Књигу поезије *КРУГОВИ* Љубодрага Обрадовића - после одличне промоције у Крушевцу , сви заинтересовани могу набавити ако претходно уплате адекватан износ на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, Цара Лазара 142, број: 310-209359-17 .
РЕЦЕНЗИЈА - Јелена Протић-Петронијевић - ПЕСМА О СВАКОМ ЧОВЕКУ
После свих професора, писаца, интелектуалаца, пријатеља који су се нашли на крају ове књиге и који су понешто рекли и написали раније о Љубиној поезији, ту сам и ја као рецензент. О Љубиној поезији су писали и говорили Јелисавета Савић, Миљојко Милојевић, Вељко Стамболија, Вида Ненадић, Предраг Јашовић, Елеонора Лутхандер, Љубиша Ђидић, Небојша Лапчевић, Владимир Тасић, Бора Благојевић, Спасоје Ж.Миловановић. Аутор ове књиге врло радо говори поезију и веома је посвећен стиховима иако живи у времену које није наклоњено таквим вредностима Могло би се рећи да је аутор, по струци дипломирани економиста, из света економије пребегао у свет културе и уметности, посебно - поезије. Љубодраг Обрадовић је из те наклоности, не обазирући се на време које не препознаје лирска осећања, припремио и књигу која је пред нама, књигу одабраних песама под насловом КРУГОВИ. Симболика круга, точка, цикличног покретања живота, понављања и враћања на почетак, савршенство круга -опчињава и овог песника и води га ка одгонетању тајне постојања. Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет – тако почиње ова песма, а завршава се Кругови се крате и прете... сви који лете, једном слете ! Песма је са посветом, пријатељу песнику као и још неколико посвећених сликарима, успешних песама-синестезија (повезивање слике, звука у писаној речи) које дочаравају сликарска платна и иду ка томе да сачувају заувек пролазности трен, како пише песник. Песма СЛИКАРСКА износи смисао уметности, хватање тренутка, пролазности, сусрет са космосом и сопственом судбином.
Песник гледа право у очи пролазности, свакодневном пропадању свега и јасно то исписује у песми ЈАСНОЋА ... и све ми је јасно. /Посебно да ништа, /променити не могу. У песми ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ посвећеној Милићу од Мачве песник казује да дело живи после аутора и у томе је бескрајна вредност уметности. Заљубљен у поезију, Љубодраг Обрадовић, помаже нам да лакше препознамо јесењиновско опредељење јер ЖИВОТ ЈЕ ИГРА.То је наслов песме са посветом С.Јесењину. У духу овог разбарушеног песника -бунтовника, вечито младог и опијеног животом и љубављу, Љуба исписује једну савремену траги-комичну слику човека коме преостаје да ужива у тренутку који му се пружа... А ти свирачу само свирај. /Свирај песме од давнина. /У животу све је игра. /Ја ћу даље, пијан /од живота, ко од вина. За разлику од Јесењина, Љуба нема црног човека који га чека са полуцилиндром у наслоњачи крај постеље... Љубина поезија испуњена јесењиновским мотивима носи и патину овог времена, бреме савременог човека, неке слике које су нам блиске и препознатљиве. Јесењин има познату Песму керуши, а Љуба има Песму о псу у којој препознајемо многе псе луталице које виђамо на обалама реке, на периферији, у центру града, тужне, изгубљене, ничије, препуштене злој судбини и људској несигурној савести. Има Љуба и песму Једна мачка. Једна мачка, црна, /наспрам неба, / гризе месец. / Црна мачка је оквир за љубавну песму. Песма Црна рупа састоји се од четири стиха и четири звездице... А три тачке говоре највише. Из... За... У... *** Живот прође! Свако нека попуњава према својим асоцијацијама. Рам и Тра, ла, ла... су песме ритмички експерименти, искачу из Кругова и привлаче пажњу по оригиналности, откачености, како би се рекло у жаргону. Тако и у песми ПРОЛАЗИМО читамо зрело прихватање пролазности. Ту су приказане околности тренутног живљења у којима је тешко признати да сви чекају да се нешто деси у једном граду, у неком граду, учмалој средини трулежног стања духа, уз слабу покретљивост нових идеја и њиховог остварења... У песми ВРТЕШКА, у сличној атмосфери суочавања са сивом стварношћу, последња строфа би могла бити и једина, толико се у њу слило згуснутих осећања. Ноћас тек схватих /да вредни сам мрав, / који се сваки дан труди /да свој иметак обогати, /а још не зна, /да је и сам на листу /који бескрај врти./ Љубавне песме нашле су се у другом делу књиге, предвођене БОГИЊОМ. Ова песма је метафора, доживљај жене, неиспуњено обећање, одблесци прочитане литературе, недосањани снови, све што се хтело и замишљало у љубави... Има ту и делића атмосфере од Арсена Дедића, Пере Зупца, Превера ... и ко зна којих све прочитаних песника, али... Ко познаје руске, мађарске романсе, као и наше староградске песме које звуче изнад свега романтично, препознаће у насловима дух тог времена и трагове чежње и ишчекивања (песме ЗАСТАНИ, ВЕСНА, НЕПОЗНАТОЈ, ДУГА, ГРЕШКОМ САМ ТЕ СРЕО...). ИЗ ЈЕДНОГ АУТОБУСА У ДРУГИ песник пише љубавну песму својој драгој, али његова највећа и недостижна љубав је сама ПОЕЗИЈА и њој са НОСТАЛГИЈОМ посвећује песму на крају књиге. Да ли је поезија замена за живот? Или нека заштита, прибежиште, Лавиринт који у нама сија...? Поезија је ваздух, који недостаје, који сам живот даје.
Песник гледа право у очи пролазности, свакодневном пропадању свега и јасно то исписује у песми ЈАСНОЋА ... и све ми је јасно. /Посебно да ништа, /променити не могу. У песми ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ посвећеној Милићу од Мачве песник казује да дело живи после аутора и у томе је бескрајна вредност уметности. Заљубљен у поезију, Љубодраг Обрадовић, помаже нам да лакше препознамо јесењиновско опредељење јер ЖИВОТ ЈЕ ИГРА.То је наслов песме са посветом С.Јесењину. У духу овог разбарушеног песника -бунтовника, вечито младог и опијеног животом и љубављу, Љуба исписује једну савремену траги-комичну слику човека коме преостаје да ужива у тренутку који му се пружа... А ти свирачу само свирај. /Свирај песме од давнина. /У животу све је игра. /Ја ћу даље, пијан /од живота, ко од вина. За разлику од Јесењина, Љуба нема црног човека који га чека са полуцилиндром у наслоњачи крај постеље... Љубина поезија испуњена јесењиновским мотивима носи и патину овог времена, бреме савременог човека, неке слике које су нам блиске и препознатљиве. Јесењин има познату Песму керуши, а Љуба има Песму о псу у којој препознајемо многе псе луталице које виђамо на обалама реке, на периферији, у центру града, тужне, изгубљене, ничије, препуштене злој судбини и људској несигурној савести. Има Љуба и песму Једна мачка. Једна мачка, црна, /наспрам неба, / гризе месец. / Црна мачка је оквир за љубавну песму. Песма Црна рупа састоји се од четири стиха и четири звездице... А три тачке говоре највише. Из... За... У... *** Живот прође! Свако нека попуњава према својим асоцијацијама. Рам и Тра, ла, ла... су песме ритмички експерименти, искачу из Кругова и привлаче пажњу по оригиналности, откачености, како би се рекло у жаргону. Тако и у песми ПРОЛАЗИМО читамо зрело прихватање пролазности. Ту су приказане околности тренутног живљења у којима је тешко признати да сви чекају да се нешто деси у једном граду, у неком граду, учмалој средини трулежног стања духа, уз слабу покретљивост нових идеја и њиховог остварења... У песми ВРТЕШКА, у сличној атмосфери суочавања са сивом стварношћу, последња строфа би могла бити и једина, толико се у њу слило згуснутих осећања. Ноћас тек схватих /да вредни сам мрав, / који се сваки дан труди /да свој иметак обогати, /а још не зна, /да је и сам на листу /који бескрај врти./ Љубавне песме нашле су се у другом делу књиге, предвођене БОГИЊОМ. Ова песма је метафора, доживљај жене, неиспуњено обећање, одблесци прочитане литературе, недосањани снови, све што се хтело и замишљало у љубави... Има ту и делића атмосфере од Арсена Дедића, Пере Зупца, Превера ... и ко зна којих све прочитаних песника, али... Ко познаје руске, мађарске романсе, као и наше староградске песме које звуче изнад свега романтично, препознаће у насловима дух тог времена и трагове чежње и ишчекивања (песме ЗАСТАНИ, ВЕСНА, НЕПОЗНАТОЈ, ДУГА, ГРЕШКОМ САМ ТЕ СРЕО...). ИЗ ЈЕДНОГ АУТОБУСА У ДРУГИ песник пише љубавну песму својој драгој, али његова највећа и недостижна љубав је сама ПОЕЗИЈА и њој са НОСТАЛГИЈОМ посвећује песму на крају књиге. Да ли је поезија замена за живот? Или нека заштита, прибежиште, Лавиринт који у нама сија...? Поезија је ваздух, који недостаје, који сам живот даје.
Ето, упркос времену наклоњеном пре свега материјалним вредностима и лажном сјају површних утисака, један песник позива у окриље поезије, упозорава и обећава... Читаоцу преостаје да сам открије шта то он све обећава исписујући КРУГОВЕ... Јер, заправо све време пише једну песму о сваком човеку.
Скорашњи коментари