20.07.2015. године на манифестацији „Бистричко коло 2015“ наступили су песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Своје стихове у Манастиру СВЕТА НЕДЕЉА у Петини говорили су: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић и Раде Милић.
У оквиру манифестације „Бистричко коло“ у просторијама месне заједнице Дворане 20.07.2014. године свечано је отворена седмодневна ликовна колонија. Ликовна колонија је отворена прошлогодишњом изложбом, истиче организатор Иван Стевановић. Манифестација „Бистричко коло“ настала је пре 43 година, тада је носила назив Дани Дома културе Живка Мићић, а ове године отворена је 19. јула целовечерњим културно-уметничким програмом. На отварању су, поред домаћег Културно уметничког друштва „Бистрица“, наступили и друштва „Омладинац“ из Појата и „Сикиричко коло“ из Параћина. У среду 22.07.2015. године чланови Драмске секције КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице извешће драмску представу *СЕМЕ* Мирољуба Недовића у режији Живорада Ђокића.
„Бистричко коло“ настављач је традиције, првобитне манифестације, настале 1973-е године, када је носила назив: ДАНИ ДОМА КУЛТУРЕ ЖИВКА МИЋИЋ У ДВОРАНУ. Организатори традиционалне манифестације “Бистричко коло“ су: Културни центар Крушевац, Месна заједница Дворане и Културно уметничко друштво „Бистрица“ из Дворана.
Манастир СВЕТА НЕДЕЉА у Петини
Љубодраг Обрадовић је осмислио и водио песничко вече
Публика је са пажњом слушала песнике Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ
и њихове госте
Вељко Стамболија
Светлана Ђурђевић
Раде Милић
Живота Трифуновић
Драган Тодосијевић
Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић је на крају песничке вечери прочита своју песму
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају
увек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са кормила поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било теже.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели.
На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
© Љубодраг Обрадовић
Овај чланак прочитало је 55. посетилаца сајта
Skorašnji komentari