У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић – Удружење песника Србије

Видео снимак Љубодраг ОБрадовић

Видео снимак Славиша Паунковић

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 30. 5.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција 17 књиге Данице Рајковић “У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ”. О књизи су говорили Милисава Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности. Поезију из књиге говорили су: Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић, Милосав Ђукић Ђука, Сандра Миладиновић и Живота Трифуновић. У другом делу програма *Песничка сусретања ПоезијаСРБ*, своју поезију говорили су песници: Милосав Ђукић, Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Љиљана Тамбурић, Првослав Пендић Пенда, Милан Марковић Лака, Нада Гајић, Милош Ристић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Миодраг Глигоријевић Миган, Снежана Поповић, Даница Гвозденовић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Митар Стожинић, Љубиша Шапоњић, Марија Чворовић, Слободан Милојевић и Дамњан Живковић. Наравно било је и музике… Свирао је на хармоници Мирослав Маринковић Којица, а вокални солисти су били Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац. Фотографије су забележили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

Даница Рајковић

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ

Стајао је у сенци дивље трешње
и гледао како се зелени лист јавља,
Сунце је златно на небу сијало
ко да сјајем пролеће поздравља.

Љуља се капут на погуреним леђима
а ветар носи седе праменове косе,
лете лептири по зеленој трави,
топлину и радост са собом доносе.

Он је у сенци дивље трешње
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда је све то прошло време,
али нема памћење те дилеме.

Сенка почиње полако да бледи,
јер Сунце креће на далеки пут…
Он и даље испод трешње седи,
чека Месец да изађе жут.

На трешњи заувек остаће њено име,
записано у смирај прохујалог дана,
кад му је говорила своје риме,
док су чекали да сване зора рана.

Даница Рајковић У СЕНЦИ ПОЕЗИЈЕ – Љубодраг Обрадовић

Кад песник напише 17. књига, не може се рећи да не живи живот у сенци поезије. А живот Данице Рајковић, као и живот многих људи на свету није лак, није мед и млеко, тако да њена поезија дође као добар лек за све патње и чемере који човека окружују. И да, поезија је лек за све немире који душу тиште. И да, живот у сенци дивље трешње, је у ствари живот у сенци дивље и слободне поезије, која траје и опстаје, потврђујући реалност да се велики борци у животу изборе поезијом за слободу и опстанак.

„Он је у сенци дивље трешње
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда је све то прошло време,
али нема памћење те дилеме.

На трешњи заувек остаће њено име,
записано у смирај прохујалог дана,
кад му је говорила своје риме,
док су чекали да сване зора рана.“

/Страна 5/

Да, дивља трешња је асоцијација за дивљу и слободну поезију и Даничина 17 књига У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ која је пред нама, је доказ да је поезија вечна.

Досадашње књиге Данице Рајковић:

1. ОСТАО ЈЕ ТРАГ (поезија 2009.)

Сваки почетак је тежак, али изазов! Даница је своју прву књигу ОСТАО ЈЕ ТРАГ објавила 2009. године.

Даница Рајковић је рођена 1949. године у селу Рлици, (општина, односно град Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастрепца и та чињеница је оставила дубок траг у њеном сећању и подстакла је да прихвати изазов и да своје песме, чуване годинама у разним фијокама, у пожутелим ђачким свескама, а највише у души и срцу, изнесе пред суд јавности. Поезија Данице Рајковић је препуна слика, са све четири стране света око Рлице и њеног срца, препуна је пејзажа душе и нежних боја танано изнијансираних да све неспокоје отклоне и склад у живот унесу као гесло којем треба тежити.

Затим су се књиге низале као на филмској траци:

2. ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ (поезија 2011.)
Љубав као изазов тиња у њеним венама и у срце чемерно уноси зрачак да је срећа могућа и доступна, да је ту иза ћошка Рличке чатмаре и да борови њен мирис доносе у дамаре и сва ишчекивања…

3. У ПЛАМЕНУ ВЕТРА (поезија 2011.)
Одувек сам знао да поезија проклија у сваком људском бићу које машта о љубави, и ту дубоко спава, чекајући прави трен да ко бујица исклија и разлије се светом, до сродних душа, које у поезији налазе потпору за јад живота дневног. Знала је то и Даница и није могла да се смири док све те непроспаване ноћи, сву стрепњу и чежњу које су је годинама водиле откровењу, није спаковала у књиге поезије и даривала их свима који трепере у заносу стихова…

4. У СНОВИМА ДУГЕ (роман 2012.)
У овој животној причи, коју Даница прича са љубављу којом је очекивала срећу у тој вези, која ју је само понекад узносила у рајске висине, сазнаћете неумитну истину да је бол већа ако је и сањана срећа недостижна.

5. ЈУТРО ПОД ЗВЕЗДАМА (роман 2012.)
Дакле, пред нама је поетска прича о девојци Милени модерних схватања која сања своју срећу са бићем супротног пола, младићем из својих снова.
Али као што то обично у животу бива судбина увек исплете чудни троугао и докаже да је живот непоновљиво чудо, које своје игре игра.

6. НА ДРУГОЈ АДРЕСИ (поезија2013.)
Шта рећи као поенту ове књиге? Читајући ову шесту поетску књигу Данице Рајковић, (и њена два романа убрајам у поетска остварења, јер то и јесу) ја се не могу отети утиску да књигу треба читати и да у њој није само Даничина судбина. Сличне судбине и инспирације станују и у сваком од нас, који смо је листали и у сваком од Вас које ћете то тек учинити.

7. КАПИ КИШЕ НА СМАРГДНОЈ ЛЕПЕЗИ (роман 2014.)
У свом седмом књижевном остварењу Даница нам пише о једној породици у Србији која следи свој животни пут и све лепо и чемерно на том путу. Он, Петар је млади образовани ауто електричар, среће на једном туристичком путовању у Индији младу, лепу и образовану девојку Лени, избеглицу из Сирије и симпатије заискре. “Осмех јој је блистао, очи су биле пуне сјаја. Изгледала је као жена из снова, а сновима никад краја. И сунце јој је завидело на лепоти.”

8. ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ (поезија 2015.)
У њеној поезији свака песма је у ствари њен покушај да се лепотом стихова све лепо заувек сачува, а да се бројни ожиљци на души избришу.

9. ТАМО СИ ТИ (кратке приче 2016.)

Многи кажу да писац пишући, измишља стварност, креира неки свет који није проживео, а који је желео.

Ја знам да то није тако. Сваки писац не може написати ни реч која није његова, јер и машта и снови су увек његови главни покретачи.

10. ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА (поезија 2018.)
Студент кад добије десeтку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац кад објави 10. књига нада се да је то подухват достојан пажње… А Даници Рајковић је књига ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА десета (по реду) књига и по мом мишљењу она заслужује све похвале за истрајност у објављивању свог обимног стваралаштва.

11. СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ (поезија 2019.)

Ћутање понекад каже више од оног што је изговорено. Живот неумитно и веома брзо пролази…

12. НЕКА ВРЕМЕ ГОВОРИ (поезија 2020.)

Пролазност живота је константа, од кад је света и века и не може се никако избећи.

Зато је пред нама дванаеста књига Данице Рајковић НЕКА ВРЕМЕ ГОВОРИ да нам допуни причу о њој испричану у претходних једанаест.

13. ЛИНИЈА ЖИВОТА (поезија 2021.)
Иза Данице су дванаест написаних књига, а испред нов стваралачки рад у области књижевног стваралаштва, нове песме, приче, романи… Тим радом се Даница истрајно бори против старости и заборава, и сва збивања, дешавања и успомене, које су се годинама скупљале у њој, у непрекидном низу претаче у књиге, које несебично поклања читаоцима.

14. ИСКУШЕЊЕ (поезија 2022.)
Увек треба ићи напред и ништа не крити од поколења која долазе. За све добре људе света потребно је душу отворити до краја, јер ће се тако савладати мрак и пронаћи ослонац за времена стара.

15. ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ (поезија 2023.)
Свака прочитана књига бића настрешница за Ваше тренутне проблеме и тегобе. Бар за тренутак побећи ћете у спокој среће и задовољства, у чаробну оазу зеленила и цвркута птица и свежину под Јастребачке Рлице, као што је и Даница бежала кад јој је било тешко.

16. РЛИЦА ПАМПТИ (поезија 2024.)
Нит која све претходне књиге (шеснаест укупно) и ову 17. У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ која је пред нама је управо је родно село РЛИЦА и живот у њему.

17. У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ (поезија 2025.)

Живот у РЛИЦИ, који је дао Даници оно што се никад не заборавља, што увек остаје у срцу и души и касније, се с времена на време јасно види у свакој строфи песме у поетским књигама, у свакој реченици прозних дела, у сваком дамару живота. Може човек, односно жена, касније отићи у град и тамо постићи успехе или неуспехе, остварити или не остварити прохтеве ни жеље, али заувек у себи ће носити ту безбрижност и срећу детињства проведеног у Рлици, подно Јастребца.

Зна добро Даница Рајковић, а то у својој богатој списатељској продукцији од 17. књига, увек изнова доказује, да је трагање за срећом претешка ствар, која се често и не нађе, али и то треба знати! Зато препоручујем свих 17. Даничиних књига, да их све пажљиво ишчитате и знаћете и Ви оно што Даница зна!

Јер ко упорно тражи, тај и нађе!

И за крај закључак – лепо је на једном месту видети седамнаест књига једног аутора. Макар у скраћеном приказу рецензента и на фотографијама корица. А ужитак је све их прочитати и оплеменити се прозом и поезијом Данице Рајковић! /Љубодраг Обрадовић/

Овај чланак прочитало је 46. посетилаца сајта