13 januar, 2014 archive

Љубомир О. Вујовић – Поезија и афоризми – Клуб КЦК 17.01.2014. у 19:00

“Заслепила нас светла будућност. Не видимо где ударамо главом.”
/ Погледајте видео промоцију /

Поводом добијања прве награде на Међународном конкурсу за родољубиву поезију са темом ЗА МИРИС БОЖУРАкоји је реализовало Удружење песника Србије – Поезија СРБ уз подршку града Крушевца и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК је 17.01.2014. године одржана промоција стваралаштва Љубомира О. Вујовића, песника и афористичара из Београда. На самом почетку промоције награду Љубомиру О. Вујовићу уручио је Љубодраг Обрадовић, преседник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Награда је добитнику донела: диплому за прво место, 10 књига и промоцију његовог стваралаштва у граду Крушевцу. Програм је реализован пред бројном публиком, а присуствовао му је и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић.

О стваралаштву Љубомира О Вујовића говорили су Борисав Благојевић – песник из Ћуприје, Вељко Стамболија и Михајило Мића Вујанић. У програму који је осмислио и уредио Љубодраг Обрадовић учествовали су: Мића Живановић, Светлана Ђурђевић и Бранко Симић, исти је водила Јелена Ђорђевић, а за техничку реализацију био је задужен Марко Вишњић.

NagradaZaMirisBozura
Награду за прво место на конкурсу *ЗА МИРИС БОЖУРА* Љубомиру О.
Вујовићу  уручио је Љубодраг Обрадовић /Погледајте видео промоцију /

ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ

Погледај брате небо ка југу Тамо где божур цвета из рана
Где заветни сјај облаком дише И рујом вида голему тугу
У име Немање и Душана За љубав наде сунца и кише
Погледај због сна будућих дана Нек ти реч заструји непрестана
Кроз поздрав роду, куму и другу Догодине, код Газиместана
Погледај брате небо ка југу Ту заветни сјај облаком дише

Ослушни звон са спаљеног храма Тамо где светост предака сија
На Косову, срцу душе наше Крст је срушен без имало срама
У колевци српства пошаст клија Просто било сили којом плаше
Ал догореће та свећа вучија Уз ова слова одабрана
Када се зачује са свих страна Догодине код Газиместана
Ослушни звон са спаљеног храма На Косову, срцу душе наше

Нека прође и стотину лета Свануће дан да избрише тугу
Кад радоснице низ лице кану Тамо где божур из рана цвета
Озариће сјај тробојну дугу Српске зоре опет ће да грану

Погледај брате небо ка југу Молитвом за поља разапета
Са вером у моћ праведног света Сачувај речи да не нестану
Па нек прође и стотину лета Догодине на Газиместану

© Љубомир О Вујовић


Љубомир О Вујовић Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 388. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/uncategorized/ljubomir-o-vujovic-poezija-i-aforizmi-klub-kck-17-01-2014-u-1900/