ДАНИ МАЛИНЕ ПЛЕШ 2016 – Књижевно вече

Преслушајте аудио снимак књижевне вечери

У организацији Културно-просветне заједнице Александровац, у прелепом амбијенту ,,АВЛИЈЕ ЕРИЋ“, 10.07.2016. године сусретом књижњвника из Расинског округа отпчела је манифестације ДАНИ МАЛИНЕ ПЛЕШ 2016. У програму који је пригодном беседом о манифестацији отворио Бобан Јовановић, директор КПЗ Александровац наступили су песници из Крушевца, Бруса и Александровца. Крушевац су представљали чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић, Брус је представљао Горан Минић, а КК Жупа из Александровца: Виолета Лазаревић, Вера Дубовац и Вук Џамић, а своје веселе афоризме говорио је Јовче Арсић из Бобота. Лепо дружење малини у част наставиће се и ових дана, а централна манифестације биће одржана у четвртак 14. јула. Манифестација почиње светом литургијом у манастиру Светих Врача Козме и Дамњана у 8 часова, а наставља се богатим програмом у Дому омладине у Плешу.

Књижевно вече у амбијенту *Авлије Ерић* у Плешу

Амбијент *Авлије Ерић* у Плешу

Плакат манифестације *ДАНИ МАЛИНЕ ПЛЕШ 2016*

Малине

Виолета Лазаревић – председник КК *ЖУПА* и Бобан Јовановић
– директор КПЗ Александровац

Виолета Лазаревић

Светлана Ђурђевић

Мирослав Мића Живановић

Драган Тодосијевић

Љубодраг Обрадовић поклања Бобану Јовановићу књиге из издавачке продукције
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу

Љубодраг Обрадовић

Горан Минић

Вук Џамић

Вера Дубовац

Јован Арсић Јовче

Љубодраг Обрадовић и Јован Арсић Јовче

ЈОВЧЕ

Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити…
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?

Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта да ради.

Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји као сила,
и нико не може да је однесе.
Мирише Јовче мирисе живота,
који брежуљцима струје…
И зна вечна је толепота,
коју зрикавац испевљује.

Јовче узбере свој грозд,
кола крцкају препуна...
Жупом запева дрозд,
док сија вечерња луна.

А кад вино из грожђа потече,
Јовче раздраган у комину ускочи.
Срећа и спокој ко дукати звече,
док се живот ко на сламку точи.

Може Јовче снове снити,
може и своје вино пити,
жаоком срж проблема погодити…
Стварност неће променити!

© Љубодраг Обрадовић