У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић.
Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко
Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.
Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече
Катарина Аврамовић
Публика
Невена Татић-Карајовић
НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА
Нашем Добрици Ерићу, српском великану
А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.
Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.
Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:
Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.
И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.
Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.
И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.
И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.
© Невена Татић-Карајовић.
У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац
Јелена Протић-Петронијевић
Љубодраг Обрадовић
Добрици Ерићу
Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!
Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.
Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.
Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…
Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.
Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.
И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.
Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.
© Љубодраг Обрадовић
У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 96. посетилаца сајта
Skorašnji komentari