По благослову Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, у порти манастира Велућа одржана је Промоција књиге „Живот у вери“, Г. Миљка Шљивића. О овој оригиналној књизи у којој аутор истиче пре свега породичне вредности и у којој у стиху описује живот породице у вери, говорили су: аутор збирке песама „ Живот у вери“, Г. Миљко Шљивић, издавач збирке песама „ Живот у вери“, Г. Љубодраг Обрадивић и рецензент збирке песама „ Живот у вери“ Игуманија манастира Велућа м. Теодора ( Спасојевић). Госпођа Драгана Радоичић, глумица трстеничког позоришта, приозносила је стихове из збирке песама „ Живот у вери“. Ученик Богдан, рецитовао је стихове из збирке песама његовог деде Г. Миљка Шљивића , „ Живот у вери“. У музичком и уметничком делу програма наступио је Хор манастира Велућа „ Ваведење“. Протојереј – ставрофор о. Драги Вешковац, секретара Епископа крушевачког, пренео је поздраве и благослове нашег Епископа , Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. Др Давида. /Игуманија манастира Велућа М. Теодора (Спасојевић)/
Аудио снимак целе промоције књиге Миљка Шљивића „ЖИВОТ У ВЕРИ“ у манастиру Велуће.
Ових дана изашла је из штампе књига Миљка Шљивића ЖИВОТ У ВЕРИ. Част ми је што је издавач ове књиге Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чији сам ја председник. Част ми је и што је прва промоција ове књиге у Манастиру Велуће, јер је то само потврђује чињеницу да је најбоље место за промоцију ове књиге духовне поезије управо Манастир Велуће, чији је старешина Мати Теодора Спасојевић, која у својој рецензији записа важне истине о Миљку и његовој поезији.
1. “Поезија Г. Миљка Шљивића, његов глас којим он описује живот у вери, садржи дубоку мелодију наше Српске земље и српске душе.”
2. “У поезији Г. Миљка, налазимо оно што се у Србији среће, као мало где у западном свету, а то је приврженост породици.”
2. “У поезији Г. Миљка, налазимо оно што се у Србији среће, као мало где у западном свету, а то је приврженост породици.”
Постоји у Миљковој поезији и безброј других погледа и истина, али Миљко, јесте у свом писању, а и животу, посвећен породици. Показао је то својим животом у Глободеру, својим занимањем за пчеларство, дакле за природу и оно што нам она пружа. Одолео је изазовима које прогрес животу намеће и показао да је у ПОЕЗИЈИ О ВЕРИ онај лек, који брише све чемере који нас окружују из дана у дан и срце оптерећују негативностима.
Ја сам Миљка упознао, негде при крају 20 века, односно на почетку новог, 21 века у Пореској управи у Крушевцу. И доста сам научио од њега. Како тај сложени посао инспекторски треба пажљиво радити, како се носити са компјутером који је саставни и неопходни део сваке контроле, како бити стрпљив и праведан у поступку утврђивања чињеница… А на Миљка сам, бар ми се чини, пренео љубав према писању поезије. Убрзо је Миљко објавио књигу поезије за децу, коју је посветио својој деци и убрзо је са том поезијом био гост, на сада већ култном ФЕДРАРУ…
Ја одувек сматрам, да ако желиш да упознаш неког човека, да му проникнеш у срце и душу, само читај оно што је написао. Јер се он, својим писањем спашава од туробних размишљања и чемерног живота који га свакодневно опседа…
Дакле читајте Миљкову поезију и сазнаћете све о Миљку, што он жели да сазнамо. Сазнаћете да је ВЕРА онај точак, који покреће сам живот. /Љубодраг Обрадовић/
Прва промоција биће у Манастиру Велуће 1. 5.2022. године у 17 сати.
ЖИВОТ
Ако си рођен човек да будеш,
онда се труди па човек буди,
ал` човек биће, знајте то људи,
једино онај што Бога љуби.
Живот проживи кʼо што Бог рече,
моли се јутром и свако вече,
и мирно живот нека ти тече,
ништа од Бога, знај, нема прече.
Нек ти не буде живот иметак,
пости све пости, среду и петак,
и стално мисли на речи Бога:
„Љуби свим срцем ближњега свога“.
Увиди грех свој одмах и сада,
покај се горко и исповеди,
немој да причест тешко ти пада,
живот са Богом једино вреди.
Ујутру када свима се спава,
на литургији недељом буди,
само то ти је одлука права
и бићеш човек између људи
© Миљко Шљивић
Ако си рођен човек да будеш,
онда се труди па човек буди,
ал` човек биће, знајте то људи,
једино онај што Бога љуби.
Живот проживи кʼо што Бог рече,
моли се јутром и свако вече,
и мирно живот нека ти тече,
ништа од Бога, знај, нема прече.
Нек ти не буде живот иметак,
пости све пости, среду и петак,
и стално мисли на речи Бога:
„Љуби свим срцем ближњега свога“.
Увиди грех свој одмах и сада,
покај се горко и исповеди,
немој да причест тешко ти пада,
живот са Богом једино вреди.
Ујутру када свима се спава,
на литургији недељом буди,
само то ти је одлука права
и бићеш човек између људи
© Миљко Шљивић
БЕЛЕШКЕ О ПЕСНИКУ
ПЧЕЛАР, ПЕСНИК И ПОРЕЗНИК МИЉКО ШЉИВИЋ је рођен у Глободеру код Крушевца 1960. године. Гимназију је завршио у Крушевцу, а економски факултет у Крагујевцу. Радио је у Индустрији ,,14.октобар“, (1986 – 1989) Управи прихода у Крушевцу (1989 – 1998), Управи прихода у Ћићевцу (1999 – 2008) на месту руководиоца, а сада у Пореској управи у Крушевцу на месту пореског инспектора. ,,ЖИВОТ У ВЕРИ“ је друга његова збирка песама. Пре тога је издао песме за децу ,,ЈУТАРЊА ЖУРБА“. У области пчеларства аутор је једне књиге и коаутор друге. Једна књига ,,ПЧЕЛАРСКЕ ТАЈНЕ“ му је преведена и објављена у Бугарској. Био је председник Савеза Пчеларских Организација Србије у два мандата од 2002. до 2006. године, а одржао преко 640 предавања из области пчеларства широм Балканског полуострва. Данас живи у Глободеру.
РЕЧ О КЊИЗИ
Живимо у свету који је све динамичнији у свом технолошком развоју, који помера границе достигнућа на разним пољима, али се притом плаћа велика цена у виду нарушавања многих вредности које одувек човека чине човеком, а то се нарочито односи на веру и породицу. Творац стихова који су пред нама спада међу оне који се са брижном пажњом односе према овим процесима. Поучен животним искуством, породично васпитаван и привржен породици, он има потребу да се обрати другима, првенствено младима (али и њиховим старијима), почевши од своје унучади па надаље, те да укаже на значај породице и вере у животу човека. Без намере да овде улазим у вредновање уметничког домета ауторових стихова, изнео бих запажање да аутор насту-па искрено и лично. Он жели и да посведочи и да поучи. Догађаји из прошлости
доведени у релацију са данашњим начином живота јесу могућност да се извуку многе поуке. А са друге стране, све је то недовољно и без дубљег смисла ако не познајемо своју веру која нас васпитава да будемо добри људи. Према својим могућностима и дару аутор се искрено потрудио и износи ове стихове пред сво-је читаоце, остављајући лепу успомену потомству, пријатељима и људима који га познају, или ће га упознати.
свештеник Радиша Јовановић
РЕЧ О ПЕСМАМА
Светла нит која повезује прошлост са садашњошћу, а садашњости са надом расветљава пут у будућност, која повезује наше свете претке са нама, а нас са нашим потомством које долази и наступа на историјској, животној позорници, јесте Свештено Предање Свете Цркве Православне. То Предање, дубоко је уткано у душу нашег народа из које израња и пројављује се на много начина кроз његов етос, обичаје, културу и чини све што је лепо, добро и узвишено у њима. Оно је, у неком тренутку тајанствено и трајно дотакло срце песника Миљка Шљивића и засвирало на струнама његове душе створивши танане звуке поезије која је пред нама. Песник, нашавши се у топлом материнском загрљају Мајке Цркве, пред узвишеним свештеним образима Светих Личности и Празничних Догађаја у чију тајну је својим умом и срцем дубоко проникао и чију блискост и присуство тако живо осећа и снажно доживљава, није могао а да искуство љубави и радости тог топлог загрљаја и сусрета не подели, најпре као супруг, родитељ, деда, комшија, пријатељ, колега са својом породицом и свима себи блиским људима, а потом и са нама, свим знаним и незнаним читаоцима његове поезије. Из његове родитељске и супружинске љубави према својој породици, деци и унучићима рађа се жеља да оно што је примио на дар од Бога то, најпре, њима преда, а преко њих и свакој породици, сваком детету, сваком унучету и сваком човеку и да на тај начин сваког упути да и сам нађе пут до загрљаја Божије, Очинске љубави у Личности Богочовека Христа, и да постане члан велике, надкосмичке, небеске породице заједно са Пресветом Богородицом и свима Светим Анђелима и Људима. Тај пут, он је и сам пронашао, још од малих ногу од свога деде и најближих довођен у Цркву.
Јеромонах Сергије (Радивојевић)
ПОЕЗИЈА ЖИВОТА У ВЕРИ ПОВОДОМ ПЕСАМА Г. МИЉКА ШЉИВИЋА
Поезија Г. Миљка Шљивића, његов глас ко-јим он описује живот у вери, садржи дубоку мелодију наше Српске земље и српске душе. У поезији Г. Миљка, налазимо оно што се у Србији среће, као мало где у западном свету, а то је приврженост породици. Његове песме, су готово срасле са породицом, било да су то доживљаји при породичним одласци-ма у манастире на Свете Литургије, прослављање породичних празника, бадње вечери и Крсне Славе, све до опоруке коју деда поклања унуцима. Из сваког стиха читамо поруку: породица је изнад свега, али породица у вери, живот породице у вери има непроцењиву вредност. Песник просто пева у славу породице и све песничке слике које користи и које одишу скромношћу, нису циљ саме по себи, оне су само језик којим је осликана српска породица у вери. Г. Миљко, и када у својим песмама просто испева житија светих, то опет, као да је и то наменио унуцима да им песничким језиком отпева свето житије док их држи у крилу. Ова изнад свега оригинална књига, сваким својим стихом ће нас придобити, јер је једна од оних књига која нам указује на три највеће хришћанске врлине: ВЕРУ, НАДУ И ЉУБАВ.
Игуманија манастира Велућа
М. Теодора Спасојевић
О ПОЕЗИЈИ „ЖИВОТ У ВЕРИ“
Нова књига поезије, а и од новог песника, Миљка Шљивића, који је особен по начину певања, а и по темама. Доминирају теме о вери и породици, односно, духовне и моралне вредности које су некада красиле овај народ, а сада се ретко срећу. Ова поезија је српска народна која долази из песникове православне, српске, народне душе, а која је у ствари мелем за душу. Читањем песама доживљава се један пре-пород јер долазе од песника који је велики домаћин по узору на свога деду и који има велику жељу да то пренесе на унуке. У његовим песмама реч деда је света, култна реч која има посебно место без обзира да ли се односи на његовог деду или на њега као на деду. Миљко је пчелар, песник, порески инспектор, али је највише деда. То је деда из бајке који живи за своју унучад и то осећа свим својим бићем. Ту своју срећу он истиче кроз своје песме тако што захваљује Богу на бескрајној срећи. То што је добар деда и добар човек помаже му да буде и добар песник што ће сви и закључити после читања
његових песама. Ове песме уливају наду у могућност повра-тка старих вредности и врлина које су некада кра-силе овај народ кроз векове. Традиционално је српском народу била побожност, духовне и душевне врлине, породичне вредности као што су солидарност, доброта, хуманост и морал. Те вредности се сада појављују у поезији Миљка Шљивића са свом својом лепотом. Зато са радошћу доче-кујемо ову нову књигу песама и очекујемо да их буде још. Ову књигу треба да има свака српска кућа, свака школа, библиотека, православна црква, манастир и сваки Србин који је ван Србије. Захвални смо Миљку Шљивићу на лепоти и доброти којом нас је даровао, а која нам је била толико потребна. Једна захвална читатељка која је имала привилегију да у својој 93. години чита ове песме.
Анка Констатиновић,
На Св. Саву 27.01.2022. године, Београд
РЕЧ О КЊИЗИ
Живимо у свету који је све динамичнији у свом технолошком развоју, који помера границе достигнућа на разним пољима, али се притом плаћа велика цена у виду нарушавања многих вредности које одувек човека чине човеком, а то се нарочито односи на веру и породицу. Творац стихова који су пред нама спада међу оне који се са брижном пажњом односе према овим процесима. Поучен животним искуством, породично васпитаван и привржен породици, он има потребу да се обрати другима, првенствено младима (али и њиховим старијима), почевши од своје унучади па надаље, те да укаже на значај породице и вере у животу човека. Без намере да овде улазим у вредновање уметничког домета ауторових стихова, изнео бих запажање да аутор насту-па искрено и лично. Он жели и да посведочи и да поучи. Догађаји из прошлости
доведени у релацију са данашњим начином живота јесу могућност да се извуку многе поуке. А са друге стране, све је то недовољно и без дубљег смисла ако не познајемо своју веру која нас васпитава да будемо добри људи. Према својим могућностима и дару аутор се искрено потрудио и износи ове стихове пред сво-је читаоце, остављајући лепу успомену потомству, пријатељима и људима који га познају, или ће га упознати.
свештеник Радиша Јовановић
РЕЧ О ПЕСМАМА
Светла нит која повезује прошлост са садашњошћу, а садашњости са надом расветљава пут у будућност, која повезује наше свете претке са нама, а нас са нашим потомством које долази и наступа на историјској, животној позорници, јесте Свештено Предање Свете Цркве Православне. То Предање, дубоко је уткано у душу нашег народа из које израња и пројављује се на много начина кроз његов етос, обичаје, културу и чини све што је лепо, добро и узвишено у њима. Оно је, у неком тренутку тајанствено и трајно дотакло срце песника Миљка Шљивића и засвирало на струнама његове душе створивши танане звуке поезије која је пред нама. Песник, нашавши се у топлом материнском загрљају Мајке Цркве, пред узвишеним свештеним образима Светих Личности и Празничних Догађаја у чију тајну је својим умом и срцем дубоко проникао и чију блискост и присуство тако живо осећа и снажно доживљава, није могао а да искуство љубави и радости тог топлог загрљаја и сусрета не подели, најпре као супруг, родитељ, деда, комшија, пријатељ, колега са својом породицом и свима себи блиским људима, а потом и са нама, свим знаним и незнаним читаоцима његове поезије. Из његове родитељске и супружинске љубави према својој породици, деци и унучићима рађа се жеља да оно што је примио на дар од Бога то, најпре, њима преда, а преко њих и свакој породици, сваком детету, сваком унучету и сваком човеку и да на тај начин сваког упути да и сам нађе пут до загрљаја Божије, Очинске љубави у Личности Богочовека Христа, и да постане члан велике, надкосмичке, небеске породице заједно са Пресветом Богородицом и свима Светим Анђелима и Људима. Тај пут, он је и сам пронашао, још од малих ногу од свога деде и најближих довођен у Цркву.
Јеромонах Сергије (Радивојевић)
ПОЕЗИЈА ЖИВОТА У ВЕРИ ПОВОДОМ ПЕСАМА Г. МИЉКА ШЉИВИЋА
Поезија Г. Миљка Шљивића, његов глас ко-јим он описује живот у вери, садржи дубоку мелодију наше Српске земље и српске душе. У поезији Г. Миљка, налазимо оно што се у Србији среће, као мало где у западном свету, а то је приврженост породици. Његове песме, су готово срасле са породицом, било да су то доживљаји при породичним одласци-ма у манастире на Свете Литургије, прослављање породичних празника, бадње вечери и Крсне Славе, све до опоруке коју деда поклања унуцима. Из сваког стиха читамо поруку: породица је изнад свега, али породица у вери, живот породице у вери има непроцењиву вредност. Песник просто пева у славу породице и све песничке слике које користи и које одишу скромношћу, нису циљ саме по себи, оне су само језик којим је осликана српска породица у вери. Г. Миљко, и када у својим песмама просто испева житија светих, то опет, као да је и то наменио унуцима да им песничким језиком отпева свето житије док их држи у крилу. Ова изнад свега оригинална књига, сваким својим стихом ће нас придобити, јер је једна од оних књига која нам указује на три највеће хришћанске врлине: ВЕРУ, НАДУ И ЉУБАВ.
Игуманија манастира Велућа
М. Теодора Спасојевић
О ПОЕЗИЈИ „ЖИВОТ У ВЕРИ“
Нова књига поезије, а и од новог песника, Миљка Шљивића, који је особен по начину певања, а и по темама. Доминирају теме о вери и породици, односно, духовне и моралне вредности које су некада красиле овај народ, а сада се ретко срећу. Ова поезија је српска народна која долази из песникове православне, српске, народне душе, а која је у ствари мелем за душу. Читањем песама доживљава се један пре-пород јер долазе од песника који је велики домаћин по узору на свога деду и који има велику жељу да то пренесе на унуке. У његовим песмама реч деда је света, култна реч која има посебно место без обзира да ли се односи на његовог деду или на њега као на деду. Миљко је пчелар, песник, порески инспектор, али је највише деда. То је деда из бајке који живи за своју унучад и то осећа свим својим бићем. Ту своју срећу он истиче кроз своје песме тако што захваљује Богу на бескрајној срећи. То што је добар деда и добар човек помаже му да буде и добар песник што ће сви и закључити после читања
његових песама. Ове песме уливају наду у могућност повра-тка старих вредности и врлина које су некада кра-силе овај народ кроз векове. Традиционално је српском народу била побожност, духовне и душевне врлине, породичне вредности као што су солидарност, доброта, хуманост и морал. Те вредности се сада појављују у поезији Миљка Шљивића са свом својом лепотом. Зато са радошћу доче-кујемо ову нову књигу песама и очекујемо да их буде још. Ову књигу треба да има свака српска кућа, свака школа, библиотека, православна црква, манастир и сваки Србин који је ван Србије. Захвални смо Миљку Шљивићу на лепоти и доброти којом нас је даровао, а која нам је била толико потребна. Једна захвална читатељка која је имала привилегију да у својој 93. години чита ове песме.
Анка Констатиновић,
На Св. Саву 27.01.2022. године, Београд
Овај чланак прочитало је 19. посетилаца сајта
Skorašnji komentari