КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2016, Брус – ПоезијаСРБ

       Зов историје је усхтео, а ружа ветрова је по 17 пут окупила песнике исликаре 09.08.2016. године на јединственој целодневној ликовно-поетској манифестацији *КОЗНИКУ У ПОХОДЕ 2016*. Ове године на манифестацији су се својом поезијом (са по 3 песме) представили песници из Крушевца и Бруса. Програм у кафани Марине Воде осмислио је и водио Љубиша Бата Ђидић, члан КК Багдала из Крушевца, а манифестицију је отворила директорка Центра за културу Брус Смиљана Алексић. Својом поезијом Удружење песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу представили су: Горан Минић и Далибор Ђокић из Бруса и Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Ратко Тодосијевић и Мирко Стојадиновић из Крушевца.

     Остаће записано, да су сликари сликали тог 09.08.2016. године, овога пута у порти Цркве Светог Преображења у Брусу и да су песници истог дана говорили своју поезију у кафани Марине воде у Брусу, а сви
присутни пунили и напунили батерије лепотом и слика и изговорене поезије. Цео догађај организовао је Центар за културу Брус у срадњи са Туристичком организацијом општине Брус.
       И остаће записано да је Козник одувек дах српске историје и традиције, и да у кљуну козничких орлова доноси надахнуће за нова уметничка остварења… Скоро као што су некад козе доносиле камен за изградњу
утврђења… Иначе, Козник је Средњовековни град на обронцима Копаоника, у народу познат и као Јеринин град и спада међу неколико најочуванијих утврђења у Србији. Смештен на хиљаду метара надморске висине, Козник доминира долином Расине. У њему је столовао великаш Радич Поступович, у народу познат као Облачић Рајко или Рајко од Расине, а радо су га посећивали кнез Лазар и деспот Стефан Лазаревић…


СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.

Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.

Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.

© Љубодраг Обрадовић

Овај чланак прочитало је 29. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/kozniku-u-pohode-2016-brus-poezijasrb/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.