МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017 – Бела Вода

Десету годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 26.11.2017-те године, одржана је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца и Културни центар Крушевац.

Програм је ове године реализован на три простора: у Музеју клесарства у Белој Води, на Великој Беловодској чесми и на обали Западне Морави у Белој Води. Нарвно, четврто место, у кафани „Плави девет“ било је најтоплије, па је ту било милина дружити се са планинарима који су били гости овогодишње манифестације „Моравски цароставник“. Домаћин ове изузетне манифестације је била је Светлана Ђурђевић – заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта, која је камен моравски белутак, као симбол манифестације предала следећем домаћину Јовани Марковић, најмлађем члану ПоезијеСРБ. Своју поезију на Беловодској чесми говорили су: др Голуб Јашовић из Крагујевца, Јелена Стојсаввљевић из Новог Сада, Ђорђе Петковић из Параћина, Звездана Милосављевић-Пржић из Ћуприје, Милан Обреновић из Рогатице – Република Српска и Светлана Ђурђевић из Крушевца. Исти песници говорили су своју поезију и на обали Западне Мораве и у кафани „Плави девет“, а придружили су им се: Матилда Јанковић, Добрилка Петровић и Жељко Митровић из Ћуприје, Градимир Карајовић, Томислав Симић и Љубодраг Обрадовић из Крушевца, Братислав Спасојевић из Коњуха, др Белибор Лазаревић из Беле Воде и Јована Марковић из Љубаве. Програм који су осмислили др. Велибор Лазаревић и  Љубодраг Обрадовић, водио је Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ… Важна напомена: Ове године конкурс за поезију и уметничку фотографију *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017* није реализован због организационих потешкоћа око манифестације, а жири је донео одлуку да се сви приспели радови сачувају и придруже конкурсу *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2018*…

БЕСЕДА О ВОДИ

На почетку беше Реч
И настаде свет
Душа и тело
Светлост и тама
Добро и зло
Живот и смрт
И би воља Његова
Кроз сузу кроз росу
Кроз кишу кроз пахуљу
Преко потока преко река
Преко океана
Из изворишта
Из увира
До слапова до глечера
До каскада
Бујица која време надвлада
На почетку беше Вода

Да бисмо знали шта радимо и где идемо, морамо знати ко смо и одакле долазимо. Јер, само тако можемо разумети и поштовати различитости – биле оне верске, културолошке, расне или политичке. И само тако можемо поштовати себе, свој народ, културу и традицију. И само тако се нећемо загубити у глобалном селу, светским превирањима и разноразним новим порецима. И само тако ћемо пронаћи и разумети своје Ја.

Ја знам да је све моје настало на Троморављу, у Србији, на Балкану, у Европи, на трећој планети од Сунца коју зовемо Земља.

Ја знам да је Троморавље одредило мене као социјално биће, уткано у вишемиленијумски генетски код српског народа чије су артерије Мораве – три реке са једним именом, омеђене њивама, шумама, планинама, људима.

Људима као што смо ми окупљени данас на десној обали Западне Мораве, у селу које се зове Бела Вода, овом артеријом шаљемо поруку љубави, вере и наде широм Србије и даље, докле год има воде и духа заједништва. Заједништво стварамо делима, дијалогом, разумевањем, међусобним судбинским преплитањем јер је живот само један и, као такав, није нам дат да га проћердамо у узалудности мржње, нетолеранције и ширења негативне енергије. Енергија сваке капи ове воде, сваког међусобног погледа, сваке изговорене речи данас и сваке изговорене речи до сад улази у нас, улази у сваког човека, камен, животињу и биљку, свако живо биће и неживе ствари на овој планети. Она кружи и, као бумеранг, враћа се кроз време. И зато морамо бити опрезни, јер, „какве су ти мисли –
такав ти је живот“, како је отац Тадеј мудро рекао.

Реч. Вода. На почетку. И на крају. Да освежи, очисти и прочисти тело и душу; или да упрља, загади и отрује – избор је на нама. И свакоме је дата слобода избора. А не треба много мудрости да се одабере добро, јер је зло живети и чинити најтеже у животу.

А живот проналази свој пут кроз лавиринте материје и духовности, меандрира као река, некад је узбуркан као језеро, некад тих као океан, дешава се сада и овде и, ако ухватимо тренутак, досегли смо вечност. Јесмо! Постојимо! Трајемо! Памтимо!

И памте нас. Кроз трагове које остављамо. Кроз речи које изговарамо. Кроз дела која чинимо и она, која не чинимо. Кроз колективне и индивидуалне подсвести, кроз радост и тугу, сузе и смех. Кроз приче – ничије и свачије.

„Свако на овом свету има своју причу. Јер, приповедач и његово дело не служе ничем ако на један или на други начин не служе човеку и човечности. Испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима.Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема“ рекао је Иво Андрић.

Ово је моја прича. Настала на Троморављу. Надам се да ће потакнути некога да је настави, надогради, употпуни и пренесе другима, да ће тећи Моравама као „бујица која време надвлада“ јер, на почетку и на крају, беше Вода.

Светлана Ђурђевић
2017. новембар 26.
Бела Вода
Западна Морава