И остаће записано, да су сликари сликали, песници говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотама Козника и дахом српске историје и традиције, која је у кљуну козничких орлова доносила надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења…Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…
Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је 09.08.2013. године по 15 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2013*. Ове године на манифестацији је представљена књига ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА, Удружења песника Србије – Поезија СРБ. Поезију из књиге су говорили: Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Вељко
Стамболија. У наставку је представљена и књига Горана Минића ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ и књига Аранђела Раке Јеличића КОПАНИК, а представили су се и песници из Прокупља окупљени око часописа ТОК.
Организатор и ове манифестације је био Центар за културне делатности и библиотекарство општине Брус, а манифестацији је отворио Алексић Раде – директор Центра за културне делатности и библиотекарство општине Брус у својству организатора.
Манифестацију је отворио Алексић Раде – директор Центра за културне делатности и библиотекарство општине Брус
Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 17 пут окупила песнике исликаре 09.08.2016. године на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2016*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом (са по 3 песме) представили песници из Крушевца и Бруса. Програм у кафани Марине Воде осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић, члан КК Багдала из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић. Својом поезијом Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили су: Горан Минић и Далибор Ђокић из Бруса и Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Ратко Тодосијевић и Мирко Стојадиновић из Крушевца.
Остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2016. године, овога пута у порти Цркве Светог Преображења у Брусу и да су песници истог дана говорили своју поезију у кафани Марине воде у Брусу, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус у срадњи са Туристичком организацијом општине Брус.
И остаће записано да је Козник одувек дах српске историје и традиције, и да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…
После свега остаће записано да су у Милошевом конаку у Будиловини испод самог Козника 09.08.2015. године својом поезијом, Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили: Горан Минић, Далибор Ђокић, Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, Књижевни клуб Багдала Љубиша Бата Ђидић, а Књижевно друштво Раде Драинац из Прокупља: Љубиша Красић, Србијанка Станковић, Милош Стојиљковић и Саша Миловановић. Пажљива публика били су сликари који су на Кознику истог дана насликали своја дела за будућност: Милка Гочманац из Бруса, Жаклина Милићевић из Бруса, Срба Чајић из Бруса, Живадинка Чајић из Бруса, Влада Бекрић из Бруса, Миша Грбић из Блаца, Алексеј Поповић из Бруса, Гоца Поповић из Бруса, Рада Јеличић из Бруса, Љубиша Бата Ђидић из Крушевца, Ратко Тодосијевић Баћо из Крушевца, Мира Ковачевић из Крушевца, Сања Црхоглавац Јовановић из Бруса, Тања Црноглавац из Бруса, Александар Милановић из Бруса и Марија Симић из Крушевца. Још једном се показало и доказало да се поезија и сликарство тако складно преплићу и допуњују:
Остаће записано и да је Козник одувек дах српске историје и традиције, да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…
И остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2015. године, да су песници истог дана говорили своју поезију, а сви присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус на локацији Козника и ресторана Милошев конак у Будиловини. Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 16 пут окупила песнике и сликаре на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2015*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом у два круга представили Песници из Крушевца, Бруса и Прокупља. Програм у Милошевом Конаку осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић песник из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић.
Љубодраг Обрадовић
СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен, који разум изазовима опија. И сликати док стих неизговорен на платну одговорима засија.
Гледање у светлост око замара, а слика само благодет зрачи. На путу до коначног бескраја, прави спокој никад неће наћи.
Слутњом се не откривају тајне, нити се немиром свемир буди. Четкицом искри чари бескрајне, ветром у нове пустиње жуди.
Да сложи дину своје оазе, и лепоту до неба узнесе. Светом да лута и да га спасе, од будућности зле, без адресе.
Не кунe се доносиоц вести, четкица платном шири идеје. Наду ће он опет у сну срести, иако му снег већ косом веје.
Пролећу секунде, сати, живот! Вечност се, ко лед на сунцу, топи. Пред огледалом све је сад криво, и са судбином лако се стопи.
Ухватити заувек прохујало време, које пред очима сумњом чарлија. Сликати тако, да све дилеме, црна рупа, ко космос упија.
Еј животе, ти зачас пролетиш, а птице сликом заувек лете. Та истина тек ће да се осети, кад судбина безизлаз исплете.
Skorašnji komentari