У организацији КУД-а Радомира Јаковљевића Јакше, МЗ Велика Ломница и Културног центра Крушевац, 12. 8. 2023. године, одржано је МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО, посвећена преминулим члановима КУД-а: Радомиру Јовановићу Доми, Драгану Ћирковићу Спикинози и Снежани Петковић Снежи. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић и Милутин Младеновић учествовали су у програму говорећи своје стихове и стихове преминулог песника из Велике Ломнице Драгана Ћирковића. На крају програма подељене су захвалнице сликарима и песницима, као и члановима породице преминулих…
Радомир Јовановић – Дома, оснивач КУДа Радомир Јаковљевић Јакша и члан од свог детињства, певач аматер, али веома успешан у томе. Иза њега су остали трајни снимци у радио Београду од којих смо управо један чули. Такође је био победник на многим такмичењима, уз песму дође и свирање, па је тако фрула у његовој руци правила дивне звуке. Каријеру певача аматера је градио радом, талентом, и правим избором песама. Увек је био свој, природан и успешан. Освајао је наша срца топлином у свом гласу, појавом на сцени и наравно песмом.
Снежана Петковић – Снежа активна је у Куду од малих ногу. Није било секције где није била активна и успешна. Као мала вoleла је да пред огледалом игра и смишља кореографију. Касније као успешан играч била је и солиста у многим кореографијама. Она је један од чланова Веселе дружине, оснивача ове манифестације. За нашу Снежу везују нас дивне успомене и велика љубав. У своје слободно време је израђивала предмете које је украшавала декупаж техником и њих је излагала у оквиру сајмова ручних радиности. Била је уметница у души, талентована за сликање и за све што је лепо.
Драган Ћирковић – Шпики, у раду КУДа активно се укључује од 2007. године. Свој рад је почео писањем текстова за програм КУДа, касније се бавио снимањем манифестација, чиме су овековечени сви наши наступи и сачувани трајно од заборава. Наше манифестације је употпуњавао звуцима фруле, окрарине и усне хармонике. Чак је и био члан певачке групе Културно уметничког друштва. Члан је удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и вечерас су читане његове песме. Песник у души, живео је боемским животом, тужно је што га више нема, а срећа што је био део нас. Баш као што су то били и Дома и Снежа. Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/pesnicka-susretanja/muzicko-knjizevno-vece-i-likovna-kolonija-pod-nazivom-da-se-podsetimo/
Биографија. Градимир Карајовић рођен је 1953. године у Крушевцу. Преминуо је 3. 8.2023. године, а сахрана ће се обавити 4. 8. 2023. године на Новом гробљу у Крушевцу у 14:00 сати.
У родном граду завршио је основну школу ,,Вук Караџић“. Исказујући смисао и таленат за писање, при школи постаје члан новинарске секције, коју је формирала професор српског језика Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота школе, као и поезије која је тада била објављивана у листу ,,ВУКОВАЦ“, који је тада штампан једном месечно.
Техничку школу завршава у Крушевцу и дипломира на одсеку погонског електротехничара. Запошљава се у струци ,,ИМК 14. Октобар“. Своје умеће у писању стручно усавршава у фабричкој секцији радника новинара – писца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14. Октобар. Своје радове објављивао је у ,,ПОЛИТИЦИ“ и локалним новинама ,,ПОБЕДА“ и листу ,,ГРАД“.
Добитник је Видовданске похвале града Крушевца, Песничке повеље Душан Матић Ћуприја, четири специјалне награде на песничком маратону града Крушевца, Повеље за издавачку делатност године града Крушевца, четири похвале Удружења песника Србије ПоезијаСРБ поводом традиционалног конкурса поезије ,,Љубав и вино вечита инспирација“. Добитник је награде “Топуз Војводе Пријезде” на манифестацији “ДУША ТРОМОРАВЉА” у Град Сталаћу. Био је члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Градимир Карајовић је био вишеструко надарен. Писао је прозу и поезију. Био је члан Мушког камерног хора Стеван Бинички из Крушевца. Певао је у Градском тамбурашком оркестру. Свирао је усну хармонику…
СВАКИМ ДАНОМ ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ
Већ дуго нисам рекао волим те
те две речи тако су чаробне
дуго нисам ти рекао љубави
волим те душо молим те опрости ми
Сваким даном волим те све више
нико нас никад раставити неће
кунем се драга пред тобом
Драган Ћирковић Спикиноза, (-рођен у Крушевцу, далеке 1954-те године, премунуо 26.6.2023. године) по занимању, шумарски техничар. Живео и радио у Великој Ломници. Био је планинар, музичар, риболовац, песник. Члан КУД-а „Р.Ј. – Јакша” у Великој Ломници, где ради као глумац- аматер, аматерски редитељ, музичар. Свира све народне инструменте, гитару, клавијатуре. Члан сајта “ПоезијаСЦГ” од његовог оснивања. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију је писао од раног детињства. Песме је објављиовао на сајту www.poezijascg.com, www.poezija.rs, часопису ПоезијаСРБ, и бројним зборницима. Нека му је вечна Слава и Хвала!
ПРОСТОТА МОЈЕ ДУШЕ
Виђење моје дође однекуд
Ил су то само искре
Хтео сам да видим крај
Ал све већ виђено беше
И настаде тама
Ехо мог гласа дође однекуд
Ил је то у мени олуја
Хтео сам да зовем из свег грла
Ал није било гласа
Свуда тишина
И моја тражења дођоше однекуд
Или је то вешта варка
Трчећи сам тражио свуда
Ал ничег није било
Јер ничег и нема
Бескрајно срећан
Због таме тишине
Због празнине
Смело крочих у нови дан
У Плочнику под липом, 18.10.2021. године, испред споменика палим борцима у минулим ратовима почев од 1912. године, одржан је помен у част гардисте Синише Стојановића. Помену су присуствовали бројни мештани села Плочника, и представници политичког и културног живота Србије, који су положили цвеће и одали почаст Синиши Стојановићу. На помену су говорили: Мирјана Кркић – председник општине Ћићевац и Боривоје Видојковић – одборник општине и председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу и Синиша Јевтић, херој са Кошара . У уметничком делу програма своје стихове су говорили су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Јасмина Димитријевић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић и Градимир Карајовић, као и песник из Трстеника Милош Милошевић Шика. Део из романа Боре Видојковића „Де си бре Станимире“, казивао је Милош Ивановић.
У наставку овог текста прочитајте говор Боривоја Боре Видојковића… Nastaviti čitanje
Окупили смо се данас тужним поводом, због смрти нашег драгог пријатеља, друга и сарадника Мирослава Миће Живановића. Корачао је храбро преко свих граница издржљивости и својом даровитошћу чинио да људи уживају, вoлe и памте његове испеване песме и дивне стихове којима нико осим њега није боље знао да допре до срца и душе. Био је Богом дан и благословен свим оним што човек треба да има, породицом, професијом, нестварно сјајним талентима и невероватним шармом. Оставио је траг на свим сценама Културног центра Крушевац, говорећи најлепше стихове, као велики пријатељ наше куће и свих запослених који су уживали у сарадњи са њим. Промоцијама његових издања од стране Културног центра Крушевац, посвећивана је велика пажња, као и помоћ у издавању књига које су, свакако оставиле неизбрисив траг о човеку који је пленио својом личношћу и својим стиховима, човеку који је опевао лепоту и љубав, човеку који је вoлeо живот.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/omaz/in-memoriam-5-10-2021-u-selu-bosnjanu-kod-varvarina-preminuo-miroslav-mica-zivanovic/
Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу
Дођи на књижевно вече, није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.
“Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.“
Елеонора новинарску досјетку да “оно што није објављено у Политици није се ни догодило“, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна “да пасош не чини човјека“, па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.
“Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
Уз пар ћушки
међу ногама
чувај Ело тело“
Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу “а шта ће рећи комшије“. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.
И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.
“Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе“
Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.
ЧЕТВРТА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 19.01.2015. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА. Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Елеонора Лутхандер.
ДРУГИ ПИШУ – НЕДЕЉНИК ГРАД – 02. March 2009. g. @ 23:32:37
Шведско српска песникиња Елеонора Лутхандер, у посети свом родном граду
Ма где била, ја сам Крушевљанка
Елеонора Лутхандер коју Швеђани „потписују“ као своју песникињу, успела је, кроз поезију, да представи српски народ широм Скандинавије. Ова талентована и, за нашу средину, помало екцентрична песникиња, посетила је, после тридесет година, свој родни град.
Када је гостујући недавно на песничкој вечери „Носталгија“ у Културном центру Крушевац кренула да „игра“ своју поезију, публика је, након првобитне затечености, наградила дугим и бурним аплаузом. Мало ко је очекивао да ће ова дама (са видним вишком килограма које врло елегантно носи) након поздравне речи устати и (са гипкошћу на којој би јој и гимнастичари позавидели) крајње необично прочитати своје стихове. У неколико минута, била је и „горе и доле“, и „лево и десно“.
ПОЕЗИЈА КРОЗ ГОВОР ТЕЛА
– Прво, трудим се да публику не замарам дуже од три до седам минута, јер све што преко тога траје, доведе вас у ситуацију да вас више нико не слуша.Овакав начин извођења поезије, кроз реч и покрет, је нешто што у Србији до сада није виђено, а што је у Шведској, прави хит. Циљ је, заправо, да се поезија из једног пасивног стања подигне на један забавни, естрадни ниво, па и да се и најозбиљније поетске теме, оне које изазивају сузе, могу рећи кроз одређене покрете. Ја сам и организатор оваквих поетских вечери, на последњој коју сам организовала гости су били шведски политичари и фински министар културе – каже Елеонора Лутхандер.
Елеонора објашњава да су овакве необичне поетске вечери такмичарског карактера, што додатно подиже адреналин и публици (која је, уједно, и жири) и онима који се такмиче. Са „Поетским закуцавањем“ (како се ове песничке вечери називају), „заразила“ се читава Шведска – од Шведског парламента до вртића, преко библиотека, кафана, гаража…
– У Шведској сам научила да вам ништа није „дато“ и да за све, па и за поезију, морате да се изборите. Наравно, и тамо постоје неки „елитни путеви“ који су некоме априори дати. Ја сам морала да почнем од почетка, да потпуно „огољена“ станем на сцену. Пре десет година нисам умела ни микрофон да држим. Сада, потпуно владам сценом, упорном вежбом сам учврстила мишиће и, што је најважније, научила сам да се не стидим свог тела. Да сам одмах ушла у Нобелову библиотеку, вероватно бих одмах и села и ништа од овога, на шта сам данас јако поносна, никада не бих постигла – објашњава Елеонора.
ПРОМОЦИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА
Елеонора се прво (кроз бројне издате књиге поезије и још много тога) изборила за „добар глас“ да би, као неко ко је цењен у Шведској, покушала и успела и да у читавој Скандинавији промовише српске песнике.
– После 30 година проведених у Шведској, вратила сам се у Србију, где сам, између осталог, добила и прегршт песничких књига. Нисам их могла све понети авионом при повратку у Стокхолом, па сам их превела на шведски језик, по једну од сваког песника. Било је ту од великих српских песника, па до чак песме коју је написала једна сељанка која суботом продаје кајмак на Каленића пијаци. Тако је и настала чувена антологија српске поезије „Поезију ће сви писати“, са 160 песама различитих аутора. Књига је објављена у електронском облику (на њњњ. серум. ну), на насловној страници је Серумове електронске књиге. Користи је 290 библиотека широм Скандинавије, а могу је преузети и све светске библиотеке. Ето, представљени смо као песнички народ, а Томас Линдблад, издавач прве електронске издавачке куће у Шведској, први је и који је у овој земљи представио српске песнике – каже Елеонора Л. и додаје да је то само почетак у промовисању српског народа кроз поезију.
ПЕСНИКИЊА ОД ТРИНАЕСТЕ
Иако је завршила Економски факултет, највећа љубав јој је била и остала поезија. Пише од своје тринаесте године, а до сада је објавила пет збирки поезије на шведском, пет песничких књига на српском, једну тројезичну шведско-српску-енглеску сликовницу хаику стихова и оригами цветова „Икебана“ и четири електронске књиге. Уврштена је у Нобелову библиотеку са књигом „Диктограм“, бави се естрадном поезијом, учествује на шведским првенствима у „Поетским закуцавањима“, као и хаику-оригами перформансима. Она је и члан Удружења шведских књижевника (од 1996 г.) и Удружења књижевника Србије (од 2004.г.) а добитник је и Златне кациге Културно просветне заједнице за 2007. Елеонорина поезија превођена је на енглески, холандски, персијски, турски…
Елеонора је обишла готово цео свет, за себе каже да „није само умрлица, већ и биографија“, поносна је на свој рад и на своју децу која имају своје животе, али се неретко укључе и у њену причу. Из хотела, у коме је провела два дана јер рођака у Крушевцу нема, упутила се у Подгорицу, позвана да као песникиња гостује и постане члан њиховог Удружења књижевника. Желела би да ускоро поново посети свој родни град јер, како сама каже, „можда сам ја за Швеђане тамо негде рођена, али ја добро знам, а тако и пише у мом пасошу, да моје место рођења има име и да се зове Крушевац“.
Д. Павловић
ПРИЈАТЕЉСТВО СА АРСЕНОМ ДЕДИЋЕМ
Елеонора је део ратних година провела на Хвару и била једина српска песникиња која је у том периоду штампана у Хрватској. Иза ње су стали Арсен Дедић и Тонко Маројевић, који је, усред рата писао рецензију у Слободној Далмацију, без обзира на то што се Елеонора све време боравка на Хвару изјашњавала као српска песникиња. Круна пријатељства са Арсеном Дедићем је његова жеља и обећање да ће углазбити песму „Бољи људи“ из њене најновије збирке „Медовина“, коју му је Елеонора, иначе, посветила.
ПО МАЈЦИ – РУСКА ПЛЕМКИЊА
Елеонора Лутхандер рођена је 1954.г. у Крушевцу, у породици Дамјановић. Црногорског је порекла по оцу Светозару, а по мајци Валентини, руска племкиња. Након завршеног Економског факултета у Београду, одлази у Шведску, где је удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, са којим има двоје одрасле деце, Александру и Амадеуса. Сада живи у Стохолому и Београду.
БОЉИ ЉУДИ
Арсену Дедићу
Сад кад више нијесмо млади Тек сада смо слободни и луди Сада знамо како се то ради Тек сада смо бољи људи.
Сад кад смо уморни и сиви И све нам се црно пише Тек сада знамо да смо живи И да нам не могу ништа више.
Сад кад више нијесмо лијепи У себи носимо праву љепоту Слабо видимо ал нијесмо слијепи чувамо снагу за доброту.
Елеонора Лутхандер
Објављено у недељнику ГРАД
ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Елеонора и Александра Лутхандер
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману: „БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН“ и „БЕРГМАН И ЖЕНЕ“. И Елеонора Лутхандер је промомовисала две своје књиге: „ДУБАИ ХАИКУ“ и „ИКЕБАНА“. О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!
Александра Лутхандер
Елеонора Лутхандер
Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић
МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ
Немој да ти ја дођем да те оживим!
Као фараон си се балсамовао својим лепљивим песмама послао си сам себе за амбасадора српске поезије у небеском царству
Немој да ти ја тамо дођем да те оживим ти се само правиш мртав у инат мени и Његош се одселио…
Тужић́у те да си фалсификовао принчевску титулу доста је више твог реч-ног терора!
Незасити китови гутају твоје
протеинске стихове узалуд будим жене које те сањају давим твоју сенку у Скадарлији кварим ти слику али рачунар не памти дефорамцију ови вечито млади програмери пију али се не дрогирају само пишу поезију онако како си им ти наредио као Лењин
Писати, писати,
писати…
Ругаш ми се Бранко мртав насмејан залепио си се за
Интернет као жвака ма тражиц́у од Гугла да те скроз избрише ургирац́у да те
Википедиа прогласи живим а Хаг невиним
Па кад ти компјутерска месечина обасја лице шта ц́еш онда паметно да напишеш онако измрцварен сумасишавши без националне
пензије?
Ма одкуд теби рачунар? За тебе је обична
оловка ти си је сигурно и у гроб прошверцовао и пишеш, пишеш,
пишеш…
Владимир Тасић – члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
Пре годину дана, (27.03. 2020. године) преминуо је Владимир Тасић. У петак, 16. априла 2021. године у Крушевачком позоришту, у организацији породице Тасић и ХУ „Мајка Јевросима“ одржано је вече посвећено Владимиру Тасићу. Говор је одржао Бранислав Бане Карајовић, који је прочитао и телеграм Милутина Левића, док је Мирослав Мића Живановић – члан извршног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поетски заокружио програм, а присутнима се на крају обратио и захвалио Милутин Тасић, син Владимира Тасића. У току вечери приказан је документарни филм „Владимир Тасић, адвокат и ЧОВЕК“ аутора Јелене Ђорђевић.
ФИЛМ РЕАЛИЗОВАЛИ
Обрада звука: Владимир Петровић
Текст читали: Небојша Вранић и Јелена Ђорђевић
Камера и монтажа: Иван Јочић
Фотографија: Милан Панић
Графичка обрада: Јелена Ивановић
Коришћена архива: Новине Победа, Телевизија Јефимија, РТК Крушевац, Културна дешавања Крушевац, Лична архива Љубодраг Обрадовић и Марко Вишњић, Фото архива породице Тасић
Аутор филма: Јелена Ђорђевић
Март 2021.
Присутнима су се обратили: Бранислав Карајовић, Мирослав Живановић и Милутин Тасић
Извор – РТК КРУШЕВАЦ
Извор – РТВ ПЛУС КРУШЕВАЦ
За 16.04.2021. у Крушевачком позоришту у 19:00 сати, у организацији породице, заказано је вече посвећено сећању на Владимира Тасића.
Права је прилика да се посетимо на његово стваралаштво у области поезије, коју је изузетно волео. Био је иницијатор штампања бројних поетских књига, а ја ћу навести само неке: DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić;ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић иМИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић.
DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić
ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић
Влади Тасићу
Дивна ноћ на земљу се спушта, звезде се мале пале… Међу њима једна је нова, тако сјајна попут бисера…
Према небу, према сјајној звезди, сав у белом један анћео пролети једна душа путује до Бога то је душа председника мога
Све си рекао на растанку с нама: Када будем умро ви не тугујте, само програм партије ви сачивајте. Ко се роди тај мора умрети, место суза, црвени каранфил ми ставите…
На гробу ти палим свећу, задњи пут те поздрављам… Нек ти земља буде лака, љубави те Божјој остављам.
Наравно, било је и других књига поезије чије је штампање омогућио Владимир Влада Тасић својим ангажовањем. Поменућу књигу ПЕСМЕ – Драгољуба Миладиновића Дадија.
Промоција књиге поезије Драгољуба Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ одржана је у суботу 21 маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у оквиру манифестације *НОЋ МУЗЕЈА*, који традиционално организује и Културни центар Крушевац. Књига је ових дана изашла из штампе, а приредио ју је Владимир М. Тасић. Издавач књиге је Арт клуб СПС-а Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоцију књиге осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Небојша Лапчевић – секретар галерије Милића од Мачве и Милован Живковић – релизатор програма КЦК. О књизи су говорили Владимир Тасић – приређивач, Иван Миладиновић – син Драгољуба Миладиновића, др Павле Бубања – рецензент, Владица Радојевић – рецензент, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности. За музички тренутак био је задужен ХОР БИНИЧКИ.
Владимир Тасић написао је и бројне рецензије за књиге поезије. Навешћу Књигу поезије Љубодрага Обрадовића – БОГИЊА.
ПЕСНИЧЕ, ПЕВАЈ О СРПКИЊАМА! – Владимир Тасић
Песме, у збирци „Богиња“, Љубодрага Обрадовића, на потпуно нов идеалистички начин расветљавају најузвишенију људску потребу за љубављу. У временима транзиционим, тешким, у којима се углавном пева о патриотизму, жалом за прошлошћу, Српском болу, Косову и Метохији, песник се осмелио да објави збирку љубавне поезије и више је него сигурно да овим топлим песмама доноси неки нови ветар у Српско песништво.
Сада већ искусни стваралац, песник Обрадовић, пева о жени као савршенству природе, пева о оствареној и о неоствареној, измаштаној љубави. Искрено маштајући пева о жени, као не само телесној потреби, већ о жени као духовном идеалу. Ове песме, на пиједастал највиших духовних вредности, које су испред материјалног, стављају жену као мајку, партнерку, љубавницу, икреног сапутника кроз живот и као неостварену љубав. Живот песника није лак! Од његове интегралне везе са завичајним Треботином, па до потребе да се песнички изрази и опева не само своје остварене, већ још и више неостварене симпатије, хода ивицом песничког амбиса, али увек зрело успева да одржи замишљени правац и жену, именовану и неименовану, стави у епицентар света и својих маштања.
Овом збирком Љубодраг Обрадовић, се сврстава у данас најзначајније модерне песнике љубавне Српске поетике. Мало је данас песника, који искрено певају о жени. Збирка „Богиња“, омогућава да се жена као људска тајна, потреба и тежња, упозна и из једног непознатог угла, који нам песник открива. Људско песничко искуство не само да је поука, већ и унутрашња душевна бура у свеопштем усхићењу о лепоти, коју ми обични људи називамо женом. Љубав је и у овој збирци синоним за појам жене, неприметно око нас лелујају и круже, али је мало одабраних који овакву љубав идентификују и не мистификујући је описују и о њој певају. Такав је и обдарени песник Љубодраг Обрадовић.
Песник се, са овом најновијом књигом, искључиво љубавне поезије, сврстава у оригиналне ствароце, слободно можемо рећи, Српског значаја. Љубавна поезија потребна је народу језика на коме песник пише, као што је људима потребан ваздух да преживе.
Песме су нада за неко најављено боље сутра, за лепши и праведнији живот, у коме љубав мора да победи све људске слабости и сукобљавања.
Читајући песме из збирке песама „Богиња“, читаоцу се преносе јаке емоције песника, али и стварају сопствене, релаксирајуће, које подстичу благо титрање лепоте и душе. Ове емоције подстичу нас обичне људе, на размишљање о етици, лепоти, толеранцији и делују као најлепши тоник за обнову свих духовних вредности које смо запоставили у биолошкој борби за опстанак.
Најтоплије честитам песнику, на уметничком изразу, на лепоти речи и идеала, на храбрости, да се са оволиком искреношћу и топлином опева жена, коју познајемо, али још и више не познајемо. Песниче, само овако настави! Певај о љубави, певај о Радама, Милкама, Љиљама, Ксенијама, Зорицама, Милункама, певај о свим Српкињама.
Владимир Тасић
TV PLUS KRUŠEVAC
Поштовани чланови и пријатељи поезије,
Са дубоким жаљењем вас обавештавамо да је данас у петак – 27.03.2020. године, изненада преминуо наш друг, пријатељ и члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ – Владимир Тасић , дугогодишњи истакнути члан СПС-а, председник Градског одбора СПС Крушевац и члан Главног одбора СПС. Сахрана ће се обавити 28.03.2020. године у 14:00 часова на Старом градском гробљу у Крушевцу. Комеморативни скуп биће организован када се за то стекну услови.
Нека је вечна слава и хвала нашем драгом другу и пријатељу и члану нашег удужења!
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац
ОДЛЕТИ СВЕ
Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек поцрвенела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра
Или је то селидба Из рупе црне У неку коначну Бесконачну иронију Којом се живот подсмева Онима који остају Да за поразима хају И о срећи Беспрекорној маштају Док крах се шуња Неосетно као магла у души
Одлети све И живот Као да га никад Није ни било Као да се знанцу само снило Да је кроз баште цветне И машту снену Корачао са незнанцем Који кад оде Пустош оставља Да све се понавља И у бесмисао тече
Све одлети И пролети И патња и нада И срећа и туга Човек је ту само да страда За илузију За цветни врт Своју оазу у болу окружења Своју трешњу црвену Човек је ту свет да мења За поколења која долазе На грешке не пазе И газе све И живот оних Којих као да није ни било…
То је тај точак Који земљу окреће И разара мозак Кад стигне пролеће И видик се засени Илузијом вечности У свету пролазном Чији смо тек гости
У Плочнику под липом, 18.10.2019. године, испред споменика палим борцима у минулим ратовима почев од 1912. године, одржан је помен у част гардисте Синише Стојановића. Помену су присуствовали бројни мештани села Плочника, и представници политичког и културног живота Србије, који су положили цвеће и одали почаст Синиши Стојановићу. На помену су говорили: Златан Кркић – председник општине Ћићевац и Боривоје Видојковић – председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу. У уметничком делу програма своје стихове су говорили Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Бора Благојевић, Сабах Ал Зубеиди и Бранко Ћировић, а део из романа Боре Видојковића Де си бре Станимире, казивао је глумац Милија Вуковић.
Ево, како се присутнима обратио Боривоје Бора Видојковић – председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу.
Поштовани родитељи храброг гардисте Синише Стојановића, часни оци, сви присутни, данас смо овде да одамо почаст и сетимо се нашег Синише!
Са својих непуних 19 година, Синиша је оставио неизбрисив траг у нашим срцима и мислима. Памтимо га као неустрашивог храброг, изнад свега поштеног момка који се није плашио никвих изазова. Гарда тражи и регрутује само најбоље, А Синиша је био најбољи. Као командир одељења кренуо је храбро у нов изазов. Одбрана православља и српства за њега је била светиња и није рамишљао о себи већ је кренуо путем својих предака. Храбро се, са својим друговима, ухватио у коштац са огромном светском силом која је са собом носила неправду и зло. Злочиначко снајперско око га је само за делић секунде ухватило неспремног и у тренутку је та безбожна рука прекинула један млади, тек започет и раздраган живот пред којим је била светла будућност. Nastaviti čitanje
PrezmitePdf2023
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију –
ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам
писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга
наша издања, као и издања наших сарадника.
Skorašnji komentari