5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ

 

Преслушајте аудио снимак…

 

У летњој башти КЦК одржано је 16.06.2017. године поетско-музичко вече ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ. Организатори и релизатори били су: Удружење песника Србије са седиштем у Крушевцу – ПоезијаСРБ, Културни центар Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“.

Ево како је водитељка програма Невена Милићевић најавила овај програм. „Добро вече, свима. Хвала вам што присуствујете новом циклусу песничких сусретања у организацији Удружења песника Србије ПоезијаСРБ  са седиштем у Крушевцу, Културног центра Крушевац и Удружења „Перо Крушевац“. Вечерас ћемо представити пет песника, који ће нас својом поезијом увести у нови свет, свет речи, љубави, лепоте, свет уметности. Захваљујући том свету, наша реалност има посебну драж и гледамо је очима уживалаца и заљубљеника у лепо и добро. Захваљујући оваквим људима, са посебном душом истанчаним слухом, јер поезију могу стварати само људи великог срца, ми смо вечерас у прилици да негујемо и хранимо свој дух нематеријалним, лепим, узвишеним – љубављу, песмом и музиком. Програм има поетско-музички карактер, па вас позивам да уживате у дивној поезији и музици. Вечерас се дружимо са: Љубишом – Батом Ђидићем, Мирославом – Мићом Живановићем, Јованом Марковић, Светланом Ђурђевић – Ђурђом и Љубодрагом –  Љубом Обрадовићем. Атмосферу ће нарочито улепшати и оркестар Дуце Пејчића са вокалним солистима, као и музичке нумере Радмиле Бајић и Мирослава Миће Живановића. Вече смо осмислили тако да ће у првом кругу сваки песник говорити три своје песме, а између наступа песника слушаћемо по једну музичку нумеру. Након завршеног првог круга, сваки песник говориће по једну песму, а између поезије слушаћемо по две музичке нумере.“

СИНОПСИС – урадила и изговорила Невена Милићевић

КРУГ 1.

1.    Љубиша Бата Ђидић, песник, есејист, антологичар, путописац, дечји писац, прозаист. Рођен је 1937. г. у Краљеву. У Крушевцу је завршио Гимназију, а Филозофски факултет (светску књижевност) у Београду, магистарске студије слушо је у Љубљани. Живи у Крушевцу. Његов опус је заиста разнолик.Објавио је збирке песама:
Подигнуте руке (1965) Нагрижен прстен (1969), Пролистало копље (1979), Свраке воле сјајне ствари (1975), Горионик (1978), Прометејева чинија (1984) – поема (компонована за Слободиште , на музику Војислава Бубише Симића), Северњача над Багдалом (1986), Пакао за дневну упо­требу (1993), Признајеш ли пепео светлости (1994), Српски царски рез (1999), Свети пољубац (2003), Мо­равска Тројеручииа (2012), Љувене (2014).Путописе:
Чудесна Кина (1984. и 1989), Под Јужним крстом – Латинска Америка (1992), Ружа Будимпеште (2006), Путописни триптих (Милешева, Зелени ветрови Су­цилије, Под Северњачом у Финској) (2015).Романе:
Дневник за Теу (1992), Царска деца (2006), Скраћенице, најкраће приче (1998), Мирис пролећа, дневнички записи 1999 године (2009), Кнегиња Јелена Балшић, монодрамска проза (201 О), Скраћиване приче (2012),проза, Моја Десанка (2015).Као песник за децу објавио је збирке песама:
С точковима од маслачка до облачка (1984), Златне кочије (1992), Заљубљиве песме (1996), Заљубљиве реке (2001), Како сања једна Сања (2001), Огледалие нема данце (2010), као и неколико сликовница.Приређивач је неколико антологија:
Догодило се у Крушевцу (1978), Крушевачка розета (1995), Српска кућа – песници о Виду, Крфу и Зејтинлику (изашла паралелно на грчком), Бескрајни плави круг – педесет година модерног српског песништва (изашла на чешком у Брну, 1995), Хиландар у српском песништву (1988), Духовнииа – православно српско песништво (2000).Заступљен је у више антологија српске поезије, као и у антологијама на шведском, белоруском, порутугалском, литванском, руском, енглеском, словеначком, шпанском, македонском. у књигама је изашао на грчком, француском, румунском, енг­леском, руском, шпанском и македонском.Превео је десетак збирки песама и романа са словеначког.Носилац је Ордена рада са златним венцем, Вукове награде, Златне значке КПЗ, Посебног признања Министарства културе за врхунски допринос науионалној култури Србије, Змајеве награде за дечју књижевност, Златног прстена деспота Стефана Лаз­аревића, Октобарске награде града Крушевца, Расинског цвета, награде „Србољуб Митић“, „Отон Жупанчић“ Повеље за животно дело УКС и др.Заступљен је у неколико енциклопедијских књига (Лексикон Матице српске, Породична енци­клопедија, Ко је ко у Србији, Ко је ко – писци Југославије и др.)

Љубиша Ђидић је био дугогодишњи директор и уредник Багдале (њеног часописа, издавачке де­латности и њених авандгардних едиција, а сада је уредник истоименог часописа за децу).

Оснивач је и иницијатор бројних културних и књижевних манифестација: Беловодска розета, Коз­нику у походе, Косовске галерије, Филозофско­књижевне школе, Библиотеке ђака писаца при крушевачкој гимназији, Галерије „Слово љубве“, Одбора за обнову манастира Милентија, Галерије Милића од Мачве „Косово, први праг Србије“ са фондом од 150 слика, Споменика Миодрагу Пе­тровићу Чкаљи, Споменика Јелени Балшић, Спо­меника Две мајке (посвећен мајци Србији и мајци Грчкој), Споменика криворечким жртвама и др.

Позивам Љубишу да нам вечерас казује три своје песме.

Молим Мићу Живановића да нам отпева једну песму.

2.    Мирослав Мића Живановић Рођен је 23.04.1953. године у Бошњану код Варварина. По образовању је дипломирани правник. Од осамнаесте године бави се музиком (свира хармонику, бубњеве и пева). Живи у Крушевцу од 1985. године. Написао је три књиге поезије: У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА (2012), САМО ТИ СИ ЗНАЛА са ЦД-ом – аудио и ДВД-ом – видео (2016) и ДАН ПОСЛЕ (2016). Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Поред певачког дара Миће Живановића, фасцинантан је и његов дар за поезију. У једној личности спајају се интелектуалац, боем и песник.О поезији и раду Мирослава Миће Живановића изразито лепо говоре речи Љубише Бате Ђидића. О положају песника у садашњем времену и односу са самим собом и околином лепо говори Бата Ђидић, мислећи при томе на Мићу Живановића:
„Да ли се песник осећа отуђеним у свом времену и свом бићу? Да! Рањен, усамљен, болан? Да!“
Мића Живановић је нашао своју формулу: Сад су неки други исти!
Његово песништво у својој специфичној форми има потребу да искаже своје родољубље, своје личне немире, своје љубавне интиме, своја пријатељства. Сачувао је нешто од своје господствености чак и кад је љути псовач, расрђени бутовник, гневни исповедник.У сваком случају, песник најдубље допире речима до сваког од нас, управо својим песмама, стога позивам Мирослава Мићу Живановића да нам говори три своје песме.Молим Радмилу Бајић да нам отпева једну песму.3.    Јована Марковић је рођена 17.12.2003. године у Љубави код Крушевца. Ученица је Основне школе “Брана Павловић“ из Коњуха. У току школовања постизала је изузетне резултате и освајала награде на такмичењима из поезије, математике, историје, биологије и такмичењу “Чувари Природе“. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца и Књижевног клуба Душан Матић из Ћуприје.Почела је да пише песме од лета 2013. године, а већ 2014. године Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ објављује њену прву књигу поезије ДОК МАШТАМ И САЊАМ.

О Јовани и њеној поезији говорио је Борисав Бора Благојевић:
Њени стихови су пуни разноврсности, јер она осећа песму, а пева нежним речима, умиљатим римама, о мами, тати, баки Радици, о школи, драгој учитељици Сањи, другарици Милени, омиљеним ликовима из познатих цртаћа о животињама, али и о природи, мотивима који су прелепи, о јесени, брези, месецу, сунцу, о Морави… о песнику…Љубодраг Обрадовић о Јовани говори као о смелом младом песнику (смелој младој песникињи), са великим потенцијалом и даром за све значајније песме. Говорећи о књизи „Док маштам и сањам“ написаној са 11 година, Љубодраг нам представља принцезу чија ће поезија нагнати све принчеве који воле лепу реч да праве витешке турнире, а победник ће имати ту част да му принцеза поезије казује стихове лично.Јована, позивам те да нам овом приликом казујеш три своје песме, иако нисмо принчеви, бар док се не појави један вредан тих дивних стихова.Молим Мићу да нам отпева једну своју песму.

4.    Светлана Ђурђевић је рођена у Крушевцу 5. августа 1965.године. Основну школу и Гимназију завршила је у Крушевцу, а дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, на Међународно-политичком смеру . Радила је као новинар дужи низ година, сада ради на пословима маркетинга у Крушевачком позоришту. Поезију пише још од средњошколских дана, поред песама пише путописе и приче и помало се бави уметничком фотографијом. Њене песме су објављене у више заједничких збирки поезије, као и у часописима за књижевност и поезију. Заменик је председника Удружења песника Србије са седиштем у Крушевцу.Њена поезија наилази на срдачан пријем, блиска је исконским људским осећајима, стога о њој говоре похвално, са оном дубином људске речи која потврђује поистовећивање и лични доживљај поезије и песника. Једном песнику то причињава велику радост, сазнање да је успео допрети до сржи људског срца, јер љубав је све. Живот, бол, радост, туга и срећа, све служи катарзи и спознавању себе. „Нит између љубави и мржње заиста је невидљива. И ту почиње вртешка којој нема краја…“

Светлана Цеца Пољак нас кроз поезију Светлане Ђурђевић подсећа на танку, скоро невидљиву нит између љубави и мржње, на чијем месту управо почиње вртешка без краја.

Борче Панов, говорећи о поезији Светлане Ђурђевић, издваја једну строфу, правећи разне алузије, на Сидарта, Адама и Еву, уочава и интертекстуалне елементе, при том помиње Томаса Стернса Елиота и његове стихове о немогућности човека да прихвати реалност, да зато бежи у свет фикције као неку врсту помирења између бесмртности и свести о смрти.

,,Ти благодарам Светлана што ми овозмози да измедитирам во оваа горечка нок на еден ваков начин.“,,Каткад, – али само каткад –
помислим да сам богиња
која лебди изнад блудне реке умирања
стешњене кањоном злобе и  зависти“

 „Браво лепотице! Посебно ме радује што имаш коме да се враћаш и кад си краљица и када то ниси – кад те судбина шамара. И што знаш, стварно знаш, шта је то љубав – насупрот онима који кукумавче, јаучу, циче, пиште и вриште што нису вољени… У праву си, моја моћна Амазонко, са срцем племенитим, бескрајним као космос.“

Милисав Биле Милојевић

 „Мила, како увек погодиш тренутак да ми испеваш душу?!… Не памтим да ме нека песма тако дирнула. Мила моја, као да си исписала анатомију мог срца. Хвала ти!“

Александра Павловић

Светлана Ђурђевић не скрива своју бол, своје рањено срце. Не. Она га храбро износи на светлост дана полемишући са њим, оголевајући истину. Колико само треба храбрости и снаге заћи у лавиринт себе посве свестан могућности да се изгубиш или пак поново нађеш али сасвим измењен, можда поново рођен. Да се зовеш: Љубав, Анђео, Слава, Моћ, Сила, Победа, Слобода, Смрт. Вреди. Потврђује ова збирка.

Сања Р. Петровић

Позивам Светлану да чујемо њене три песме.
Позивам Радмилу Бајић како бисмо чули још једну музичку нумеру.

5.    Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину недалеко од Крушевца. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.Оснивач је и власник сајта www.poezijascg.com  који окупља преко 600 песника из Србије и света, које спаја идеја да се и „песмом може мењати свет“, а који је у међувремену прерастао у портал поезије поезија.срб (можда најбољи у Србији). Поред представљања поезије на сајту и виртулног дружења песника из Србије и расејања, чланови сајта имали су до сада преко 50 сусретања и дружења широм Србије (Београду, Крушевцу, Треботину, Грзи, Параћину, Ћуприји, Шиду, Брусу, Ћићевцу, Александровцу, Блацу, Алексинцу, Лесковцу…), а објавили су и седам Зборника поезије: ПРВИ ПУТ, ЉУБАВНИ рецеПАТ, ВЕТРЕЊАЧА, ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА, ЗА МИРИС БОЖУРА, ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА и ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ. До сада је самостално објавио шест књига посвећених поезији: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и УКРОТИТИ ЕТАР.Посебан дан за њега „и тачка на И“ је свакако 17.09.2012. године када је са групом крушевачких песника оснивао Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и тако свом ентузијазму и преданом раду на ширењу домашаја поезије дао прави и потребан оквир. Новоформирано удружење покренуло је Часопис за поезију – ПоезијаСРБ који је до сада изашао 7 пута, а у припреми је и број 8.Такође, захваљујући његовој посвећености инициране су и манифестације: ЗА МИРИС БОЖУРА којом песници дижу свој глас за очување Косова у Србији песничком манифестацијом која се реализује широм Србије и Расејања; ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ у сарадњи са Културним центром ДРАИНАЦ и Народном библиотеком РАКА ДРАИНАЦ из Блаца; МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА у Коњуху, ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА у Макрешану, ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ; СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ; СУПЕС; Носталгија и друге.Као директор КЦК дао је свој допринос идеји обнове сајма књига Расинског округа на коме се додељује награда РАСИНСКИ ЦВЕТ за најбољу књигу и издавача Расинског округа и успоставио и наставио међународну сарадњу Културног центра са установама културе у Бугарској (Хасково), Италији (Сан Бартоломео) и Црној Гори (Пљевља), отворио просторе КЦК-а за бројна удружења грађана у области културе (за фрулаше, хорове, градске оркестре, соло певаче, фолклорна друштва итд…

Посебно је активан у Културном аматеризму и познат је као идејни творац и један од оснивача ФЕДРАРА – Фестивала драмског аматеризма Расинског округа, о чему сведочи и награда Културно просветне заједнице Крушевац за најбољег појединца у културном аматеризму Града Крушевца за такмичарску 2007/2008. годину. Добитник је и других бројних награда и признања, а посебно ваља истаћи награду 18 ФЕБРУАР коју је добио од своје установе Културног центра Крушевац за ангажовање у њеном раду, признање ПОВЕЉА за 40 година трајења и значења ФЕДРАСА из Малог Црнића и признање ПОВЕЉА КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ за афирмацију културног стваралаштва.

Одувек, а и дан данас, мисли, да о песнику најбоље говори његова поезија.

Замолићу Љубодрага да вечерас чујемо управо три његове песме.

Позивам Мирослава Мићу Живановића да нам отпева једну своју песму.

КРУГ 2.
Сваки песник истим редом говори једну песму, а међу песницима слушамо по две музичке нумере Радмиле Бајић и Мирослава Миће Живановића.