Светлана Биорац-Матић, Јелена Ђорђевић, Радојка Златковић и Љубодраг
Обрадовић
Јелена Ђорђевић и Србобран Матић
Далибор и Момчило Накић
Мића Живановић
Александра Павловић Теда
Јована Марковић
Мића Николић
БАЛАДА О ТАМБУРИЦИНестала је давно једна тамбурица и остала тужна покидана жица.Шта ми она значи, тад још нисам знала, сазнала сам онда, када је нестала.Не знам где се скрива, и где свира сада, колико ми значи нисам знала тада. Да је могу наћи Да је могу наћи Али не знам где је Не знам где је сада, © Радојка Златковић |
ЗАНОС
Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица. О, дал си птица рајска или си, можда, јаребица?Чија ћеш бити, ја нећу знати, и ко ће твој нектар да сише? Брзо ће да ти се отворе лати и све ће око тебе да мирише.Жеља ми моју наду храни, храм љубави у машти зидам. Замишљам себе на твојој грани како ти сочне плодове скидам.Опијен тада ја нисам знао да си ми била тако далеко. Други је тебе вић мирисао и плодове ти убрао неко.Само се сузе низ образ слише, ја туда више не пролазим. Отада трешње не једем више и свуда их заобилазим. Други ће твоје кидати лати © Србобран Матић |
СИЂИ ДАНАС ДО РЕКЕ
Између два издаха
и једног удаха пролазности, заборави на трен све своје заблуделе снове.Пронађи стазу од од босих стопала, разгрни локвање сећања удахни мирис напупелих врба.Заљуљушкај неостварене снове у чамцу којим се, смело, прелази с’ једне на другу обалу.Потражи белутак детињства у огледалу реке.Пусти да ти таласи нежно сперу горчину с’дланова. Између два издаха Укради део њене вечности, © Светлана Биорац Матић |
Овај чланак прочитало је 219. посетилаца сајта
Skorašnji komentari