{"id":4058,"date":"2023-10-15T13:57:48","date_gmt":"2023-10-15T13:57:48","guid":{"rendered":"https:\/\/poezija.rs\/pesnici\/?p=4058"},"modified":"2023-10-15T13:57:48","modified_gmt":"2023-10-15T13:57:48","slug":"vrelo-svetog-jovana-2011","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poezija.rs\/pesnici\/susreti-pesnika\/vrelo-svetog-jovana-2011\/","title":{"rendered":"\u0412\u0420\u0415\u041b\u041e \u0421\u0412\u0415\u0422\u041e\u0413 \u0408\u041e\u0412\u0410\u041d\u0410 2011."},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

U Manastiru Svetog Jovana u ataru sela Makre\u0161ane<\/span>, 07.07.2011. godine, <\/span>u Gori Mojsinjskoj<\/span><\/span> u okviru celodnevne manifestacije obele\u017eavanja rodjenja Sv. Jovana Krstitelja izveden je kulturno-umetni\u010dki program VRELO SVETOG JOVANA<\/span> u zajedni\u010dkoj organizaciji MZ Makre\u0161ane, KUD-a *MLADOST* iz Makre\u0161ana, Crkvene op\u0161tine Makre\u0161ane i Kulturnog centra Kru\u0161evac.<\/span> Akdemski slikar \u017divorad Milanovi\u0107 Maki je tom prilikom stare\u0161ini Manastira Sv. Jovan, ocu Jakovu uri\u010dio poklon sliku sa motivima Vrela Sv. Jovana i pokrenuo inicijativu za osnivanje likovne akademije u ovom ambijentu koji krepi telo i du\u0161u.<\/span><\/p>\n

U programu su, pored \u010dlanova KUD-a *MLADOST* iz Makr\u0161ana i KUD-a iz Rutevca, koji su izveli deo iz svog bogatog repertora folklornih igara, pesama i narodnih obi\u010daja<\/span> nastupili i kru\u0161eva\u010dki pesnici: Ljubi\u0161a Bata Djidi\u0107, Veljko Stambolija, Ljubodrag Obradovi\u0107 i Svetlana Djurdjevi\u0107. Program, koji je vodila Jelena Djordjevi\u0107 – organizator KCK, pratilo je vi\u0161e stotina gledalaca, medju kojima su bili i predsednik SPS-a Kru\u0161evac Vladimir Tasi\u0107 i zamenik gradona\u010delnika grada Kru\u0161evca Radoica Milosavljevi\u0107.<\/span><\/p>\n<\/div>\n

\"\"
\nOtac Jakov, pored Vrela Sv. Javana<\/span><\/p>\n<\/div>\n

<\/div>\n
\"\"
\nLjubodrag Obradovi\u0107VRELO SVETOG JOVANA<\/span><\/p>\n
skriven od zla
\nu gori Mojsinjskoj
\noduvek blista
\ni donosi spokojza umorne hlad
\nza \u017eedne iskustvo
\ndu\u0161i ve\u010dnu mladost
\ntelu novo \u010duvstvo<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n
sve vodu nekuda teku
\nmisao srce ledi
\na onda istekne u reku
\nkoja koprenu izblediiza gora leluja Morava
\nkrivinama mir da razlije
\nnemire zauvek uspava
\ni pro\u0161lost oku otkrije<\/p>\n

osmesi posrebrili \u0161umu
\nsloboda izgledima mladi
\ni prate\u0107i zvezdu svetu
\nusijane otkrovenjem hladi<\/p>\n

skriven od zla
\nu gori Mojsinjskoj
\nzauvek blista
\ni donosi spokoj<\/p>\n

(c) Ljubodrag Obradovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n

<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/div>\n
\n

Rad akdemskog slikara \u017divorada Milanovi\u0107a Makija pored Vrela Sv. Jovana<\/span><\/p>\n

\"\"<\/span>
\n Manastir Svetog Jovana u gori Mojsinjskoj u ataru sela Makre\u0161ane<\/span><\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
\n\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

\n
\"\"<\/span>
\nManastir Svetog
\nJovana u gori Mojsinjskoj u ataru sela Makre\u0161ane<\/span><\/div>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n<\/div>\n

IZVODI IZ MONOGRAFIJE *MANASTIR SVETOG
\nJOVANA KRSTITELJA – MAKRE\u0160ANE* <\/span>
\nkoju je napisao Ljubodrag Petkovi\u0107 (star 84 godine)Dana\u0161nja lokacija sela Makre\u0161ana poti\u010de iz 19. veka sa blagim
\npomeranjem, sa padina Mojsinskih planina ka tokovima dveju reka, Rasine
\ni zapadne Morave. A u nedrima Mojsinja selo, nije ostavljalo, ma koliko
\nse pomeralo, svoje svetinje-crkve i Manastire, osta\u0161e na istom mestu
\ngde i poteko\u0161e. Neke su ostajale u ru\u0161evinama da u tragovima prkose
\nvremenu i istoriji, druge su se pak iz ru\u0161evina i pepela podizale i
\n\u0161ire\u0107i svoja krila \u0161to im ih Bog podari, \u0161titile svoje vernike i sluge
\nBo\u017eje.<\/p>\n

Me\u0111u ovim drugima je i Sveti Jovan Krstitelj, neraskidljivo vezan za
\nselo Makre\u0161ane i njegove \u017eitelje sa susedima.<\/p>\n

Manastir Sveti Jovan iznedri Mojsinska planina u ataru sela Makre\u0161ana,
\nnadkrili se Manastir nad selo sa severoisto\u010dne strane njegove da ga
\n\u010duva i \u0161titi: Rastrgo\u0161e se te\u017eaci Makre\u0161ana izme\u0111u plodnih njiva i
\npolja, reke Rasine i Morave \u0161to im fizi\u010dku hranu daju i Svetog Jovana
\n\u0161to ih duhovno hrani i za \u010dudo na obe strane veoma ve\u0161to sti\u017eu.<\/p>\n

Usred \u0161ume Mojsinske planine na 2-3 kilometra od sela Makre\u0161ana, a selo
\nMakre\u0161ane se nalazi na \u0161est kilometra od istoriskog Kru\u0161evca-grada Cara
\nLazara. Nalazi se manja zara van-dolina sa imenom Vodice. Dolina je
\nokru\u017eena \u0161umom i za\u0161ti\u0107ena od severnih i isto\u010dnih vetrova, otvorena
\nsamo prema zapadu, vidljiva samo iz vazduha, tu u zavetrini na suncu
\nsmestio se Manastir Sveti Jovan Krstitelj, na nadmorskoj visini 310
\nmetara, na geografskoj du\u017eini 210 i 24′, (dvadeset jedan stepen i
\ndvadeset \u010detiri minuta) na geografskoj \u0161irini 430 i 3T (\u010detrdeset tri
\nstepena i trideset i sedam minuta).<\/p>\n

Sveti Jovan nije zaboravljen ve\u0107 ga obnovi \u0161e i podigo\u0161e Makre\u0161anci,
\nmole\u0107i se za spas srpa kog naroda, za svoj opstanak, zdravlje i
\nnapredak. \u010cetiri su svetice danas delo njihovih ruku i blagodarja:<\/p>\n

1. Crkva Sveta Nedelja – Ilija, izgra\u0111ena 1885. godine
\n2.Crkva Sveta Bogorodica
\n3.Crkva Svetog Pantelejmona
\n4. Manastir Sveti Jovan<\/p>\n

O mestu gde se smestio Sveti Jovan Krstitelj, sama prostorija gde se
\nponosno ucnravila Crkva zove se Vodice, po bogatim izvorima hladne i
\nzdrave vode koja umorne i iznemogle okrepljuje i osve\u017eava. Od sela
\nMakre\u0161ana do Manastira Svetog Jovana sti\u017ee se tvrdim makadamom koji
\nvodi u dubinu Mojsinske planine.<\/p>\n

Po nekim podacima, a i danas jo\u0161 \u017eivim \u017eiteljima, ova planina u 19.
\nveku bila je mesto gde su \u010dobani napasali svoja stada. Ba\u0161 na mestu gde
\nje sada Crkva Sveti Jovan, okupljali su se \u010dobani i zabavljali raznim
\nza ono vreme dru\u0161tvenim igrama. Nedaleko od zaravni bile su kolibe
\n-pojate sa stokom, a oko samih Vodica pru\u017eali su se vo\u0107njaci,
\nvinogradi, njive i livade.<\/p>\n

Po\u010detkom dvadesetog veka dolazi do prvog svetskog rata koji je odveo i
\nborce iz Makre\u0161ana, me\u0111u onima koji su ostali \u017eivi, bio je Soluna C
\nMilo\u0161evi\u0107 Stanoje zvani (Bixara). Vratio se bole\u0161ljiv, a posle svega
\npre\u017eivljnog u ratu i sa poreme\u0107enim snom. I u snu, i na javi \u010desto je
\nrazmi\u0161ljao o Vodicama i kao da mu se \u010dinilo da tamo vidi Crkvu, a onog
\ndana kad bi zbog svakodnevnih seoskih poslova pro\u0161ao pored Vodica, on
\nje no\u0107u sanjao da na tom mestu tra\u017ei Crkvu.<\/p>\n

u Crkvi svete Nedelje, tada je bio sve\u0161tenik pop Jevta Radisavljevi\u0107.
\nStanoje mu se obratio sa molbom za savet \u0161ta da radi. Isri\u010dao mu je
\nkoje ga misli i kakvi snovi progone. Sve\u0161tenik Jevta mu je dao
\nblagoslov i savet da potra\u017ei to \u0161to ga u mislima mu\u010di. Stanoje je
\nozaren sve\u0161tenikovom podr\u0161kom, do\u0161ao u Vodice i u blizini sada\u0161nje
\nCrkve, ispod obale na 5 do 7 metara udaljenosti, prevr\u0107u\u0107i kamenje
\nprona\u0161ao je ostatke predhodne Crkve, polutruo krst drveni, kandilo i
\nikonu koja je bila pocepa na i nejasna.Na ra\u0161\u010di\u0161\u0107enom temelju, na
\njednom od kamena Stanoje je postavio ispod jednog klena, krst, kandilo
\ni ikonu. Tu su Ljudi dolazili i palili sve\u0107e u prolazu ili o
\npraziiicima-Svecima. Tako je to mesto slu\u017eilo kao Crkva\u00acBogomolja oko
\n1921. godine. Prostor oko tog mesta -Crkve bio je ras\u010di\u0161\u0107en od \u017ebunja i
\ndrve\u0107a u veli\u010dini ve\u0107eg seoskog dvori\u0161ta, ulaz u Crkvu vodio je od
\nglavnog puta niz jarugu, a izlaz je vodio\u00acokrenut ka potoku Rakovac.<\/p>\n

Negde oko 1930 godine, Crkva je preme\u0161tena zbog nepristupa\u010dnosti iznad
\nobale gde se i danas nalazi dana\u0161nja gra\u0111evina.<\/p>\n

Prvobitno je podignuta mala Crkvica, \u010datmara (od drveta i
\nblata-zemlje,na kameni temelj) sa krovom od \u0107eramide, a unutra je imala
\npotreban odgovaraju\u0107i inventar, slike i ikone.<\/p>\n

Prostor oko Crkve je ure\u0111en, ogra\u0111en \u017ei\u010danom ogradom i postavljena je
\nkapija. Sada je to ve\u0107 li\u010dilo na pravu Crkvu sa portom.<\/p>\n

u crkvi su se palile sve\u0107e za zdravlje i za pokoj duse, sada kada je
\nCrkva ovako ure\u0111ena, me\u0161tani sela Makre\u0161ana, a i okolnih sela po\u010deli su
\nmasovno da pose\u0107uju Crkvu, a posebno 7. jula po novom to jest 24. jula
\npo starom kalendaru, kada Crkva slavi dan, ro\u0107enje Svetog Jovana
\nKrstitelja, to je slava Crkve i toga dana se se\u010de crkveni kola\u010d i bira
\nkola\u010dar za slede\u0107u godinu. u to vreme, toga dana na dan 7. Juli slu\u017ebu
\nsu obavljale po dve kalu\u0111erice, koje su dolazile iz manastira Svete
\nBogorodice, kao i pop Crkve iz Svete Nedelje.<\/p>\n

Ne\u0161to kasnije uz crkvu je podignuta i gra\u0111evina od kamena sa strane,
\npokrivena crepom, koja je slu\u017eila kao pomo\u0107na zgrada, ostava, a i za
\nsklanjanje ljudi od ki\u0161e pri posetama.<\/p>\n

Malo kasnije uz Crkvu podignut je i kona k veli\u010dine 6 h 12 metara, koji
\nje imao veliku salu, malu kuhinju i ostavu, konak je bio gra\u0111en
\n\u010dakmara-kovanice, sa temeljom od kamena, pod od betona, a krov pokriven
\ncrepom, konak je spolja i unutra bio okre\u010den.<\/p>\n

Kada je konak bio zavr\u0161en, pripremljena je velika proslava, o kojoj su
\ndugo pri\u010dali stariji ljudi. Posle slu\u017ebe u crkvi (koju je obavio pop
\nDragoslav Veljkovi\u0107) i napolju se\u010denje slavskog kola\u010da i izabiran
\nkola\u010dar za idu\u0107u godinu, bilo je veselo, igralo se do uve\u010de, harmonika\u0161
\nje bio Rada Borin, Sida i Branko \u0110ela su prodavali limunadu, a Livonja
\nbombone, prisutnost je bila velika, do\u0161li su ljudi sa strane i okolnih
\nsela.<\/p>\n

Oko izgradnje Crkve, pomo\u0107ne zgrade i konaka najvi\u0161e je bio anga\u017eovan i
\nrukovodio poslovima \u010dovek koji je i prona\u0161ao prva obele\u017eja Crkve
\nMilo\u0161evi\u0107 Stanoje. Njemu su pomagali me\u0161tani sela, majstori raznih
\nprofila oko izgradnje, a posebno njegov sin \u017divadin, koji je u to vreme
\nbio dobar zidar.<\/p>\n

Stanoje Milo\u0161evi\u0107 je \u017eiveo prili\u010dno dugo, na sre\u0107u na\u0161eg sela
\nMakre\u0161ana, jer je za veru i pravoslavlje puno u\u010dinio, ro\u0111en je 1887.
\ngod, a umro 1976. godine. Bio je o\u017eenjen, imao je troje dece: dva sina
\n(Sandu i \u017divadina i \u0107erku Du\u0161anku), bio je pismen i pobo\u017ean \u010dovek.<\/p>\n

Posle napred navedenih radova oko crkve i radovanja zbog svega ura\u0111enog
\ndolazi drugi svetski rat \u010demer za na\u0161u zemlju, Manastir Sveti Jovan i
\nnjegov prostor postaje uto\u010diste za narod koji se sklanjao od
\nneprijatelja, dalje od sela.<\/p>\n

Kad se zavr\u0161io drugi svetski rat i na\u0161a domovina postala slobodna
\nManastir Sveti Jovan postaje jo\u0161 pose\u0107eniji. Na ime praznika Crkveni
\nSveti Jovan Krstitelj se poklapa sa dr\u017eavnim praznikom Srbije 7. juli
\nkoji je progla\u0161en za dan ustanka u novoj Jugslaviji. Tako je toga dana
\npo\u0161to se nije radilo Crkva Sveti Jovan bila masovno pose\u0107ivana.<\/p>\n

Ispostavilo se da je postoje\u0107a mala Crkva-\u010datmara bila mala nedovoljna
\nza posetioce (u njoj su mogli da stanu desetak ljudi) pa se ukazala
\npotreba za izgradnjom ve\u0107e Crkve. Opet Stanoje stupa u akciju.
\nSprema-pe\u010de ciglu za svoju ku\u0107u, i uz to za novu Crkvu izpeko je oko
\n7-8 hiljada cigli. Me\u0161tani sela Makre\u0161na su mobom izvezli ciglu za
\nCrkvu zapre\u017enim kolima (sve uz brdo volovima i kravama) koje su vukle
\nkola, a ljudi podupirali i gurali kako bi pomogli, jer je uspon bio
\nprili\u010dno veliki. Cigla je sme\u0161tena u pomo\u0107nu zgradu da cigla ne
\npokisne, ali na \u017ealost ona je \u010dekala dosta dugo.<\/p>\n

Posle drugog svetskog rata, svojom li\u010dnom \u017eeljom i od strane Crkvenih
\nvlasti postavljen je kalu\u0111er Lukijan, da brine o Manastiru\u00acCrkvi Sveti
\nJovan. Deda Stanoje, Lukijan i predstavnici Manastira Sv. Bogorodice
\ndogovore se da dovedu desetak majstora i iskopaju temelj za novu i ve\u0107u
\nCrkvu. Kalu\u0111er Lukijan, je prikupio novac od ljudi iz sela na
\ndobrovoljnoj osnovi. Majstore i obi\u010dnu radnu snagu su seljaci tako\u0111e
\ndavali dobrovoljno. Radili su svi po nekom redosledu o \u010demu je vodio
\nra\u010duna Lukijn.taj Lukijan (Svetomir Pavlovi\u0107) je u nedostatku novca
\nprikupljenog za izgradnju, prodavao svoje njive da bi podmirio tro\u0161kove
\noko izgradnje Crkve. Veliku zahvalnost duguje<\/p>\n

selo Makre\u0161ane Lukijanu i \u017eiteljima sela.<\/p>\n

Nova Crkva je sagra\u0111ena od tvrdog materijala, omalterisana i okre\u010dena.
\nUnutra\u0161njost Crkve sre\u0111uju i ukra\u0161avaju majstori, umetnici, a ikonostas
\nsu izradili Pavlovi\u0107 Miroslav i Cvetkovi\u0107 Dragoslav entuzijasti
\numetni\u010dki nastrojeni. Konstrukciju prozora i vrata izgradio je od
\ngvo\u017e\u0111a Jovanovi\u0107 Milivoje, a staklo postavio Toma Miloradovi\u0107-traksler.
\nSvi su oni iz Makre\u0161ana. Tako\u0111e su iz Makre\u0161ana desetak majstora zidara
\nkoji su radili dobrovoljno na izgradnji Crkve. MAJSTORI:Uro\u0161evi\u0107 \u017divko
\n– zidar, Markovi\u0107 Svetomir, Milivojevi\u0107 Mile, Petkovi\u0107 Timotije ,
\nOgnjanovi\u0107 Dragan 6.Milo\u0161evi\u0107 \u017divadin. 7.Petkovi\u0107 Dragoslav , Bilo je
\nvi\u0161e desetina ljjudi koji su radili kao obi\u010dna radna snaga, na
\ndobrovoljnoj osnovi kao pomo\u0107.<\/p>\n

Pored Crkve je preure\u0111ena i pode\u0161ena postoje\u0107a sala sa name\u0161tajem, ona
\ndanas slu\u017ei za proslave praznika i zt’ do\u010dek srpske nove godine i za
\nproslavu Bo\u017ei\u0107a, paljenja Badnjaka.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i deda Stanoju Milo\u0161evi\u0107u i Lukijanu, kalu\u0111eru, selo
\nMakre\u0161ane je dobilo jo\u0161 jednu svoju Sveti cu.<\/p>\n

Kada je deda Stanoje iznemogo-ostareo, obavezu oko \u010duvanja i vo\u0111enja
\nbrige oko Manastira i Crkve Svetog Jovana, predao crkvenom odboru 1970.
\ngodine, a on se upokojio 1976. godine. Crkveni odbor sa kalu\u0111erima koji
\nsu u manastiru, i danas brinu o njemu.<\/p>\n

PREMA EVIDENCIJI KALU\u0110ERI I OSTALI KOJI SU BILI U MANASTIRU<\/p>\n