Category: Песници

СРЕЋНА НОВА !

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 8. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/srecna-nova/

Преминуо Борисав Бора Благојевић


МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

© Борисав Бора Благојевић

ДРУГИ ПИШУ: РАДИОТЕЛЕВИЗИЈА ПОМОРАВЉЕ

ПРЕМИНУО ЋУПРИЈСКИ ПЕСНИК БОРА БЛАГОЈЕВИЋ – 17.12.2020

Ћупријски песник Бора Благојевић преминуо је у 66. години живота. Иза њега су остале песме и сећање на тихог, ненаметљивог, скромног човека који је изнад свега волео стих, риму, чисту и искрену, као што је био и он сам. Бан Mоравски, сигурни владар питоме равнице о којој је толико писао, отпловио је у легенду. Вечна му слава.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 56. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/preminuo-borisav-bora-blagojevic/

Преминуо мр Ратко Тодосијевић Баћо

САМИ

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

© мр Ратко Тодосијевић – Баћо

Мр Ратко Тодосијебић Баћо – пуковник, сликар, песник и велики заљубљеник у све врсте уметности и културних дешавања, од сликарских колонија до песничких сусретања. Рођен је 1945. године у селу Треботину, општина Крушевац. Пуковник је у пензији, војни обавештајац, дипломата, правник, политиколог, сликар, песник, новинар, публициста… Добитник је великог броја награда, повеља и других признања за допринос безбедности земље, војне науке и развоја културе и културних догађања. Сматрају га великим боемом, џентлменом, шмекером…

RTK KRUŠEVAC

IN MEMORIAM: Ratko Todosijević Baća

IN MEMORIAM: Ratko Todosijević Baća

Juče je u Kruševcu iznenada preminuo penzionisani pukovnik, slikar i pesnik Ratko Todosijević Baća.

Todosijević je, pre 75 godina rodjen je u kruševačkom selu Trebotin. Posle završene Vojne akademije u Zagrebu, čitav radni vek proveo je u Vojsci, gde je obavljao brojne komandne dužnosti.

Iz njegove profesionalne karijere, ostaće upamćeno da je polovinom 80-tih godina prošlog veka bio komandant kasarne u Paraćinu, baš u vreme prve velike tragedije u JNA, izazvane na međunacionalnoj netrpeljivosti, kada je jedan Albanac ubio 4 i ranio jos 5 vojnika. Ratko Todosijević je čitav rat 1999. godine proveo u jedinici na Kosovu i Metohiji. Pored vojne karijere, poslednjih godina bio je i aktivan učesnik kulturnog života u ovom delu Srbije.

Bavio se slikarstvom i pisanjem poezije. Bio je predsednik Likovnog kluba „Dimitrije Simić“ i član Udrženja pesnika Srbije „Poezija SRB“.

Osim prijatelja i poznanika, za njim će najviše žaliti dve kćerke. Sahrana Ratka Todosijevića biće obavljena danas u 12 časova na Novom groblju u Kruševcu.


Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 55. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/preminuo-mr-ratko-todosijevic-baco/

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ II – књига поезије Љубодрага Обрадовића

ПОРУЧИТЕ СВОЈ ПРИМЕРАК!

Књига је одштампана! Има 174 стране, А5 је формата и можете је купити по цени од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији на мејл: pesnik@poezija.rs. Уплату извршите на жиро рачун: 310-209359-17 и очекујте књигу. За испоруке у иностранству јавите се на исти мејл, па ћемо се договорити о цени и термину испоруке…

Поштовани посетиоци, драги песници,

Изашло је из штампе (пре 28. јуна 2020. године) друго издање моје прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Издавач је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а штампарија СаТЦИП из Врњачке Бање – пословница Читлук. Прво издање књиге објављено је 1990. године. Издавач је био КУД “Вук Караџић” из мог места, а књига је штампана у штампарији “ГРАФО СРЕМ” у Шиду у тиражу од 1.000 примерака. Друго допуњено и измењено издање објављујем после 20 година, па је и то један мали јубилеј. Оно је скоро идентично са првим издањем, а измене се односе на корекције и дотеривања код појединих песама. У књизи су и три нове, до сада не објављиване песме: СВЕТ /страна 8./, КАД САМ БИО ДЕТЕ /страна 9./ и МАКИ /страна 10./. Овде Вам, као илустрацију моје поезије, поклањам 3 песме из првог издања књиге: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ /страна 5./, БЕЛЕЖИ СРЦЕ /страна 122./  и    БЕСКРАЈ И ТАМА /страна 145./.

С поштовањем, Љубодраг Обрадовић



ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ


Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 32. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/tvoje-cutanje-mi-govori-ii-knjiga-poezije-ljubodraga-obradovica/

„ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“ у Крагујевцу Добрици Ерићу у част

У програму под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“, посвећеном лику и делу Добрице Ерића, одржаном у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Кругујевцу, 20. 6.2019. године, учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић и Мирослав Мића Живановић. Љубодраг Обрадовић је говорио своју песму ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ – посвећену Добрици Ерићу, а Мића Живановић песму Добрице Ерића ДЕЧАК СА ЗЛАТОМ ЛИПЕ У КОСИ. Програм су организовали Форум жена ГО СПС Крагујевац и Форум жена ГО СПС Крушевац, а осмислила га је и водила Јелена Ђорђевић – председник Форума жена СПС-а Крушевац. У програму су учествовали и Славица Ђукић Дејановић -председница Форума жена СПС-а Србије, проф. књижевности Владица Радојевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић и Теа Алексић. Прочитана је и песма Живојина Манојловића из Крушевца. Програм је технички реализовао Бранко Симић. Програму је присуствовало руководство Форума жена СПС-а Србије на челу са председницом Славицом Ђукић Дејановић, руководство СПС-а Крагујевац и СПС-а Крушевац: Владимир Тасић – председник  и Горан Ћирић – секретар СПС-а Крушевац.

Овај чланак прочитало је 25. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/2452/

Промоција књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ Дејана Милошевића

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије „ПРОТИВРЕЧЈЕ“ Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Љиљана Ђоковић. За музички тренутак постарао се Мирослав Мића Живановић, као и група Тарабука. Уживајте…
Дејан Милошевић


ПРОТИВРЕЧЈЕ


I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу

Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.

V
Једног дана можда будем и опомена
У лику – неком мени сличном.
Некакав пролазник изборан и грбав
У похабаном капуту.

Махање крила птице – може бити мој
дах,

Или одсјај сунца што ствара свилу
Коју ти шаљем као прекривач љубави.

На неком искошеном споменику
иницијали –

(само два уклесана слова)`
Могу бити кањон –
Непремостивост не постоји…

То можда може бити
Моје и твоје противречје.

© Дејан Милошевић
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 39. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/promocija-knjige-protivrecje-dejana-milosevica/

Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“


У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић.

Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко
Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.


Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече
посвећено лику и делу Добрице Ерића


Катарина Аврамовић


Публика


Невена Татић-Карајовић

НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА

                                                                                 Нашем Добрици Ерићу, српском великану 

А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.

Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.

Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:

Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.

И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.

Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.

И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.

И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.

© Невена Татић-Карајовић.


У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац

Јелена Протић-Петронијевић


Љубодраг Обрадовић

 

ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ

Добрици Ерићу

Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!

Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.

Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.

Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…

Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.

Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.

И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.

Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.

© Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 54. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/poetsko-vece-posveceno-liku-i-delu-dobrice-erica-pod-nazivom-prkosna-srbija-medju-sljivama/

Песничка сусретања ПоезијаСРБ 19. 2. 2019. у 18:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставило је реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Фебруарска сусретања су одржана 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да чујете како је то било погледајте видео запис Славише Паунковића на почетку овог чланка… Следи потпунији опис догађаја и слике… Програм су водили Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА. Прочитајте њихове песме…

Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВЉубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало кармина,
Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред мене.

Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 36. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/pesnicka-susretanja-poezijasrb-19-2-2019-u-1800/

КОНКУРС „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“ 2019

Drugi pišu RTK

Povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih u Beloj sali Kulturnog centra održan je 11. Međunarodni literarno-likovni konkurs na temu „Ljubav i vino večita inspiracija“.

Od 40-ak pristiglih radova, žiri je odabrao najbolje u četiri kategorije (učenici nižih i viših razread osnovne škole, srednjoškolci, studenti i odrasli). u Okviru poetsko-muzičkog programa posvećenom ljubavi i viinum učestvovali su orkestar Duce Pejčić i KUD „Vuk Karadžić“.

Međunarodni literarno-likovni konkurs organizovali su: Atelje -galerija Maki, Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac.

Slike na Fejsbuku

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна, 14. фебруарa 2019. године у Белој сали КЦК у Крушевцу одржана је, сада већ традиционална, манифестација  „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. У пригодном поетско-музичко-фолклорном програму представљени су најбољи радови са једанаестог међународног конкурса „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“, за музички тренутак у програму побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић, као и младе талентоване вокалне солисткиње: Кристина Дамњановић, Александра Костић и Сања Максимовић, а за фолклорни део програма био је задужен Горан Тодисијевић и фолклорна секција КУД-а „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице.  Програм су организовали и реализовали Удружење песника Србије – Поезија СРБ и Арт-галерија МАКИ из Крушевца, уз подршку Културног центра Крушевац. Програм су осмислили и водили Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Своју поезију говорили су поред песника који су учествовали на конкурсу „ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“ и добили награде и чланови жирија, а своје афоризме говорио је Михајло Ћирковић Ћира. Присутне посетиоце у Белој Сали КЦК поздравио је Живорад Милановић Маки – идејни оснивач манифестације и власник Атељеа-галерије МАКИ из Крушевца.


Ина Хинић – прво место средње школе

ДОЗВОЛА ЗА ЉУБАВ

Дозволи да твоју љубав,
неухватну као ветар
Умирим под срцем својим.
Дозволи ми да те имам,
Да не идеш другој никад.
Дај ми снагу,веру,наду,
Пружи љубав коју чекам,
Дозволи ми да те волим,
Ја ни близу теби не дам.
Чуваћу те скривено,дубоко,
Далеко од свих погледа злих.
Само дај ми да те ноћас
Тајно узмем баш од свих.
Ако мислиш да си спреман,
Да крај једне имаш све,
Дај ми дозволу за љубав
И мени препусти се.

© Ина Хинић,
Политехничка школа Милутин Миланковић – Крушевац


Јована Марковић – прво место средње школе

ВИНСКИХ ЛИ ЧАРИ!

Обасјан сунцем чокот сваки
плодове родне са собом носи,
а власник, винар, шта друго да каже
осим да се грожђем поноси!

Касније вино, бистро к’о вода,
сваком тужном тугу однесе
и питате се још увек како
лепоту једној песми донесе ?

О Божија крви, најлепше пиће
вечита музо, утехо, надо,
својом лепотом обележиш трен
и сваки боем пије те радо.

Вино само по себи има
способност да теши и лечи,
али једино ипак не може
сломљено срце да излечи .

© Јована Марковић,
Гимназија – Крушевац


Борисав Благојевић – прво место песме о вину

ВИНО

Ја не пијем више вино
Чуваћу га за спасења
Да освештам све домове
И све цркве
Богомоље
Манастире и Храмове
Да прелијем све те ране
Сва та гробља и гробове
За све знане и незнане
Чуваћу га за све оне
Расељене и прогнане
За нестале изгубљене
За огњишта угашена
За све куће порушене
И за оне који траже
Чокот лозу и корене
Чуваћу га за весеља
За све дане и благдане
За све свадбе и буклије
За сва кумства и причешћа
Повојнице и рођења
За опросте и молитве
За сва наша помирења

© Борисав Бора Благојевић
Ћуприја


Данијела Јевремовић – прво место за љубавне песме

ЉУБАВ
Љубав је када разумеш
моју ћутњу,моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем,
када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш
моју нову хаљину
лепршаву,летњу,цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће
у топло,зимско вече,
када скуваш ми чај,
угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш,
када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш,
кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те
дочекам на прагу,
тај твој поглед
даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја рука,
кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац


Водитељи и уредници програма: Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић


Живорад Милановић – идејни творац Манифестације Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 418. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/konkurs-ljubav-i-vino-vecita-inspiracija-2019/

Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.

Радио Крушевац је у току 2018 . године реализовао аудио пројекат „ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА“ у част Радета Драинца великог песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружила поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете чути 2 емисије РТК и прочитати детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.


RTK – 27.09.2018.

RTK – 27.12.2018.



РАДЕ ДРАИНАЦ

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:

То сам ја!


Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 1899 – 1. мај 1943) је српски песник, представник космополитске струје у Српској поезији између првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи. (Аполинер, Сендрар).


Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинацhttp://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинац

 

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 12. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnici/rade-drainac-je-besmrtan-jer-ce-njegova-poezija-ziveti-zauvek/