ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА – МАКРЕШАНЕ 2024. – Удружење песника Србије

У порти Цркве Св. Илија у Макрешану, 19. 8.2024. године, изведен је по 15. пут богат културно-уметнички програм под називом ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА – МАКРЕШАНЕ 2024. у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поред домаћина КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана наступили су и гости из Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Нада Милосављевић Кети, Мирјана Јовановић, Мирко Стојадиновић је тумачио улогу свештеника цркве Св. Илија, а организатор и уредник манифестације био је Радован Стефановић. Наравно своје фолклорне игре извели су и гости из Дедине. Програм су својом музиком оплеменили Зорица Милошевић, вокални солиста и Аца Стојановић, хармоникаш, као и Удружење фрулаша: Слободан Цакић, Радослав Симић и Александар Гашић. Програм су осмислили: Радован Стевановић Мрки и Светлана Ђурђевић која је и водила програм, а за техничку реализацију програма био је задужен Мики Прокопенко и Предраг Саздовић из Културног центра Крушевац. Слике је снимила је Ђурђија Обрадовић, а Љубодраг Обрадовић је слике обрадио и поставио на Facebooku.

П Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е

Овај сонет посвећујем свим
верницима Православне вероисповести

Данас се преобрази вода и гора,
не ваља се више у реци купати;
данас се пости, мрсно немој спремати,
и прво се грожђе данас јести мора.

Тако каже црква и њени закони,
своје црне мисли дубоко заори;
Христ се преобрази на Тавору Гори,
јутрос се примакни Христовој икони,

И отвори врата ти на срцу своме,
у њега усели ти Господа Христа;
преживео мука више си од триста*,

не дај да те туга, бoeсти, саломе,
Увек зором раном Богу се помоли,
за твој вечни живот и Христос се моли.

ИЗРЕКА: Преживео мука више си од триста*…
Српска народна умотворина која се користи

и у позитивном и у негативном смислу.

Мирко Стојадиновић је изговорио текст из ЛЕТОПИСА СВЕШТЕНИКА МАКРЕШАНСКОГ ЈОВАНА Д. ПОПОВИЋА

Ја Јован Д. Поповић свештееник макрешански рођен у Александровцу (пређе Кожетин) 29. августа 1.858 лета Господњег. Свршио сам основу школу, затим нижу Гимназију и Богословију 1879. год. Рукоположен сам за ђакона 29. јуна, 1885. год а за свештеника 30. јула, 1885. године, на велућку парохију у срезу трстеничком.

01. Новембра, 1888. год. по молби постављен сам на садашњу Макрешанску парохију.

Црква у Макрешанима подигнута је 1882 и 1883. године из капитала који је раније у више година прикупљан на истом месту, где је по предању постојала црквина-старина пронађена још почетком деветнајестог века.

Црква је освећена 18. августа, 1884. године. Освећење је извршио Преосвеећени Епископ жички Господин Корнелије, јер је тада округ крушевачки све до 1889. године припадао жичкој епархији.

Иконостас је је изграђен исте године кад и црква, а радио га је господин Настас Томић живописац из Крушевца.

Звоно је поклонио 1882 године један калуђер из Свете Горе, а из породице Станисављевића из Крушевца.

1883 године набављен је и свети Путир а и велики сребрни крст за свети Престо.

Парохију макрешанску чине села Макрешане, Текија и Дедина, која су села до постављења свештееника и освећење цркве припадала цркви крушевачкој.

Парохија макрешанска је почетком 1900. године бројала домова 391 и то: Макрешани 155 домова, Дедина 113 домова и Текија 123 дома. Душа мушких 1239, женских 1260 Свега 2499 душа.

Први свештеник при цркви и парохији макрешанској био је г. Тодор Јаношевић који је примио дужност 01. априла 1885. године, а разрешен 01. септембра, 1888. године. После њега духовна власт поставила је за свештеника г. Јована Д. Поповића то јест мене пароха велућког. Дужност сам примио 01. новембра 1888. године.

Први тутор-благајник још старе црквине био је г. Сима Ђокић-Ивановић из Бивоља, који је сав новацприкупљао за више година, па је сакупио и сачувао толику суму да се од исте подигла црква и иконостас а доцније и сама звонара.

Звонара је подигнута са висином зида од 3 метра и шест метара од греда 1887. године а дозидано је још 3 метра у висину 1895. год.

1887. године кад и звонара изграђена је и црквена кућа, која је од 01. августа, 1888. год. до 16 августа 1892 год. служила за школу. Око цркве има већи простор црквеног имања на коме сам засадио доста смоквиног дрвета и другог украсног дрвећа. Ту сам устаановио и кованлук са вршкорама и берзонка. На крају 1899. год. у кованлуку је било 9 кошница вршкара и 5 кошница берзонака.

16. фебруара, 1901. год. образована је прва земљорадничка задруга у Макрешанима заузимањем мене Јована Д. Поповића свештеника и Љубомира М. Игрошинца учитеља.

За првог председника задруге људи изабраше мене.

14. октобра, 1908. год. освећена је новоизграђена црквена кућа. Освећењу су присуствовали: г. Љубодраг Јаковљевић, Спасоје Томић, Душан Поповић, свештеници крушевачки. Душан Весић ђакон крушевачки и господин Милан Мужа учитељ језика крушевачке гимназије.

Поред ових странаца били су и председник месне општине са осталим часницима и доста биђених људи из Макрешана, Дедине и Текије..