Некад, не тако давно, поезију је писао само мали број образованих људи и жена, јер је и образованих (писмених) било мало. Данас је број образованих порастао, па је и број оних који у поезији траже спас од свакодневних чемера и немира порастао. Дакле, закуцао је час да поезију пишу сви… И поезија је све боља, лепша, моћнија! Управо зато, чврсто верујући да судбину поезије имамо у својим рукама и главама, покренут је овај часопис да од заборава чува снове песника и сачува их за сродне душе у будућности.
Часопис за поезију ПоезијаСРБ носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет… Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не може зауставити…
Много је путева у животу којима нисмо кренули! Пут којим сада корачамо поплочан је поезијом… (Љ. О.)
О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!
Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 194. посетилаца сајта
Skorašnji komentari