Промоција књиге Мирославе Смиљанић “СЕЋАЊА МЕ БУДЕ”(1 део)

У великој сали Дома синдиката (биоскопској сали) 23.10.2025. године у 17:00 часова одржана су традиционална “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ” у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У овиру програма представили смо књигу Мирославе Смиљанић “СЕЋАЊА МЕ БУДЕ” и поезију чланова удружења. Учествовали су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости. О књизи су говорили Милосав Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности и Првослав Пендић Пенда, (који је дао идејно решење за корице и поклонио једну своју слику Мирослави), а поезију из књиге, поред саме ауторке, говорили су: Љиљана Тамбурић, Миљко Шљивић, Боривоје Бора Видојковић, Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука.

Поезија чланова ПоезијеСРБ (2 део)

У другом делу сусретања своју поезију говорили су песници: Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић, Првослав Пендић Пенда, Милан Ћурчија, Даница Рајковић, Гордана Влаховић, Нада Гајић, Звездана Минић, Нада Милосављевић, Милош Ристић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Снежана Поповић, Даница Гвозденовић, Олга Раденковић, Мирјана Јовановић, Нина Симић, Миљко Шљивић, Живомир Жића Миленковић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Марија Чворовић, Слободан Милојевић, Стефан Кнежевић… Билу су присутни и песници Љубиша Шапоњић и Братислав Бата Спасојевић, (али нису говорили своју поезију). Наравно било је и музике… Свирао је на хармоници Мирослав Маринковић Којица, (који је и отпевао две песме), а вокални солисти су били су Милосав Ђукић Ђука и Милан Ћурчија из Шида. Фотографије су забележили Ђурђија Обрадовић, а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

У великој сали Дома синдиката (биоскопској сали) 23.10.2025. године у 17:00 часова одржаће се “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ” у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У овиру програма представићемо књигу Мирославе Смиљанић “СЕЋАЊА МЕ БУДЕ” и поезију чланова удружења. Учествују песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости…

Буде ме сећања

Буде ме сећања на моје село,

на моје стадо бело.

Сви одоше у град или у иностранство.

На привремени рад.

Нико земљу да ради неће.

Одоше у град да траже срећу.

Виногради напуштени, багрем се шири,

Њиве урасле, пумпе зарђале.

Куће напуштене, прозоре деца поразбијала,

Завеса кроз прозор извирила.

Врата искривљена и оџаци почели да се руше,

Нико  не долази, како је њиховој души.

Нема петлова да најаве зору

Нема више  мајке да гледа на прозору.

Нема цвећа у саксијама.

Нема шкрипе чекрка на бунару,

да захвати воду хладну.

(C) Мирослава Смиљанић

Дођите да уживамо у поезији и музици!

Овај чланак прочитало је 50. посетилаца сајта