ГОВОР ПЕСНИКА – Драгољуб Миладиновић Дади – Промоција књиге

Još slika na Fejsbuku
Промоција књиге поезије Драгољуба Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ одржана је у суботу 21 маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у оквиру манифестације *НОЋ МУЗЕЈА*, који традиционално организује и Културни центар Крушевац. Књига је ових дана изашла из штампе, а приредио ју је Владимир М. Тасић. Издавач књиге је Арт клуб СПС-а Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоцију књиге осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Небојша Лапчевић – секретар галерије Милића од Мачве и Милован Живковић – релизатор програма КЦК. О књизи су говорили Владимир Тасић – приређивач, Иван Миладиновић – син Драгољуба Миладиновића, др Павле Бубања – рецензент, Владица Радојевић – рецензент, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности. За музички тренутак био је задужен ХОР БИНИЧКИ.


Драгољуб Миладиновић Дади


Владимир Тасић – приређивач књиге


Јелена Ђорђевић – уредник и водитељ програма


Синиша Максимовић и Предраг Петровић – чланови редакцијског одбора


Иван Миладиновић


Хор Бинички


др Павле Бубања


Владица Радојевић – рецензент


Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности


Ненад Соколовић – директор Историјског архива Крушевац

Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

ГОВОР ПЕСНИКА – Драгољуб Миладиновић Дади


„У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
Она беше у почетку у Бога.
Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
У Њој беше живот, и живот беше видело људима.“*

*Свето Јеванђеље по Јовану


Драгољуб Миладиновић Дади је на почетку свог животног пута, истог тренутка када је могао да бира, одабрао да га реч води кроз живот, да му реч обезбеђује „видело“ и егзинстенцију. Прво је одабрао да буде учитељ, а зна се да учитељ смисао речи уноси у младе главe жељне знања и сазнања. Затим је одабрао посао новинара у крушевачкој ревији „ПОБЕДА“, а познато је свима колико новинари улазе у животе људи, обликују их и предодређују. А свој прави и узвишени смисао речи добијају у поезији. Знао је то Драгољуб од самог почетка, настојећи да свему што је писао, и припремама за школске часове, и репортажама и вестима за „ПОБЕДУ“, а посебно поезији, посвети врхунску пажњу. Знао је то и све оно најбоље што је могао да из себе и својих спознаја изнедри, успевао да пренесе на белину папира и да му да ону посебну лепоту која ће га издвајити из просечности, па било то само предавање ђацима, вест или репоратажа за новине или сама поезија.


У овој књизи необјављених песама Драгољуба Миладиновића Дадија, којој је приређивач књиге Владимир Тасић дао једноставно име „ПЕСМЕ“, имамо потврду и разраду ове тезе да је РЕЧ увек била на пијадесталу који јој и припада и да је за његов живот имала пресудан значај, посебно у поезији коју је писао за себе и душу, а и за време и људе који долазе… Поред духовних песама, које у овој књизи чине велику већину, ја сам мало више пажње посветио песми „ГОВОР ПЕСНИКА“ коју ћу Вам сада прочитати, а затим изрећи и неколико мојих имресија о њој.

ГОВОР ПЕСНИКА

Кажу пријатељи
одавно ниси изговорио
доброту своје мисаоности
и
лепоту истине
твојих поимања порука живота

Oкупљеном шароликом свету
који верује да верујем
у трајне вредности  душе
говорио сам срцем
и
несебично им поклањао
део свог живљења  искуства
кроз искушења…

и вадио балване из својих
и брисао труње из њихових очију…
 
и говорио о љубави, поверењу,
дружењу, пријатељству… 
о неуништивој правој вери
која нас одржава…

говорио сам надахнуто
верујући у сваки свој стих
који сам дуго и проверено
изговарао и записивао…

и било је аплауза,
уздаха,

раширених очију
и по нека суза…

на крају су сви отишли
неки држећи се за руке
други замишљени
многи насмешени и са већ
заборављеним тренутком
проведеног времена

остао сам
сам
песник обешен о сопствени (стих)

Дакле… не, нема се ту ништа више рећи. Свака додатна реч је сувишна, напросто скрнављење. Песник је све што је хтео да поручи песмом, поручио, а нама његовим читаоцима, остаје само да песму пажљиво, поново изнова и изнова, прочитамо и биће нам све јасно. Јер Драгољуб Миладиновић оно што је предходно проживео и промислио, записује тако јадноставно и свима јасно, да ту не треба никакве посебне мудрости да би се поруке разумеле. Одувек су велика дела у свим врстама уметности била једноставна, јасна и свима разумљива…

А поезија Драгуљуба Миладиновића Дадија је несумњиво таква – велика… Зато ће и убудуће Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, његовом стваралаштву посвећивати дужну пажњу, настојећи да га учини доступним свима које воле поезију и у њој налазе „лепоту истине“ и “порукe живота“.

Љубодраг Обрадовић

ДРВО ЖИВОТА

У воду је пустила корене
па шикља ка зову звезда
под кором му све више мене
и моје крви топла најезда

упорно пузим уз стабло глатко
повратка нема ни кад се склизне
знам ко роса живећу кратко
кад ме при врху сунце лизне

шире се руке у гране чворне
да гром укоте и светлост пију
после од моје коже уморне
топлу кошуљу сунцу да шију
 
остаће тамо на врху да звоне
из срца ми два злаћана нара
својим ће језгром досећи еоне
и вечну тајну свемирског жара

© Драгољуб Дади Миладиновић

О ДАДИЈУ – Владимир Тасић

Имао сам задовољаство да познајем Драгољуба Дадија Миладиновића од најранијег детињства. Растао сам и стасавао уз његову браћу и сестре у једној од најстаријих крушевачких уклица Пећкој (Глигорија Дикића). Био је старији од нас, са много изражених талената, према музици, песми, писању стихова. На неки начин, узор генерације многобројне деце Пећке улице. Његова многобројна породица била је такође расадник изразитих музичких талената. Отац Милен, познати крушевачки хармоникаш, сестре Златица и Снежа, најталентованије младе интерпретаторке музике, брат Зоран, кошаркаш, певач – победник фестивала младих певача на најпознатијем фестивалу младих у СФРЈ у Суботици, песник. У тако талентованој породици Дади се определио само за један вид уметничког стваралаштва-писање стихова.

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Драгуљуб Миладиновић Дади, рођен је 30.08.1943. године у селу Гари код Крушевца. Учитељску школу завршио је у Крушевцу, а као учитељ радио је у Босни (Гламоч и Кравица) шест Година. Живео је и радио у Крушевцу као навинар НИРИО „Победа“ и РТК. Стихове је објављивао у бројним часописима и листовима. Објавио је и две збирке песама: „Светковина светлости“ (Синтеза, Крушевац, 1969) и „Небеска шкриња“ (Багдала, Крушевац, 1976). Био је члан удружења новинара Југославије. На међународном фестивалу хумора и сатире „Златна кацига“ 2002. ГОдине добио је специјалну плакету „Раде Брка“. Иза себе је оставио бројне репортаже и необјављене стихове. Упокојио се у Господу 27. јануара 2006. године. Живео је и стварао у Крушевцу у породичном домаћинству са супрогом и двоје деце која су данас професори верске наставе у школама, а син Иван се бави уметношћу – музиком.

 

 

Овај чланак прочитало је 72. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/drvo-zivota-dragoljub-miladinovic-dadi-promocija-knjige/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.