У Манастиру Св. Роман у Ђунису 2. 9.2026. године откривен је споменик Николају Николајевичу Рајевском. Споменик су открили: министар културе у влади републике Србије Никола Селаковић и представник председника Руске федерације за међународну културну сардању Михаил Швидкој. Споменик је освештао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) који је тим поводом вршио и службу. Откривању споменика присуствовао је и амбасадор руске федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и бројне званице и грађани. Присуствовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу који су пре откривања споменика говорили своје стихове. Тим поводом одржана је по осамнаести пут и поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатори манифестације овога пута билу су: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружењем Козака Србије „Православље“ и одобрењу управе манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Миљко Шљивић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот, Боривоје Видојковић, Љиљана Тамбурић, Даница Гвозденовић и Љубиша Живојиновић. Присутнима се на почетку поетског дела програма обратио Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и напоменуо да се ова манифестација организује по осамнаести пут и да тако Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца, већ 18 година заредом негују култ сећања на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Фотографије и видео је снимио Љубодраг Обрадовић.
У Манастиру Св. Роман одржана је 2. 9.2025. године по седамнаести пут поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатори манифестације овога пута билу су: Општина Алексинац, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружењем Козака Србије „Православље“ и управом манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Миљко Шљивић, Живота Трифуновић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот, Братислав Спасојевић Бата и Љубодраг Обрадовић. Присутнима се на почетку поетског дела програма обратио Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСрб и прочитао писмо Томислава Симића у име Друштва српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружења Козака Србије „Православље“. На самом почетку представници општине Алексинац и бројни представници удружења су положили венце и цвеће на спменик Рајевском. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео и аудио запис Љубодраг Обрадовић.
Обраћање Томислава Симића својим писмом на манифестацији
/Писмо је прочитао Милосав Ђукић/
Часни оци, поштовани пријатељи, браћо и сестре, Од свог оснивања 1996. године, Друштво српско-руског пријатељства из Крушевца, а од 2019. и Удружење козака Србије „Православље“ долазе овде (у Свети Роман) да одају почаст руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском. “Од свог оснивања 2012. године” придружило им се и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, те заједнички организују сећање „Рајевском у част“, а својим песмама, или прозом, под именом „Руско срце на српској земљи“ одају почаст овом храбром пуковнику, који је погинуо бранећи Србију од Турака. Председник Друштва српско-руског пријатељства „Православље“ и велики козачки атаман, Томислав Симић Калпачки, због тешког кретања по први пут је одсутан, па вам овом приликом свима уручује братске поздраве…/Томислав Симић/
У Манастиру Св. Роман одржана је 2. 9.2024. године по шеснаести пут поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатор манифестације билу су: Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружење Козака Србије „Православље“ у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и управом манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Живојин Манојловић, Томислав Симић и Боривоје Бора Видојковић и Мирослав Кркић Пилот из Ћићевца. Присутнима су се обратили и Томислав Симић испред Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружења Козака Србије „Православље. Програму су присуствовали представници манастира Св. Роман, који су обавили службу у част пуковника Николаја Николајевича Рајевског и Ирина Миљковић из Крушевца и гости из Каоника. Фотографије снимили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић, а видео и аудио запис Љубодраг Обрадовић.
У Манастиру Св. Роман у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и друштва српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* одржан је 2. 9.2018. године по десети пут поетски програм сећање на Рајевског „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“. Стихове су казивали крушевачки песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић Баћо, Томислав Симић и Боривоје Бора Видојкјовић из Ћићевца.
У Горњем Адровцу и Манастиру Св. Роман код Ђуниса, 01.01.2009. године , поводом годишњице смрти пуковника Николаја Николајевича Рајевског (1839-1876) одржани су пригодни скупови. У Горњем Адровцу изведен је програм Рајевском у Част по сценарију и режији Бранислава Недића и извођењу глумаца из Алексиначког позоришта. Програму је присуствовао и Владимир Кутирин, директор Руског дома.
У Манастиру Св. Роман (у организацији друштва српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* и Културног центра Крушевац) стихове су казивали Крушевачки песници Небојша Лапчевић, Томислав Симић, Томислав Милетић и Љубодраг Обрадовић, а ученици школе из Каоника су извели рецитал о Рајевском.
Љубодраг Обрадовић чита своју песму:
ПАНОРАМА
Волео је камен гитару и песме, волео људе, мраве и све што се несме, а због издаје му суде и не дају више никог, да гледа, сања и воли.
Стоп! На један живот тачка. Испод грања празно, само муљ и вода. Волео је тај да сања и лето у јулу и чар непогода и жену само за њега. Волео је, а сад је изван свега. Живот ван рупе, који је хтео, рађа мангупе, он за то није зрео.
Волео је камен, гитару и песме и једну малу, смеђу ко јава. Сад више никог, волети несме, јер свету тако годи. Он живи и кад спава и мада није лако, нађе се нешто и за њега, камен њему роди.
Све је то сан, из потока у океан, приче за малу децу. Волео је камен, гитару и песме и једну малу, смеђу ко јава. Али пуче брана, потоп! И њега сад неко воли, а та је плава.
Љубодраг Обрадовић
Томислав Милетић чита своју песму:
ВРОНСКИ
Ветрови планински, орлови царски, станите облаци тмурни свих боја; лелече калуђер светоромански у спомен Рајевског – Бронског Толстоја.
Рат је. Моравом се разноси страва. Делиград јечи. Кревет се стреса. Јуриш за јуришем – крвави трава! Срби ће опет у небеса.
Овде се вера ваља по блату. Турци би џихадом цвет да униште! Руси су дошли у помоћ брату… Дервиши, имами ратиштем вриште.
Небо се пролама! Српство се брани! Из турске ордије ватра сева: Рајевског метак у чело Рани, чело што Ану будно снева.
С водом Адровца разви се дуга, од душе рањене рускога витеза што у битку одведе га туга и срце сломљено несрећног кнеза.
Крај Мораве се њишу тополе, талас за таласом, река пенуша. Док буде оних који се воле, лебдеће над реком Рајевског душа.
И црква руска на месту пада, поносна душа тужног витеза, носиће у вечност причу из Ада, судбину Ане, Рајевског кнеза.
У Горњем Адровцу 02.09.2011. године одата је пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника амабасаде Русије у Србији и бројних грађана и делегација из Алексинца, Крушевца и Србије.
Затим је, истог дана у 12 часова у Манастиру Св. Роман у Ђунису, у организацији друштва Српско-Руског пријатељсва *ПРАВОСЛАВЉЕ* из Крушевца и Културног центра Крушевац, одржана по трећи пут (и тако постала традиционална) песничка манифестација *СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ* У пригодном програму учешће су узели крушевачки песници и културни посленици др Павле Бубања, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Јелена Протић-Петронијевић, Томислав Симић, Никола Стојановић и Јовица Чичић, као и представници из Каоника и манастира Свети Роман…
Мића Живановић
БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Баш ништа није као прошле године, ни пролеће, ни месец, ни места на којима сам те случајно сретао, ни твоје очи док сам те салетао, упорно тражећи шансу, и губио те на само корак до циља.
Ма да су бар трешње као прошле године, као лане, па да ти понудим својом руком бране, можда би рекла шта Вам је господине, и као у чуду гледала моје седе, а ја бих онда стрпљиво и натенане, бирао речи и реченице, и право у твоје зенице, гледао како се бориш и како ланци не вреде, јер у истој жељи гориш.
И љубила би ме знам пред свима, не мислећи на блам, и кога све ту има, преварила би мужа, и као у бунилу у својој жељи смела, ко зна шта би све хтела, да су бар трешње као прошле године.
02.09.2010. godine u Gornjem Adrovcu odata je pošta Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom (pukovnik) u prisustvu amabasadora Rusije Aleksandra Vasiljeviča Kunuzina i brojnih gradjana i delegacija iz Aleksinca, Kruševca i Srbije.
Zatim je, istog dana u 12 časova u Manastiru Sv. Roman u Djunisu, u organizaciji društva Srpsko-Ruskog prijateljsva *PRAVOSLAVLJE* i Kulturnog centra Kruševac, održana je manifestacija *RAJEVSKOM U ČAST* . U prigodnom programu učešće su uzeli kruševački pesnici i književnici Ljubiša Bata Djidić, Ljubodrag Obradović, Mića Živanović, Svetlana Djurdjević, Tomislav Simić i Dr Velibor Lazarević, kao i učenice osnovne škole u Kaoniku Nevena Radosavljević i Kristina Radojković. Specijalni gosti su bili mladi turisti iz jedne novosadske škole, koji su posetili manastir Sv. Roman.
Ambasador Rusije (u sredini) – КОНУЗИН Александар Васиљевич
ZRIKAVAC
Ko zrikavac ponoćni, leluja misao ko vazduhom strela; milovaće te ljubavnici moćni, samo neće klipan kog si volela.
Tešiš se sada nadom da će bolje biti, a znaš, zbog istine se propada, ali istina se ne da skriti.
Lepo je imati velike misli, želeti plavo nebo i ptice i stajati dugo na kiši, krijući suzne oči i lice.
Ali nije lepo kada glasno, lažeš saputnika preostalog i nudiš mu previše strasno, nešto što je već nestalo.
Ko zrikavac ponoćni leluja seta obalom tela: pomrli su svi ljubavnici moćni, umreće i klipan kog si volela.
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, традиционално је и ове године по четрнаести пут учестовало на песничкој манифестација “СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ” у Манастиру Св. Роман у Ђунису где је 2. 9.2022. године одата пошта Николају Николајевичу Рајевском (пуковник) у присуству представника Руског Дома у Србији и бројних грађана и песника из Крушевца и Србије. Организатори манифестације су ове године били Друштво Српско-Руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца, Удружење Козака Србије “Православље”(испред ова два друштва говорио је Томислав Симић Калпачки) и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца (песму Љубодрага Обрадовића – председника овог удружења “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ” прочитао је Бобан Дашић). У пригодном програму Рајевском у част “РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ” учешће су узели и вокални солиста Јана Милановић из Јасике, као и песници из КК “Велимир Рајић” из Алексинца: Драган Павловић и Слађана Ивановић, као и бројни песници из Крушевца: Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Бобан Дашић, Милан Марковић Лака, Живомир Миленковић, Митар Стожинић, Боривоје Бора Видојковић, Милосав Ћукић Ћука, Томислав Симић Калпачки, као и млада Јована Марковић, која је осмислила и водила програм. Програму су присуствовали представници Руског Дома, Свесрпског покрета ветерана БОЈЕВО БРАТСТВО, представници села Каоника и гости манастира Свети Роман. Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском. Видео снимак је забележио Градимир Карајовић, а техничку обраду фотографија и видеа је урадио Љубодраг Обрадовић.
Пре самог програма одржан је и помен Николају Николајевичу Рајевском
Јана Милановић
Јована Марковић
Слађана Ивановић
Драган Павловић
Бобан Дашић говори песму Љубодрага Обрадовића
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
увек нас носе носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Skorašnji komentari