На ТРОЈИЧКОМ САБОРУ У БЕЛОЈ ВОДИ 28.05.2018. године учествовали су и говорили своју поезију и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСР са седиштем у Крушевцу: Саша Милетић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић и Стефан Кнежевић Богдан. Њима се придружио и колега и сарадник Живојин Манојловић који је говорио своју поезију из друге збирке песама *ИЗ МОЕГА КРАЈА ИЛИ СМЕЈ*.
Градимир Карјовић, Стефан Кнежевић, Богдан Јевтић, Живојин Манојловић и Саша Милетић
У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржана је промоција књиге поезије “ЈА”– Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије –ПоезијаСРБ. У промоцију су учествовали: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа,женски певачки ансамбл “Бисер”, – фронтмен рок групе “Трећа смена” Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Борисав Бора Благојевић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић – водитељ, а у току промоције путем видео бима поезију Светлане Ђурђевић говорили су и песници: Сања Р. Петровић из Новог Сада, Вида Ненадић из Лондона, Невена Татић Карајовић из Сиднеја у Аустралији, Милован Петровић из Шведске, Зоран Јовановић из Лесковца. Било је то у свему, једно оригинално поетско вече у великој сали Крушевачког позоришта, које су пратили бројни гледаоци…
Прочитајте одмах на почетку овог приказа две Ђурђине песме из књиге ЈА, која је промовисана…
ЈА
У сиво свитање мрзим себе. Двоумим се, ломим, кидам душу и вапим за далеким, чврстим и сигурним дланом безбрижности.
У том утрнулом часу бесне борбе благословеног мрака и раздевиченог дана, олуја бола струји и пустоши ме и боли, како само сурово боли!
И боли, и носи, и губим, губим највреднији део себе, а подмукло кукавичко свитање цери ми се у лице и све више разголићује.
И осећам како ме бесна олуја бола истискује из мирног мора спокоја и одваја од усидреног брода равнотеже и варљиве, као кула у песку, изграђене среће.
У сиво свитање стојимо, голе, једна наспрам друге – истина и ја.
ЕПИЛОГ
Ето, то сам Ја. Ја сва, па Ја, и сва Ја, па опет Ја. Негде, као кроз маглу, подсвешћу ми промичеш. Нестваран си, непостојан. Стално узмичеш додиру и преламаш се и имагинарној, нашој… Ипак, хвала ти. Хвала што си, макар и тако, био са мном; што си ми помогао да нађем себе… у том нестварном и непостојаном делу… тебе.
Ево шта је на почетку промоције изговорио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу:
Добро вече, поштовани пријатељи поезије! Част ми је да Вас поздравим у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, издавача ове Ђурђине прве књиге. О Светлани и њеној поезији у овој књизи су своје имресије изрекли бројни пријатељи. Цитараћу само једног. „Када ми дође да прочитам пјесму пуну њежности, страсти, кајања, жеља, а не предугачку, ту је моја другарица Ђурђа. Прелијепо, другарко, заиста прелијепо.“ Божо Попадић Актус песник који живи и ради у Америци.
А ево шта сам написао ја… Постати и остати ЈА – Љубодраг Обрадовић
Остати свој-а? Постати твој-а? Или нешто треће? Бекством у истину решава се све, а ипак све остаје исто… Шта је човек до “сламка међу вихорове”…
“Видиш ли ме међу свицима у врелој јулској ноћи”? пита се Ђурђа у једној својој песми…
Песник је свако ко животом испише бар једну песму, ма макар је дуго носио дубоко у срцу чекајући прави тренутак кад ће та песма на јави заблистати и променити свет. Светлана је своје стихове исписала и оставила времену да својим протоком сазри жељу за искорак пред очи сродних душа, знајући да својом поезијом неће променити свет, али знајући да ће поезијом свој живот оплеменити и испеглати наборе које судбина поклања…
У Светланиној поезији ће се причати и писати, а оно најлепше исписала је она сама својом поезијом јасно шаљући поруке о себи и вредностима до којих јој је стало, а то су Правда и Истина… то су Љубав и Живот! Зато топло препоручејем читаоцима Светланин песнички првенац знајући да ће књига изнедрити бројне песме за памћење и учинити да на трен затреперимо са њеним стиховима као брезе на ветру заборава.
“Видех те, једном, на крају сумрака како спокојно вучеш подерано срце”! – Даје одговор сама ауторка опет у својој песми, у овој књизи…
А ја Ђурђи, уместо дугачког приказа њене књиге и њених стихова поклањам једну моју кратку песму у којој су такође неки одговори.
Бележи срце, бележи…
Бележи срце, бележи, све поразе и све замке. Бележи срце, бележи, све спуштене рампе.
Бележи срце, бележи… Слобода је далек сан. Бележи срце и сањај, сањати није срам.
У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржаће се промоција књиге поезије „ЈА“ – Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцију учествују: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа, женски певачки ансамбл „Бисер“, рок група „Трећа смена“ – фронтмен Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Сања Р. Петровић, Вида Ненадић, Невена Татић Карајовић, Јелена Ћирић, Милован Петровић, Зоран Јовановић, Борисав Бора Благојевић, Бранислав Недић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић, водитељ. Дођите да уживате у одличној поезији!
ЈА
У сиво свитање мрзим себе. Двоумим се, ломим, кидам душу и вапим за далеким, чврстим и сигурним дланом безбрижности.
У том утрнулом часу бесне борбе благословеног мрака и раздевиченог дана, олуја бола струји и пустоши ме и боли, како само сурово боли!
И боли, и носи, и губим, губим највреднији део себе, а подмукло кукавичко свитање цери ми се у лице и све више разголићује.
И осећам како ме бесна олуја бола истискује из мирног мора спокоја и одваја од усидреног брода равнотеже и варљиве, као кула у песку, изграђене среће.
У сиво свитање стојимо, голе, једна наспрам друге – истина и ја.
ЕПИЛОГ
Ето, то сам Ја. Ја сва, па Ја, и сва Ја, па опет Ја. Негде, као кроз маглу, подсвешћу ми промичеш. Нестваран си, непостојан. Стално узмичеш додиру и преламаш се и имагинарној, нашој… Ипак, хвала ти. Хвала што си, макар и тако, био са мном; што си ми помогао да нађем себе… у том нестварном и непостојаном делу… тебе.
У оквиру ФЕДРАРА 2018. у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 12.05.2018. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали и реализовали: КУД Вук Караџић из Треботина Жабара и М. Врбнице, Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарали су се Мирослав Мића Живановић, Јована Обрадовић, Николина Ђокић и Илија Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Момир Драгићевић, Снежана Драгићевић, Др Велибор Лазаревић, Латинка Ђорђевић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Драган Тодосијевић, Миљко Бркић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Гвозден Ђолић, Анта Џамић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић, Чедомир Милосављевић,Братислав Спасојевић, Горан Минић, Градимир Карајовић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Братислав Костадинов, Немања Петронијевић и Ненад Ђекић… Присутне госте поздравили су у име организатора и домаћина: Чолић Борислав – Куд Вук Караџић, Слободан Стојановић – домаћин, Љубодраг Обрадовић – ПоезијаСРБ, Чедомир Милосављевић – КЦК и Момир Драгићевић – градски већник за културу.Слике на Фејсбуку
На манифестацији су уручене награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:
НАГРАДА ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ – Аријани Хинић за књигу 2017 године у области поезије за књигу МостАријана, а награду су уручили Љубодраг Обрадовић (диплому и пет књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и Ратко Тодосијевић (своју слику) и
ГОДИШЊА НАГРАДА – Љубодрагу Обрадовићу, председнику Удружења песника Србије који се у току 2017. године изузетно ангажовао у раду и промоцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уз све те бројне програме, промовисао је и своју књигу “УКРИТИТИ ЕТАР”, за коју је др Велибор Лазаревић рекао: “Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време. Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.” Награду (ручни сат и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) је уручила Латинка Ђорђевић – члан УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и председник Литерарног клуба „десанка Максимовић“ из Цириха.
У истом простору Етно куће Слободана Стојановића одржана је и дводневна ликовна колонија ФЕДРАРО 2018 на којој је настало 8. слика. На ликовној колонији су сликали: Ратко Тодосијевић – селектор колоније, Живорад Милановић – Маки – уметнички руководилац, Драгутин Атанасковић, Мирко Стојадиновић, Зоран Димитријевић Мачак, Дијана Обрадовић, Мирослава Петронијевић, и Јелена Башић. После програма учесници ликовне колоније и СУПЕС-а 2018 уживали су у чувеном пасуљу из грнета који је припремио Миљко Бркић.
На
овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију –
ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам
писати на мејлpesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно
за преузимање у пдф-у и нека друга
наша издања, као и издања наших сарадника.
Skorašnji komentari