Category: Књиге

СВЕДОК ЈЕДНЕ ПРИЧЕ – Мирослав Живановић

ПРЕДГОВОР – Мирослав Мића Живановић

Уместо епитафа за покој души ШИК-у „Црвена застава“ Крушевац и једном времену романтике, наиве и сасвим другачијег живота. Гигант дрво-прерађивачке индустрије са потпуно заокруженим процесом од планирања подизања и неге шума преко планске експлоатације, примарне прераде, полуфиналне, финалне прераде, организоване набавке и продаје са преко сто продајних објеката и салона намештаја, рачуноводствено-финансијским сектором организованом ресторанском исхраном за две хиљаде радника, друштвеним стандардом, библиотеком са десет хиљада књига и стручном литературом сигурним сталним радни односима, вођењем кадровске политике, плановима запошљавања радника посебно деце својих радника, кредитирање радника за решавање стамбених проблема обезбеђивање и додела станова, са четири међународних компанија. Шире организован у ШИП СОУР Нови дом. Подигнут организован и развијан у доба „Титове диктатуре“, издржавао хиљаде породица, више стотина обезбедио становима а свакој дао средства за решење стамбених проблема. Одшколовао велики број стручњака и кадрова који су наставили своје велике каријере у струци. Комбинат је био наша друга кућа, имао душу коју смо му ми дали и полако узимали, а који је доласком слободе и демократије, када су дилетанти отели власт, очерупан, опљачкан, разорен и као и многи други унакажен и уништен па сада изгледа као Нагасаки и Хирошима заједно. У част великог директора Обрада Обрадовића великог и поштеног радника Радовановић Андрије, радног и поштеног тапетара Моле и свих других покојних и још једва живих радника комбината и на срамоту хохштаплера и распикућа који су сравнили са земљом нашу другу кућу. Ко не верује нека пође путем Крушевац Паруновац и нека погледа лево преко пута касарне Седми јули и Закићевске сада Трајалове амбуланте, кроз празнину на месту где је некада била капија па нека сам просуди. Не препоручујем да улази дубље у круг јер би могле да га поједу змије или нека неман, јер ко зна шта се све тамо испилило. Није библиографски рад о предузећу, мада комбинат то заслужује и то као монографију која би говорила и упозоравала. Ово је прича о једном времену кроз причу о судбини једног човека, испричана његовим језиком, аутентичним, да би носила печат тога времена. Извађена је са дна океана безочних лажи последњих година и деценија.

У Врњачкој Бањи 01.12.2019.

 

СВЕДОК ЈЕДНЕ ПРИЧЕ

1.
Као млад, тек дипломирани правник на ургенцију чика Тике Мексиканца, брата моје таште, који је вршио финансијску контролу ШИК-а „Црвена застава
Крушевац“, па Драгослав Драмлић задужен као Директор општих послова за
персонална питања није могао ни смео да не услиши његов захтев, јер то није била молба, засновао сам радни однос код поменутог предузећа и што је тада био нормалан ред, након обављеног приправничког стажа и положеног приправничког испита добио решење „референт за вођење дисциплинског поступка“.
Председник и чланови комисије бирани су по утврђеном поступку, углавном најбољи радници комбината, односно ООУР-а, поштени и познати као одани комбинату, а нарочито руководству предузећа, а стручни сарадник комисије дипл. правник који се по правилу старао о законитости поступка и да одлуке буду у складу са захтевима подносиоца захтева, али и правичне, а казне добро одмерене и примерене да би се постигла сврха кажњавања. Чланови комисије су углавном веровали мени, а ја био убеђен да ће приликом одлучивања уважити мој предлог. Сваку паузу сам искористио да чујем по неку причу из живота, поготово старијих чланова које су на крају биле увек готово невероватне, а животне, лепе и интересантне.
Андрија Радовановић – чича Андра био је један од најбољих радника комбината.
Учесник рата, члан партије – активиста, слабо али за његове потребе довољно писмен, бистар, вредан, одан, поштен радник. Јак!
Широка рамена, врат кратак црвен. широк нешто већа, некако чворновата глава као насађена на раменима, шешир три броја мањи, здепаст скоро четвртаст, руке кратке јаке, шаке као копање, веће но што би било нормално. али у складу са његовом конституцијом.
Просто је био такав, некако незграпан, али не ружан.
Углавном ћутљив. Делује помало уморно.
Не баш радо, помало невољно на моју упорну молбу почиње своју причу.
Баш онако како смо ту причу тада чули и, готово од речи до речи просто преносим као вид сведочења о једном времену и једној судбини.
Рат сам што се завршио.
Пошто сам био предратни комуниста и робијао у време обзнане, чим почео рат отишао сам у партизани.
Био сам један од првих чланова од формирања Расинског партизанског одреда од кад смо се скупили и организовали на Беловићу.
После ослобођења сам био председник месног одбора села Текије. Тешко време, сиротиња, принудни откуп, жене остале без људи, куће без домаћина. Ништа се нема, а све би се тело.
Нажалос`, убрзо и ја остадо удовац.
Млад, а сам ки пањ. Мука целога села свалила се на мо`у грбину на мо`а леђа, па сваки дан све грђе.
Прође година па скоро и друга.
Сваки куј ме сретне почиње изокола да се распитује.
Јели бре Андро како ти је самем?
Ел планираш да се жениш.
Жалос за жалос, ако ти ниси ожалио жену нико није.
Ти Зору немож` да врнеш па не знам шта д` урадиш. Мањ`ко си решио д`иеш за њом.
Нађи бре нешто па како испадне.
Ћутим ја ал` ако` ћемо право поче` да размишљам.
Један дан, недеља, леп летњи.
Време тијо ки поручено зашта` оћеш. Уђануо сам точак и пош`о на доњи пијац да нешто купим а можда и уочим неко женче које би ми одговарло. Већ сам радио у комбинат и добио неку кућицу на Прештип`, у круг комбината.
Рат учинио сво`е.
Дош`о сам на пијац а он се црни ки да су задушнице.
`Де погле`ш `ел црнина `ел сам црно марамче.
Ретко се види нешто карирано, а ја знам да тема женама што дошле у шарено ништа не фали, а поготово не чо`ек.
Оне дошле да се помере, да се мрдну од човека, да га не гле`у и да уберу неки абер па да после вућунаре, да проносе по селу, као: „Јели мори, замисли шта сам јучер чула на пијац.“
Ма дал је могуће? Немо` да причаш
Јас очију ми.
Ко би то мори реко?
И тако даље.
Пошо сам од тезге до тезге ка` нешто купујем а све загледам оне у црнину и глем баш дал ју и колико избледела, `ел од тога колико знам зависило колики је жалос, дал има смисла да било шта предузимам. Тејзе де црнина нова, греота би било, било шта и да се помене.
Питам за кога си рушна, кажем сажаљевам случај, примите мо`е саучешће, д` испаднем културан па продужим даље.
Негде се мало задржим, запиткујем и процењујем дал` би можда имао неку шансу.
Продаје се свашта, компири, пасуљ, лука бели црни прази, стари, млад, ситна алева паприка венчара туцана у ступу, јаја, кокошке, моравска риба, проино, пченично, јарма, свашта.
Чини ми се нема шта нема.
Шта ти душа `оће, сам паре.
Чујем ја онако издаље нека снајка нуди некога. Виче „пробај ову мо`у, ако ти се не свиђа пробај њојну“, а све тазе, домаће, видела ми моега.
Питам ја једну стареу жену, која ми била најближа:
Јели велим, кака је ово заклетва па да се заклињем и ја, `ел ја кад кажем часна реч нико ми не верује, а ако би реко бога ми још горе, зато што знаду да сам комуниста? Вели она, то значи очију ми, ал не би ти саветовала да се тако ти заклињеш, јер кад би ти реко „видела ми моега“ може да те нека погрешно разуме па да те нагрди.
Најбоље ти је благо мене да не лажеш а да се не заклињеш па куј верује нека верује, а куј неће не мора.
И тако идем ја полако од тезге до тезге гле`м ја њи ал гле`у и оне мене.
По нека видим, досадило ју да се премешћа с ноге на ногу, да цупка и да вали сво`у робу и да се заклиње и убеђује. Дала би пошта зашта, сам да више не ћути у пијац, ел да врће код куће, па јутре опет.
Јово наново.
А углавном се на пијац долазило пешки.
Све се носило на леђа `ел преко рамена на обрамку и то по десетину петна`естак кила, и пешачило исто толико километара,
У сваком случају запазио сам ја две-три које би дошле у обзир и ја би дошо следеће недеље да пробам да нешто утаначим с неку од њи`. Помислио сам већ да купим то што сам тео па дием код куће, кад се однекуд из чиста мира сјатише неки облаци.
Састави се небо и земља. Не смеш да погле`ш гор`. Коврља`у се примичу једни и други па се удаље, па се опет врну ки да ће се би`у. Црни ки чивит. Ки да се смрче усред подне, развидели се кад сину муње, а оне се укршћу ки да се мачују. Све личи на почетак смака света. Дуну неки `ладан ветар од Мораве, помисли ја мора‚ да`е негде убио град.

Поче да прокапиње, прсну нека капка, крупна. Чинило се ки да ће провала облака, ал ова што пушћа кишу, нешто се ка скањера премишља.
Загрме од преко Мораве из правца Крушевице, па све ближе.
Додуше нама никад није отуд долазила киша, ал` куј зна и онако се све избутало, и време и људи па се никад не зна шта ће кад ће и одакле ће. Пијац поче да се растура, ки да неки даде знак за узбуну. Оне жене узимљу шта довате, и свое и туђе. Деру се једна на другу прескачу једна другу, грде ране с лајне, ки да се не зну, ки да се никад нису виделе. Тако ти`е то кад дође стани пани и спашавај се куј може. Нема ту ни род ни помози бог. Нико никога не гле па да му`е из ока испао. Ел га оставља ел ће га прегази сам сво`е дупе да спаси.
Склони се поднеку стре`у. Наслонио сам точак на неке ишчевиљене тарабе, кад однекуд ки да поред мене ниче, створи се неко женче. Онако омање.
Мршаво ки шиљеже
У црнину, ситно а лепушкасто.
Вели, јел могу молим те да станем ту код тебе? Изгледа ки да ће киша.
Аха реко изгледа.
Стани море слободно.
Богами могло би да се деси и да потраје, а ја онда бог да ме убије ако би знала `дећу и како ћу.
Ако задоцним дома, боље да не долазим, да рипим у Мораву ел под воз.
Одједан ма` сину од Мораве, раздани се ки да се упали лампа, па кад груну ки да паде бомба негде доле код индустрије. Испод пруге.
Помисли изгинусмо.
Она се примиче уз мене, готово се припи.
Ја реко ће опет, оно ништа.
Прође бога ми
скоро петнаестак минута. Загрме још једанпут слабо, ал` довољно да се оно још више набије уз мене, приљуби.

Почеу облаци да се разилазе, ки по команде.
Развидели се и опет грану сунце.
Глем ја, она се не измиче.
Нешто ју се изгледа угодило, `ел је стра да не пукне из ведро небо, приљубила се па не мрда ки укопана.
А и ја осети неку врућину у малем стомаку.
Прође ми кроз памет, ма ово мора нешто да значи? Поче да се распитујем, да ви`м шта је у питање и да ви`м дали је причљива
Одмерио сам се мало по висине. Видим да ми што би рекли томан. Мало ситна, онако наручита баш ки за мене. Нисам дангубио, но сам одма` кренуо у напад ки што већ умем.
Одакле си, д извинеш?
Из Гавеза, вели.! Немо се извињаваш, нема потребе.
А што те стра` д`иеш код куће ако задоцниш, да није од човека? Направи се невеш.`
Ма, јок нем` човека. Чо`ек ми погин`о, ал имам свекрву гадну, па свој бес искаљуе на мене ки да сам ја нешто крива.
Једва чека да ми нешто загуљу`е, д` извинеш, да звоца и закуреће.
Шта ћеш велим, од судбине немож се утекне.
И ја сам таке среће, сам још грђе. Ја додуше немам куј да ми загуљуе, а то је још црње и грђе.
И ја нем` другарицу.
Умрела ми жена чини ми се сам што смо се узели, а ја остадо сам ки пањ.
Чо`ек сам није за ништа.
Ћути она, не прекида ме, осетила да се дешава нешто важно.
Наставио сам ја, а све дркћем ки прут. Ни у рату нисам тако дрктао о` стра. Стрептим на шта ће ово д`искочи.
Можда је ова грмљавина и ова` гром усред лета нека прикажња, нека судбина и мо`а и тво`а?
Једва изусти.
Можда, рече.
Сину ми кроз памет, крени Андро сад `ел никад.
Па ки с неба па у ребра.
`Ти ајд`, ако те толико стра д`иеш код тво`е куће пођи с моном код мо`е
`Оћу, вели.
Ки из пушке.
Учини ми се да још нисам ни завршио кад она рече `оћу, и не би ми баш све једно, ал` помислио сам, она очигледно нашла спас, а и мене добро дошло.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 30. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/svedok-jedne-price-miroslav-zivanovic/

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ II – књига поезије Љубодрага Обрадовића

ПОРУЧИТЕ СВОЈ ПРИМЕРАК!

Књига је одштампана! Има 174 стране, А5 је формата и можете је купити по цени од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији на мејл: pesnik@poezija.rs. Уплату извршите на жиро рачун: 310-209359-17 и очекујте књигу. За испоруке у иностранству јавите се на исти мејл, па ћемо се договорити о цени и термину испоруке…

Поштовани посетиоци, драги песници,

Изашло је из штампе (пре 28. јуна 2020. године) друго издање моје прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Издавач је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а штампарија СаТЦИП из Врњачке Бање – пословница Читлук. Прво издање књиге објављено је 1990. године. Издавач је био КУД “Вук Караџић” из мог места, а књига је штампана у штампарији “ГРАФО СРЕМ” у Шиду у тиражу од 1.000 примерака. Друго допуњено и измењено издање објављујем после 20 година, па је и то један мали јубилеј. Оно је скоро идентично са првим издањем, а измене се односе на корекције и дотеривања код појединих песама. У књизи су и три нове, до сада не објављиване песме: СВЕТ /страна 8./, КАД САМ БИО ДЕТЕ /страна 9./ и МАКИ /страна 10./. Овде Вам, као илустрацију моје поезије, поклањам 3 песме из првог издања књиге: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ /страна 5./, БЕЛЕЖИ СРЦЕ /страна 122./  и    БЕСКРАЈ И ТАМА /страна 145./.

С поштовањем, Љубодраг Обрадовић



ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ


Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 40. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/poezijasrb/tvoje-cutanje-mi-govori-ii-knjiga-poezije-ljubodraga-obradovica/

Дејану Милошевићу Расински цвет за књигу поезије „ПРОТИВРЕЧЈЕ“

У Клубу КЦК у Крушевцу, 18.10.2019. године завршен је Сајам књига и издаваштва Расинског округа доделом награда најбољима. За најбољу књигу у области поезије проглашена је књига Дејана Милошевића „ПРОТИВРЕЧЈЕ“ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Дејан је добио награду РАСИНСКИ ЦВЕТ.

Овај чланак прочитало је 37. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/dejanu-milosevicu-rasinski-cvet-za-knjigu-poezije-protivrecje/

У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – Промоција књиге Борисава Боре Благојевића у Ћуприји

У четвртак, 15. августа 2019. године у Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји, одржана је промоција збирке љубавних песама Борислава Боре Благојевића „У кошуљи носим месец… In Hend trage ich Mond“. Програм промоције је осмислила и водила Љиљана Ђорђевић – директорка библиотеке Душан Матић у Ћуприји. Ради се о двојезичној књизи, на српском и немачком језику, а поред аутора, о књизи су говорили: Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Миле Г. Лазаревић – песник и председник подружнице Удружења књижевника Србије у Ћуприји, Бранко Ћировић Ћиро, песник и гуслар из Ћићевца и Наташа Пајковић из Ћуприје, која је превела књигу на немачки језик. Поезију Борисава Боре Благојевића говорили су Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо – песници из Крушевца. Погледајте слике, преслушајте аудио запис промоције и уживајте…

Слике на Фејсбуку

Борисав Бора Благојевић

Љиљана Ђорђевић


Љубодраг Обрадовић

Наташа Пајковић

Бранко Ћировић Ћиро

Миле Г. Лазаревић

Светлана Ђурђевић

Мирослав Живановић

Ратко Тодосијевић Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 44. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/u-kosulji-nosim-mesec-promocija-knjige-borisava-bore-blagojevica-u-cupriji/

Како купити књигу *ЗА МИРИС БОЖУРА*

Књигу *ЗА МИРИС БОЖУРА*, после одличне промоције у Крушевцу, сви заинтересовани могу набавити ако претходно уплате адекватан износ на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, Цара Лазара 142, број: 310-209359-17 и то:
  • Песници, чије су песме у књизи, (а нису били на промоцији и преузели свој примерак), могу поручити по један примерак књиге на кућну адресу у Србији, ако претходно уплате износ од 100,00 динара.
  • Сви заинтересовани књигу могу купити по цени од 400,00 динара за један примерак за испоруке на кућну адресу у Србији.
  • За испоруке Ван Србије потребно је да се уплати и стварни износ трошкова доставе.
Ради свих договора потребно  је претходно јавити се на мејл pesnik@poezija.rs
Више детаља из историје настајања књиге:

Овај чланак прочитало је 158. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/kako-kupiti-knjigu-za-miris-bozura/

ПРВИ ПУТ – Промоција књиге и СУСРЕТИ ПЕСНИКА

     Поштовани песници, драго ми је да сам у прилици да Вас обавестим да је 21.01.2013. године код Агенције за привредне регистре у Београду регистровано прво Удржење песника Србије *ПоезијаСРБ* и тако су се отшкринула врата за даљи узлет поезије на овом сајту и на свим просторима где се говори и пише на српском и свим сличним (и међусобно разумљивим) језицима са Екс Ју простора.
     Зато ћемо у среду, 30.01.2013. године у 18:00 сати у КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ представити нашу прву књигу *ПРВИ ПУТ* и тако по први пут искорачити пред суд јавности као регистровано Удружење песника Србије.
Уредник сајта Љубодраг Обрадовић

КОВЧЕГ ПУН БЛАГА

Када је песник Бранко Миљковић рекао „Једног дана сви ће писати поезију!“ био је у праву. Управо ова књига, Први пут, то показује. Она је ковчег пун блага, а благо представљају песме, исписане чистим срцима. Од љубавних, преко родољубивих до описних песама, песници нас воде кроз њихов свет тако да се књига Први пут може сматрати и путоказом те је ја топло препоручујем свима.

Сања Петровић


Наташа Марковић и Светлана Ђурђевић на првој промоцији књиге

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 219. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/prvi-put-promocija-knjige-i-susreti-pesnika/

ОКТРЕТАЊЕ ТОЧКА – ПоезијаСРБ – Прва заједничка књига

ДЕТАЉНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ЛИНКУ *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА*

Поштовани песници, чланови сајта www.poezijascg.com и поезија.срб, драго ми је да сам данас, (14.01.2013.) на Српску нову годину, у прилици да Вам предложим да кренемо у реализацију објављивања четврте заједничке књиге! После објављивања заједничких књига: *ПРВИ ПУТ* (која садржи поезију по избору аутора); *ЉУБАВНИ рецеПАТ* (која је у целости посвећена љубавној поезији) и *ВЕТРЕЊАЧА* (рефлексивна – мисаона поезија) објавићемо нову књигу под називом *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* у којој ће бити поезија коју аутори изаберу, водећи рачуна о имену и насловној страни књиге.


Насловна страна књиге ОКРЕТАЊЕ ТОЧКАће бити дизајнирана
по овој слици Дејана Миливојевића, сликара из Јагодине

Дакле, наша нова књига, која ће се звати *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* је први пројекат Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ* са седиштем у Крушевцу, и сваки аутор може у књизи имати својих 5 страна (за поезију, своју слику и кратку биографију). Планирано је да у књизи буде заступљено 50 аутора. Књига ће се штампати ћирилицом и сваки пријављени учесник ће бити у обавези да финансира најмање 2 књиге (једну за себе и једну за поклон).  Песници који желе могу поручити (и платити) и више књига (до 20)… Цена једне књиге биће 250,00 динара, а сви детаљи биће прецизирани у уговору о издавању књиге.

Пројекат ће се се реализовати у неколико фаза:
  • у првој фази која ће трајати до 15.02.2013. године непходно је да се пријавите за учешће у пројекту на мејл: pesnik@poezija.rs , или у коментару испод овог чланка;
  • у другој фази је подписавање уговора, уплата средстава и достављање песама и ова фаза ће трајати до 10.04.2013. године
  • и наравно финале је промоција књиге која ће се десити 11.05.2013. године у Крушевцу (Етно кући уТреботину).
И ову књигу ће реализовати уређивачки колегијум од 6 чланова о чијем ћу вас саставу обавестити 15.02.2013. године.
Уредник сајта и књиге, Љубодраг Обрадовић

ДЕТАЉНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ЛИНКУ *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА*

Овај чланак прочитало је 154. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/knjige/oktretanje-tocka-poezijasrb-prva-zajednicka-knjiga/