Песничка слава Иконе Пресвете Богородице Тројеручице 2023.

У дворишту КПЗ –а, 25.7.20023. године, у организацији Културног центра Крушевац одржана је трагиционална песничка слава Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ су представљали песници: Љубодраг Обрадовић, Слађана Бундало, Латинка Ђорђевић и Данијела Јевремовић. Песничко приношење, беседом благословио је свештеник, секретар Еперхије крушевачке Драги Вешковац. Скуп је поздравила директорка КЦК Виолета Каплаеревић, и отворила својом пригодном песмом. Учествовали су песници:.Гордана Симић, Момир Драгићевић, Олга Петковић, Љиљана Пантелић, и Милован Ерац, а духовне песме извео је Хор “Свети кнез Лазар”, диригент Ружица Вешковац, а за инструменталну нумере побринули су се Милица и Немања Симић (кларинет и виолина). Небојша Лапчевић је уредио и осмислио целокупни програм који је водила Лидија Ужаревић, а тонски га озвучио Марко Вишњић. Овогодишњи колачар била је Данијела Лазић, a колачарство преузима Виолета Капларевић, директорка КЦК.

МУЧИ МЕ ЧЕСТО ПИТАЊЕ ЈЕДНО

Да ли је свет маште
један минут
у спектру дана,
Ил` је то тренутак
светла што тихи
јецај сузе
обасјава.

Да ли је радост љубави
сенка што пламти,
Ил` је то
освета ока што трепери
да те увек памтим.

Да ли човек поста
звезда водиља,
у звездани простор,
духовна птица
под крилом
кријућ питање једно
живота вредно.

Да ли кроз вечност
док сањам
срце трпи трајање
које се рађа и нестаје
враћајући сазнање
да је врлина само збиља
сама себи довољна
налазећи милост пред свима,
да са њом срећа
двоструко ужива!

Мучи ме често то питање једно?!

ПЕСНИКОВО СРЦЕ

Када једном све прође
остаће само неме птице
Остаће једно рањено срце
бачено преко бодљикаве жице

Остаће мноштво стихова
сакривених у некој фиоци
Као сведоци вечитог бола
као запис непроспаваних ноћи

Можда једном и процвета трешња
У мајском налету сласти
Тад ће и чежња бити већа
Песник ће од зоре сузе красти!

Звона са Хиландара

Летео је око младог Растка
пламен вере светогорске
пунио му груди хришћанске
огњем снаге са Атоса.

И остави принц Растко
свога оца, мајку, браћу,
свога коња и свој дом
стегну срце на путу том.

Пратиле га сузе мајке
и очеве бриге љуте,
али звоне звона манастира
одјекује Света Гора.

Поста Растко Свети Сава
понос српства, нашег рода
умна глава православна,
светитељска рука часна.

Палили му Турци мошти
нека су им греси прости
да униште дух и веру
да посеју раздор и неверу.

Нису знали да је светосавље
у пшеници, земљи, трави
и у Сунцу и у киши
и у свакој српској глави.

ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А Он, стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер Он, стоји и пркоси!

Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одолева,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо, за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!

Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он, Запис, стоји и пркоси!

Сваки засеок, Запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер Он, стоји и пркоси!

Овај чланак прочитало је 34. посетилаца сајта