PREOBRAŽENJSKA BLAGODARNICA 2010. u Makrešanu

U porti Crkve Sv. Ilija u Makrešanu, 19.08.2010 godine, izveden je bogat kulturno-umetnički program u zajedničkoj organizaciji MZ Makrešane, KUD-a *MLADOST* iz Makrešana i Crkvene opštine Makrešane. U programu su pored domaćina KUD-a *MLADOST* iz Makrešana nastupili i KUD *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, KUD “Radomir Jakovljević Jakša” iz Velike Lomnice, KUD iz Rutevca, KUD Car Lazar iz Tekija, KUD Vojvoda Prijezda iz Stalaća, KUD Čarapanski vez iz Kobilja, Ženska pevačka grupa BISERI …

Da sve ne bude igra i pesma i da poezija celoj manifestaciji da posebnu draž, pobrinuli su se pesnici sa sajta www.poezijascg.com : Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milanović, Svetlana Djurdjević, Tanja Milojević i naravno gost iz Ćićevca Branko Ćirović Ćiro koji je osim poezije svirao i na guslama.

Nastup KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice

JA BIH TEBE…

Ja bih tebe
odveo u park,
da sedimo i gledamo
kako lišće
opada
i budemo sami,
sve dok zadnji list
ne sleti na pločnike
grada.

Tu,
na uglu tom,
jedan list je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu
piše,
ne volim te
više.

Ja bih tebe,
voleo ko nijednu,
i šta obećati
više,
dok stojim,
pod prozorom tvojim,
a svu noć,
pada neki sitni sneg
i krv se ledi
u žilama mojim.

Tu, na uglu
tom,
prvi sneg je pao
i našao dom.
A ti, ti nisi znao,
da na njemu
piše,
ne volim te
više.

Da,
došla je zima,
a proleće izgleda
nikad neće doći,
da život pokloni svemu
i meni donese tebe,
ko granama
lišće.

Tu, na trgu
tom,
jedan sat je stao
i ne kuca sad.
A ti i danas ne
znaš,
ljubav jednom prođe,
ne vraća se nikad.

NEMA

Nema te niti
nema ni sitnica
nema ni strasti
ni poznatih lica

Nema ni želje
nema ni nade
nema ni smeha
sem da se krade

Nema ni htenja
sićušnih zdravih
ni krivog cveta
u buketu pravih

Plastuka lim
pomalo zlata
drvo što buše sipci
pre rata

KAN-KAN

raskorak
svetova
odzvanja tvojim smehom

na
nebu
zvezda se objašnjava tobom

objavili
te
sa oltara i minareta

u
političke govornice
urezali tvoje ime

i
žanrovski
pečat udarili

a
ja ti se nudim
tek onako

ništa
je kan-kan
u ovom skupu tebe i mene

ISTINA

U sivo svitanje mrzim sebe.
Dvoumim se, lomim, kidam sebi dušu
i vapijem za tim dalekim, čvrstim
i sigurnim dlanom bezbrižnosti.

U tom utrnulom času besne borbe
blagoslovenog mraka i razdevičenog dana
oluja bola struji i pustoši me
i boli, kako samo surovo boli.

I boli, i nosi, i gubim,
gubim najvredniji i neodvojivi deo sebe
a podmuklo kukavičko svitanje ceri mi se
u lice i sve više razgolićuje.

I osećam da me razbesnela oluja bola
izbacuje iz nemog umrtvljenog mora tišine
i odvaja od usidrenog broda ravnoteže
i varljive, kao kula u pesku, izgradjene sreće.

U sivo svitanje stojimo, gole,
jedna naspram druge –
surova Istina i posivela ja.

Nastup gostiju iz Rutevca