Slike na Fejsbuku

Моја маленкост…
Тако ми овога дана Моја маленкост – Светлана Тако ми овога дана Направила бих велики грех Велики осунчани смех Требало би месечеве капљице Уткати у косе набујале Мораве Пре гласа плаве љубичице Јер тада више не би долазиле зиме Стално би у завичају цветао југ А прoлeће не би напуштало луг Зато по читав дан Савијам сунчеву росу И разбијам брзацима сан Само да би Морава Имала цећураву косу И тако клешем месечеве опеке И брзацима Мораве вијуге ткам Тако ми овога дана Моја маленкост – Светлана… © Светлана Ђурђевић
|
ЛЕТ
Иза окука и врзина У царству слободе У души широкој Постоји увек нека топлина И кад се мисли све је пусто Дубоко у мени Одзвања прoлeће Доноси утеху и славује И кад живот поразе намеће Песме природе Однекуд заструје И све се учини да је лепо И дах и смех и суза И идем кроз живот попреко Преко трња и јаруга Спотакнем се Паднем Срце залупа Трчим опет Није све пропало Намигнем ветру И летимо скупа Кроз живот Свет и све остало © Љубодраг Обрадовић |
Овај чланак прочитало је 58. посетилаца сајта








































Skorašnji komentari