КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ – Мирко Стојадиновић

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Црква Лазарица, по благослову његовог преосвештенства Епископа Крушевачког господина доктора Давида Перовића, организовали су 17.03.2015. године у 18:00 часова у анфитеатру Цркве Лазарице промоцију књиге Мирослава Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*. Ова промоција реализоване је у сусрет СВЕТСКОМ ДАНУ ПОЕЗИЈЕ под мотом *ПОЕЗИЈЕ НИКАД ДОСТА*. О књизи су говорили секретар Епархије Крушевачке отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице отац Жељко Марковић и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију из књиге поред самог аутора читали су и Момир Брадић, Радован Стевановић и Андреј Стојадиновић, а за музички тренутак побринули су се гуслар Бранко Ћировић Ћиро (који је за гусле адаптирао једну Миркову песму из књиге) и Хор Цркве Лазарице. За фотографије које гледате био је задужен Драган Тодосијевић.

Видео снимак промоције


Старешина Цркве Лазарице отац Жељко Марковић

Момир Брадић, Бранко Ћировић, секретар Епархије Крушевачке отац Драги Вешковац,
Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић

МОЈСИЊСКА ГОРА

Плачу звона мојсињска,
И рида Свега Гора.
Призивље сина Богомајка,
да спасе народ од помора.

Мајчица Тебе усрдно моли.
Телеса њина, кад неће бити,
душе чисте, узасе’ прими.
Покровом златним, ја ћу их свити.

Из свих цркава, што мени здаше,
Теби се молим, плачем и ридам.
Да не опусти гора мојсињска.
Да света буде ко наша синајска.


Буктиње крста, кад твога донеше,
са гола брда, Голготе Твоје.
Сузе моје, у здели срца,
у свете цркве улише своје.

Смирај у цркви сред Горе Свете,
кум, брат твој Јован нађе дом.
Духом светим, што крсти њега,
а Јован Тебе Јордана светом водом.

Са овог светог места у Гори,
покајника грешног, Јован те моли?
Да крсти увек светом водом?
Да смирај тражи Христовим ходом?

Арханђели Твога, небеског гласа,
гнезда свише у светој гори.
Крилима својим, да штите птиће,
кад небу прну, у Твоме крилу биће.

Сви Твоји апостоли,
који са тобом бише.
Гором мојсињском, звона Господња,
ка Твоме небу узвише.

Сведочници Твог, кратког земнога жића.
Матеј, Марко, Јован и Лука,
белегу пишу, данашњих дана.
Што грехе прими целога света,
Ти да га спасеш, земаљских рана.

Великомученици за веру Твоју,
Панталејмон, Митар, Ђорђе и други свети,
још увек бране, речи Господње.
У свете цркве, молитвом узнети.

И пророк свети, Претеча Илија,
кад, кад загрми и шаље мену.
Да народ памти ту свету гору.
За пород нови, за светост њену.

И свети Лазар и сви свети,
у Твоме крилу, здушно се моле.
Ојачај веру, божанске душе.
Земаљске ране, мање да боле.

Из дома свога Мојсињске Горе,
свети се Роман и света Петка,
подвижно моле, Господу своме.
И да се светост ваздиже њоме.

Божанско појење, мојсињским небом,
Шири мирис Христове вере.
Божанска звона, песму поју.
Христово цвеће гором цвати, вером се бере.

© Мирослав Мирко Стојадиновић


Андреј Стојадиновић

Протојереј ставрофор Драги Вешковац – РЕЧЈУ О КЊИЗИ Пред нама је књига песама, Мирка Стојадиновића, КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ. У овој књизи, аутор нас стиховима позива да непрестано размишљамо, говоримо и певамо: о вери нашој православној, о светима и светињама српским и свеправославним, о лепим српским обичајима, о вери, нади и љубави. Подсећа нас на мојсињску Свету Гору, чије светиње још увек чекају обнову. Пева о Лазарици, Љубостињи, Високим Дечанима; о Св. Сави, Светом вмч. Кнезу Лазару, Св. Деспоту Стефану, Св. Цару Константину, Св. Василију Острошком Чудотворцу… Моли се и размишља о празницима, али и о косовском завету и косовским божурима. У молитви Господу вапије за опроштај, а у славској здравици кличе: „ЗАТО ДРАГИ ДОМАЋИНЕ, КАД ТИ КРСНА СВАНЕ СЛАВА, ЦРКВИ ХОДИ У РАДОСТИ, РАДОСТ ТВОЈА ТАД ЈЕ ПРАВА“ и додаје: „У ЦРКВИ СЕ ОКУПЉАЛИ, ПРАЗНОВАЛИ У ВЕСЕЉУ, СВЕЦЕ БОЖЈЕ ПРОСЛАВЉАЛИ И ИКОНЕ ЦЕЛИВАЛИ“.

Својим песмама, Мирко Стојадиновић, придружио се сабору Песника, који су свој песнички таленат препознали и као дар Божји, па као уздарје Богу и пишу душекорисне песме, које препорађају читаоце и широм отварају врата многих срдаца, да би се Господ у њих настанио. Његове песме су, искрена порука читаоцима: „…ДА ЧУВАМО ДУШУ, ДА НАМ НЕ ЗАЛУТА…“.

Да Господ благослови и читаоце и песника, како би сви заједно напредовали у животу и вери, непрестано прослављајућо Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

СЕКРЕТАР ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

Протојереј ставрофор Драги Вешковац

КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ – Све је (би) било другачије…

 

Ових дана ме је један мој пријатељ подсетио на чињеницу да је толико тога на свету већ написано, у свим областима и правцима књижевности, те да увек при писању приказа, или различитих беседа, треба добро пазити да не упаднемо у замку и да нешто што је већ изречено или јавно објављено не припишемо својој луцидности. Ја сам се тада бранио чињеницом да сви наши ставови управо проистичу из нашег образовања и познавања материје, те да није забрањено неки туђи став прихватити као свој, али сам поуку из те приче пријатеља схватио. Мало се тога новог и оригиналног у поезији (књижевности) данас може написати, или је то бар јако тешко и тај дар припада одабранима. Али то није разлог да се од писања одустане. Напротив, дилема која је  пред песницима (писцима) данас – писати, (кад је све већ написано) или не? … је бесмислена, а избор јасан: писати, писати, писати…

 

Сада ћу Вам открити моју малу тајну како ја пишем приказ књиге поезије. Дакле, прво прочитам књигу у цугу, ако је то могуће, а онда натенане бирам песму која је по мени најбоља у књизи. Затим, после два три дана, (и ноћи) кад све преспава и само од себе прокрчка у подсвести, изводим за себе закључак о књизи и конципирам шта је то песник хтео књигом да поручи. Остало је све техника и лако, приказ се сам испише. Али овог пута то није било тако. Књига поезије Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДАЛИ*, није се могла уклопити у тај шаблон, јер је она, сама по себи, нешто посебно и бар за мене изазовно.

Листајући је схватио сам у трену да је један живот човеку мало да се напише све што је наталожено у његовом сећању и души и да се искаже сва љубав и поштовање према Богу, који тај живот дарује. А Мирко је на тај пут судбинског поштовања свог праизвора и себе храбро закорачио и корача свестан да титраји који га носе имају своју судбину и да ће самоћу која слама свако људско биће, својим стиховима на овим страницама потиснути у давну прошлост. Јер прошлост која се опише и схвати, више никог не плаши својим мрачним детаљима и претњама.

Мирко је у овој својој књизи јасно показао да има свој приступ животу и вредностима које треба неговати и да његов покушаји да их поколењима наметне као путоказ који води у срећу и спокој, треба уважавати и ценити.

Историја сваког народа је сложена и комликована и веома тешка за описивање и приказивање. Мирко је у овом случају схватио дa историју Српског народа не може исписати стиховима, али учинио је све да та историја после читања његове књиге може бити јасна и срцу блиска. Он је из целине истргао њему доступне и блиске фрагменте и одлучио да се у њиховом тумачењу испроба. Ти фрагменти су: Исус Христос, Свети Сава, Кнез Лазар, Лазарица, Грачаница, Високи Дечани, Деспот Стефан, Свети отац Василије, Љубостиња, Молитва Господу, Мојсињска Гора, Косово Поље, Косовски Божури, Пепео, Вечна љубав, Славска здравица, Слава, Свети Цар Константин… А да написано и прогледа, у књизи су и графике које суптилне Миркове визије чине јасним. Мало ли је? Ако јесте, онда је ту тај други, вечни живот на небу да се пропуштено надомести…


Опрости мени, господе Боже,
усрдном молбом што грешан питам.
Колики грех на душу моју
ставих ко омчу на судбу своју? ….
Нек душа моја господе Боже,
у крилу твоме бечито бдије.
Награда твоја највећа мени,
да душа моја у теби спије.


Мирко тај подстицај, ту награду свакако заслужује и слуга је ка том циљу што отворена срца стреми… Нећу рећи да Мирко није могао да одабере и друге светиње Српског народа, али и овај избор је довољан за закључак да књигу треба прочитати и имати је у за се увек, да би неке песме издвојили и у пригодним приликама казивали.

Тако би и неке дилеме које прете да помраче наше погледе на свет и збивања у њему, ових дана биле мање.

А изазов који је пред песницима (писцима) треба прихватити и без обзира на све писати, писати, писати…

Приказ

Љубодраг Обрадовић

 

Овај чланак прочитало је 183. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjiga-kad-su-sveci-po-zemlji-hodili-mirko-stojadinovic/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.