

Ина Хинић – прво место средње школе
ДОЗВОЛА ЗА ЉУБАВ
Дозволи да твоју љубав,
неухватну као ветар
Умирим под срцем својим.
Дозволи ми да те имам,
Да не идеш другој никад.
Дај ми снагу,веру,наду,
Пружи љубав коју чекам,
Дозволи ми да те волим,
Ја ни близу теби не дам.
Чуваћу те скривено,дубоко,
Далеко од свих погледа злих.
Само дај ми да те ноћас
Тајно узмем баш од свих.
Ако мислиш да си спреман,
Да крај једне имаш све,
Дај ми дозволу за љубав
И мени препусти се.
© Ина Хинић,
Политехничка школа Милутин Миланковић – Крушевац

Јована Марковић – прво место средње школе
ВИНСКИХ ЛИ ЧАРИ!
Обасјан сунцем чокот сваки
плодове родне са собом носи,
а власник, винар, шта друго да каже
осим да се грожђем поноси!
Касније вино, бистро к’о вода,
сваком тужном тугу однесе
и питате се још увек како
лепоту једној песми донесе ?
О Божија крви, најлепше пиће
вечита музо, утехо, надо,
својом лепотом обележиш трен
и сваки боем пије те радо.
Вино само по себи има
способност да теши и лечи,
али једино ипак не може
сломљено срце да излечи .
© Јована Марковић,
Гимназија – Крушевац

Борисав Благојевић – прво место песме о вину
ВИНО
Ја не пијем више вино
Чуваћу га за спасења
Да освештам све домове
И све цркве
Богомоље
Манастире и Храмове
Да прелијем све те ране
Сва та гробља и гробове
За све знане и незнане
Чуваћу га за све оне
Расељене и прогнане
За нестале изгубљене
За огњишта угашена
За све куће порушене
И за оне који траже
Чокот лозу и корене
Чуваћу га за весеља
За све дане и благдане
За све свадбе и буклије
За сва кумства и причешћа
Повојнице и рођења
За опросте и молитве
За сва наша помирења
© Борисав Бора Благојевић
Ћуприја

Данијела Јевремовић – прво место за љубавне песме
ЉУБАВ
Љубав је када разумеш
моју ћутњу,моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем,
када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш
моју нову хаљину
лепршаву,летњу,цветну.
Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће
у топло,зимско вече,
када скуваш ми чај,
угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш,
када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.
Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш,
кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.
Љубав је кад те
дочекам на прагу,
тај твој поглед
даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.
Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.
Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја рука,
кад ме загрлиш око струка.
Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.
Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби пишем!
© Данијела Јевремовић
Крушевац

Водитељи и уредници програма: Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

Живорад Милановић – идејни творац Манифестације Nastaviti čitanje
Skorašnji komentari