Промоција две књиге Зорана Јовановића и Песничка сусретања ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту је 28.11.2017. године одржана традиционална манифестација  ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овога пута представили смо стваралаштво Зорана Јовановића, песника и афористичара из Лесковца и то две његове књиге: књигу поезије НАДА (чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ) и књигу афоризама ПРСТ СУДБИНЕ. О стваралаштву Зорана Јовановића говорио је Љубодраг Обрадовић, а поезију Зорана Јовановића читала је Невена Татић-Карајовић. Тај део програма осмислио је и водио Саша Милитић. У другом делу програма који је водила Светлана Ђурђевић представили су се крушевачки песници:  Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић, Слађана Бундало, Мира Смиљанић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Даница Рајковић, Витомир Станојевић, Зорица Шошић Максимовић, Саша Милетић, Анђела Деспотовић, Иван Милановић, Михајло Ћирковић (афористичар), Бата Костадинов (афористичар), Душица Сојкић, Богдан Јефтић, Драгана Белић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић…
Мира Смиљанић је на крају програма почастила песнике тортом у част свог рођендана. Програм је пратило неубичајено доста публике, што је одличан предзнак да поезија има будућност.
Зоран Јовановић


Љуба Обрадовић, Зоран Јовановић и Саша Милетић


Љубодраг Обрадовић говори о књизи НАДА

Зоран Јовановић – НАДА

На коњу са хватаљкама…  Љ. Обрадовић

Е сад, како написати приказ књиге поезије НАДА, кад Зоран неће да плати тих 50 евра?

Прво, писати забадава, за славу. Како је песник славан и писац приказа то може постати.

Друго, како пишеш џабе, можеш писати шта хоћеш. Песник нема право да се љути. Није те платио да га дижеш у висине и о њему смишљаш оде. То је бре, критика, права, ненаручена.

Зато ћу ја ићи изокола, па ћу на почетку, мало о Софронију Певцу. Наиме, под тим псеудонимом илити уметничким именом је Зоран објавио прву песму на сајту ПоезијаСЦГ давне 2006 године, прецизније 17 јануара. Та прва песма била је песма на КРИЛИМА МАШТЕ. Пошто је прва прочитаћу Вам је, јер све што се догоди први пут, мора да је и добро, мада многе кажу да боли, а други да се први кучићи у воду бацају…

НА КРИЛИМА МАШТЕ

На крилима маште
летећу ка теби,
да ти љубим усне
и милујем груди,
у заносу страсти.

Шаптаћу ти тихо,
ти си моје сунце,
ти си моје мило
и сањиву главу,
спустити у крило.

© Софроније Певац 2005

Иако баш и нисам сигуран да иза Софронија Певца стоји Зоран Јовановић, на основу саме песме, а
познајући Зорана данас, смео бих да се кладим да је то баш он. Ако изгубим, то је само несрећни стицај околности, због мале квоте.

А онда се у јавности појавио Зоран Христов и на сајту ПоезијаСЦГ објавио 7. фебруара 2016. године песму НЕ ПИТАЈ МЕ. И наставио да пише под тим псеудонимом све до песме ЧАЈ коју је написао 1. августа 2017. године. И сад се Зоран Јовановић ту нешто буни што његову песму НЕ ДИРАЈ МИ… (ћирилицу), подписују неки други.

Прво, краде се нешто што је добро. Друго, сам је унео забуну са тим силним псеудонимима. И треће, ради истине, песму НЕ ДИРАЈ МИ … (ћирилицу) Зоран је објавио на сајту ПоезијаСЦГ још 30. децембра 2009. године, што је знатно пре од 5. фебруара 2016. године, када је неко други исту песму осликао и објавио. Или је по среди нека велика забуна са тим именом аутора стихова???


НЕ ДИРАЈ МИ!!!


Не дирај ми ћирилицу, не дирај ми српско писмо,
не отимај српству душу, постаћемо то што нисмо!
Не дирај ми у наслеђе, породичну традицију,
не отимај српско чојство, не прекрајај историју!

Не дирај ми Православље, учитеља Светог Саву,
порекло ми не отимај, не дирај у крсну славу!
Не дирај ми Обилића, ни све српске витезове,
не дирај ми у светиње, што се славе кроз векове!

Не дирај ми Цар Душана који створи силно царство,
Косово ми не отимај, српско име и богатство!
Не дирај ми Карађорђа, хајдуке и Вујадина
Не дирај ми српске гусле, нити Духа, Оца, Сина!

Не дирај ми Свето Тројство, три прста и воштаницу,
не отимај мананстире, нити стару воденицу!
Не дирај ми српска села, српске фруле и посела,
не дирај ми њиве, поља, пастирице, стада бела!

Не дирај ми запис дрво, успаванку моје мајке,
не отимај Баш Челика ни остале српске бајке!
Не дирај у бунар стари, у огњишта и вериге,
не дирај ми у иконе и црквене старе књиге!

Не дирај ми у двориште, ни случајно породицу,
не отимај славски колач ни бабину гибаницу
не дирај ми српско писмо, не отимај ћирилицу,
не дирај ми у наслеђе да ти не бих ја мамицу.

© Зоран Јовановић

Ја сам Зорана Јовановића први пут срео 28.10.2007. године у Београду, на сплаву *ОЛИМПИК*, када су се догодили Први сусрети песника *ПОЕЗИЈАСЦГ*. У срдачној атмосвери песници, који су се до тада знали само виртуелно, на интернету, закорачили су у стваран живот и провели незаборавне тренутке од 8.00 до 17.00 часова у дружењу, читању поезије и ћаскању, а било је и ића и пића. И од тад се дружимо много и често, било у Лесковцу (уз чувени роштиљ) било у Крушевцу уз неке копије тог чувеног лесковачког, или у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару уз пасуљ, па све до Трстеника, опет уз копију тог чувеног Лесковачког… А једно је сигурно, уз Зоранову поезију свакако.

Заиста је Зоран Јовановић свестран, пише и афоризме, и каже да му то то добро иде, чак и боље од поезије… А пише (и прича) и бајке. Једну сам ја прочитао, а колико ли је тек испричао лепим госпођицама и госпођама…

И шта да Вам још ја говорим? О квалитету Зоранове поезије у књизи НАДА? О темама о којима пише? О метафорама које користи? Не, нема потребе. Лепо рече Проф. Др Миливој Вулић из Љубљане у коментару на једну Зоранову песму: *Уф, Илић Војислав. Довољно за критику. Све јасно кристално, не увруће ми мождане вијуге разумем ли, или не. Знам шта каже, знам за чим тугује. (13.10.2016. године).

Ево, да поновим и ја оно моје чувено, што су уклапа и у Зоранов филинг, шта има да се пише о песмама и о томе шта је песник хтео да каже, поезија сама о себи најбоље говори. А уз то Зоран није ни платио да га ја у овом приказу хвалим. Нека га хвали његова поезија.

Ако ми верујете на реч, исхвалиће га довољно, да му ни сад, а ни убудуће не требају никакви критичари. Довољно је да Ви песме прочитате, или да их чујете и Зоран је на коњу, са хватаљкама, за лет у славног песника!

Љубодраг Обрадовић


Невена Татић-Карајовић из Крушевца – Аустралије и Зоран Јовановић


Мира Смиљанић са изабраником срца свога је прославила рођендан

 

 

Овај чланак прочитало је 126. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/promocija-dve-knjige-zorana-jovanovica-i-pesnicka-susretanja-poezijasrb/

4 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

    • Milovan Petrović on 1 decembra, 2017 at 7:14 pm
    • Odgovoriti

    Čestitke pesniku.

      • Зоран Ј. on 1 decembra, 2017 at 8:17 pm
      • Odgovoriti

      хвала, надам се да сте били са нама и да вам се вече свидело.

    • Зоран Јовановић on 1 decembra, 2017 at 8:22 pm
    • Odgovoriti

    Захваљујем!
    Надам се да сте били са нама и да вам се вече допало

  1. Zorane, hvala i tebi na odličnoj amosveri i odličnoj promociji. Ovakve promocije su predznak da za poeziju nema zime i da se i u provinciji radjaju i žive odlični pisci… Pozdrav Ljuba

Ostavite odgovor na admin Odustani od odgovora

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.