Промоција књиге „ЈА“ Светлане Ђурђевић Ђурђе – ПоезијаСРБ

У Крушевачком позоришту 28. маја 2018. године одржана је промоција књиге поезије “ЈА” – Светлане Ђурђевић Ђурђе коју је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. У промоцију су учествовали: аутор књиге Светлана Ђурђевић Ђурђа, женски певачки ансамбл “Бисер”, – фронтмен рок групе “Трећа смена” Иван Пелајић, Слободанка Миладиновић, Горана Младеновић, Весна Видојевић, Јелена Ђорђевић, Латинка Ђорђевић, Борисав Бора Благојевић, Љубодраг Обрадовић и Јованка Андрић – водитељ, а у току промоције путем видео бима поезију Светлане Ђурђевић говорили су и песници: Сања Р. Петровић из Новог Сада, Вида Ненадић из Лондона, Невена Татић Карајовић из Сиднеја у Аустралији, Милован Петровић из Шведске, Зоран Јовановић из Лесковца. Било је то у свему, једно оригинално поетско вече у великој сали Крушевачког позоришта, које су пратили бројни гледаоци…

Прочитајте одмах на почетку овог приказа две Ђурђине песме из књиге ЈА, која је промовисана…

Ево шта је на почетку промоције изговорио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу:

Добро вече, поштовани пријатељи поезије! Част ми је да Вас поздравим у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, издавача ове Ђурђине прве књиге. О Светлани и њеној поезији у овој књизи су своје имресије изрекли бројни пријатељи. Цитараћу само једног. „Када ми дође да прочитам пјесму пуну њежности, страсти, кајања, жеља, а не предугачку, ту је моја другарица Ђурђа. Прелијепо, другарко, заиста прелијепо.“ Божо Попадић Актус песник који живи и ради у Америци.

А ево шта сам написао ја…
Постати и остати ЈА – Љубодраг Обрадовић

Остати свој-а? Постати твој-а? Или нешто треће? Бекством у истину решава се све, а ипак све остаје исто… Шта је човек до “сламка међу вихорове”…

“Видиш ли ме међу свицима у врелој јулској ноћи”? пита се Ђурђа у једној својој песми…

Песник је свако ко животом испише бар једну песму, ма макар је дуго носио дубоко у срцу чекајући прави тренутак кад ће та песма на јави заблистати и променити свет. Светлана је своје стихове исписала и оставила времену да својим протоком сазри жељу за искорак пред очи сродних душа, знајући да својом поезијом неће променити свет, али знајући да ће поезијом свој живот оплеменити и испеглати наборе које судбина поклања…

У Светланиној поезији ће се причати и писати, а оно најлепше исписала је она сама својом поезијом јасно шаљући поруке о себи и вредностима до којих јој је стало, а то су Правда и Истина… то су Љубав и Живот! Зато топло препоручејем читаоцима Светланин песнички првенац знајући да ће књига изнедрити бројне песме за памћење и учинити да на трен затреперимо са њеним стиховима као брезе на ветру заборава.

“Видех те, једном, на крају сумрака како спокојно вучеш подерано срце”! – Даје одговор сама ауторка опет у својој песми, у овој књизи…

А ја Ђурђи, уместо дугачког приказа њене књиге и њених стихова поклањам једну моју кратку песму у којој су такође неки одговори.

Бележи срце, бележи…

Бележи срце, бележи,
све поразе и све замке.
Бележи срце, бележи,
све спуштене рампе.

Бележи срце, бележи…
Слобода је далек сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам.

© Љубодраг Обрадовић