадовић
Ова моја песма МИРИС БАГРЕМОВА, може се овде чути у четири варијанте (Џез Балада, Шансона, Инди Фолк и Филмски Поп). Прочитајте целу песму до краја и преслушајте све музичке варијанте и помозите ми у коментару испод чланка да се определим. /Љубодраг Обрадовић/
МИРИС БАГРЕМОВА
Као некад, багремови не миришу,
мраз их очистио све.
И моје мисли друкчије се њишу,
ништа више није као пре.
Ја више и не осећам мирисе,
полако тонући у самоћу.
Неки туђинци конце ми мрсе
и долазе у сан ноћу.
Као некад не миришу багремови.
Али јуни је месец липа.
Пораженом остану увек снови,
њега сјај изнутра обасипа.
Zbornik poezije „ BOŽANSTVENA ŽENO “ Kulturni center Mesopotamija – Beograd, Srbija povodom 8 marta 2018., poziva vas da ušetvujujete u zborniku poezije „ BOŽANSTVENA ŽENA “. Uslovi ušešća: 1. Tema je žena ili ljubavna pesma. 2. Svaki autor može poslati jednu pesmu, ne dužu od 32 stihova; pesme slati u Wordu, (Times New Roman, … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”
Srušiše se kule,kipovi su pali
i u svakom srcu sad se sumnja krije
ljudi su mi davno veru pokopali
niko moju dušu dotakao nije
Možda sada zato propadam u blato
pa prstima gnjecam crnu zemlju gnjavim
ilovaču mokru pretvaram u zlato
da čoveka novog po svom liku pravim
Udahnuću nadu u to nemo telo
u njegove oči zapaliću plamen
govoriće meni šta bi srce htelo
oživeće meni ovaj hladni kamen
Al’ kroz tamu ovog prokletoga veka
osetih u grud’ma predosećaj kletve
stvorio sam samo još jednog čoveka
da od moje duše ubere sve žetve.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
07.11.2026g.
Сећам се рата.
Време проведено у њему
и данас је у мени.
Ноћу га сањам.
Вриштим,
плачем,
смејем се
у сну, док ходам
пауковом мрежом
мојих снова.
Сећам се слика
моје прошлости.
Када су друг на друга,
брат на брата,
кум на кума,
крваве и дуге ножеве
вадили,
потезали,
једни другима главе скидали.
Плашим се слика
Моје наше прошлости
Рат је рат
Пакао
Ваљда ће некада
Мој и ваш бог
свима нама
моћи опростити
(O zločinu nad Jevrejima. Stihovi posvećeni nevinim palim žrtvama u Izraelu)
Gledaj, nebo, ako te ima, i zanemi:
u pustinjskom pesku,
gde predaka senke vekovima ćute,
čula se pesma radosti
u zanosnom plesu mladosti.
Ali dođoše zlotvori,
vatrom na sve redom zapucali.
Izrael je ponovo krvario
svojom najsvetijom krvlju.
Ona drevna, vekovna tuga,
što je gorela u getima i dimila se iz peći,
ponovo je suzama natopila zemlju.
Kao u dane crnog Vavilona,
kad sinagoge goreše u noći,
opet je jeknulo zvono bez zvona,
i zakukala deca sa Siona,
dozivajući Boga sa nebeskog trona.
To nije bio juriš u zoru ratnu,
u zoru kletu, kad se zulum budi,
gde vitez viteza na megdanu čeka;
kad ratnik na ratnika muški juriš sprema;
to je bio kukavički zločin,
onako s leđa, sa sajlom oko vrata,
kad svemir nemo gleda
kako brat uzalud grli brata…
Kad vrišti rana i crna tišina,
kad plaču devojke pocepanih haljina,
raskrvavljenih kolena.
Čuj krik što kroz oblake ječi,
kao u dane Aušvica i jada,
streljana su deca nevina i mlada.
I reci svima,
neka čuje cela vasiona:
muziku novog Zida plača,
što ga dželat sazda
od jecaja i bola,
od srušenih snova,
da vekovima plače i peva
o nevinima kojih više nema.
.
Copyright © Saša Milivojev
Посвећено малој Милици Ракић
жртви НАТО бомбардовања
Мала фреско у три манастира,
дјечија слико новомученичка,
од злих очију те чува и крије
топла монашка рука штићеничка.
Златни анђеле, звијездо падалице
из мајчиног крила рано отргнута,
криком свјетлости у ноћном сјају
твоја је дјетиња игра прекинута.
То није био бљесак мјесечине
већ оштрица од небеске птице,
тренутак сјаја у оку што згасну,
вјечни мрак што ти прекри лице.
Мала фреско неки добри људи
на спомен чесму име ти ставили,
благословом Христовим окупано
сваког прољећа име ти славили,
свједоци крвавог зла и бешчашћа,
оних што су врело гвожђе слали
недостојне с острва страве убице
због којих су многи са тобом пали.
Нека се твоје име у Црквама свети,
док овом земљом љуте хорде ходе,
разјарена небраћа кидају и гребу
исписана слова изнад хладне воде.
Бесмртна фреско што своје лице
гримизним сузама умиваш поново,
злобницима страшна анатема
што мермерну плочу шараше сурово.
(O zločinu nad Jevrejima. Stihovi posvećeni nevinim palim žrtvama u Izraelu)
Gledaj, nebo, ako te ima, i zanemi:
u pustinjskom pesku,
gde predaka senke vekovima ćute,
čula se pesma radosti
u zanosnom plesu mladosti.
Ali dođoše zlotvori,
vatrom na sve redom zapucali.
Izrael je ponovo krvario
svojom najsvetijom krvlju.
Ona drevna, vekovna tuga,
što je gorela u getima i dimila se iz peći,
ponovo je suzama natopila zemlju.
Kao u dane crnog Vavilona,
kad sinagoge goreše u noći,
opet je jeknulo zvono bez zvona,
i zakukala deca sa Siona,
dozivajući Boga sa nebeskog trona.
To nije bio juriš u zoru ratnu,
u zoru kletu, kad se zulum budi,
gde vitez viteza na megdanu čeka;
kad ratnik na ratnika muški juriš sprema;
to je bio kukavički zločin,
onako s leđa, sa sajlom oko vrata,
kad svemir nemo gleda
kako brat uzalud grli brata…
Kad vrišti rana i crna tišina,
kad plaču devojke pocepanih haljina,
raskrvavljenih kolena.
Čuj krik što kroz oblake ječi,
kao u dane Aušvica i jada,
streljana su deca nevina i mlada.
I reci svima,
neka čuje cela vasiona:
muziku novog Zida plača,
što ga dželat sazda
od jecaja i bola,
od srušenih snova,
da vekovima plače i peva
o nevinima kojih više nema.
Copyright © Saša Milivojev
У мени мојим мислима
Ствара се нови живот
Ништа ново у мојој земљи
Опет смо у раскораку
Времена и простора
Само небом лете кочије пуне
једре и горке медовне
За све ратнике
Што су глупост довеле
Да суди истини, живота и смрти
Зато сви они марширају заједно
Мисле право у легенду
Заглибили су знају они али ћуте
Док птице певају радују се зори
И јутру што руди
Само небом јуре кочије пуне
једре и горке медовине
Пуне глупости
Што су будале испаметовале а паметни прихватили
Тешко земљи
Где будале паметују
Паметни постају будале
https://docs.google.com/forms/d/1c029XS9G_cfZHuc–qdDuaQkGQjcefJh1oYIJ0ZUMtI/edit?chromeless=1
Са радошћу вас обавештавамо да су званично отворене пријаве за нашу прву радионицу “Поезија и вино”! 🥂
Хвала вам што те претходно исказали интересовање и оставили контакт како бисте били обавештени о отварању пријава.
Позивамо вас да нам се придружите у јединственом споју поезије, креативног писања, инспирације и пријатног дружења уз чашу вина.
📍 Место: Сарачева прича, Крушевац
📅 Датум: 20.новембар
🕕 Време : 18-20 часова
🥂 Kотизација:1300.00 дин
Радионицу ће водити Ана Бабић и ја, са жељом да заједно стварамо, размењујемо идеје и уживамо у уметности речи.
Своје место можете резервисати путем горе наведеног лимка
Број места је ограничен, зато вас позивамо да своју пријаву пошаљете на време.
Радујемо се сусрету, инспирацији и заједничком стварању!