Песничка сусретања ПоезијаСРБ -24. 5.2022. у 18:00 двориште КПЗ

После дужег затишја, 24. 5.2022. године у 18:00 сати у дворишту КПЗ Крушевац (која сада ради као саставни део Културног ценра Крушевац) поново почињемо са организацијом песничких дружења једном месечно у Крушевцу.

Овога пута спровешћемо у дело једногласну донету одлуку Годишње скупштине удружења песника Србије -ПоезијаСРБ да се годишња Награда додели: Драгојлу Јовићу за континуиран рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет његове поезије као и његову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Управни одбор једногласно је донео одлуку да се за књигу године у овогодишњој издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од сајма до сајма (Сајам књига и издаваштва Расинског округа за 2019 годину) прогласе књиге и то:


– за област поезије: књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ДАМАРИ ТИШИНЕ;


– за област прозе: књига Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца
ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ;



– за област хумора и сатире: књига Драгана Матејића из Крушевца
ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА;

 

Похваљене су књиге поезије – песнички првенци:

ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић и


ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић – Даница
Димитријевић-Петровић.

 

Награде, које се састоје од дипломе и 3 књиге из издавачке продукције ПоезијеСРБ за књиге године и похвале и 1 књиге за похваљене књиге уручићемо на овој или некој од наредних манифестација Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Дођите и прочитајте најновију песму… /ПоезијаСРБ/

И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ

 

И ову песму писаћу теби,
У зимској ноћи бар један стих,
Па ако ми зора испије душу ,
Читај песму моју, не слушај њих.

Не веруј ништа устима лажним,
Што вешто маску у јутро ставе,
А рањеним душама, као некад бабе,
Баце неки угљен и сливају страве.

Подигни главу и гордо крочи,
Нек свако види да твоје очи,
И даље сијају Божанственим сјајем,
Весели се и радуј, ја и даље лајем.

И онда кад мене не буде више,
Неки ће чудак да пише стих,
Болом и гласом нечујног роба,
Као зла коб плашиће њих.

А ако тај ледени стих,
Не буде смео нико да чита,
Наћи ће се нека глава луда,
Која би да зна, ил да тихо пита.

Човека таквог препознаћеш лако,
Очи му сјаје а уста сува,
Од њега ћеш чути само правде глас,
Он тихо прича за времена глува.

Подари му осмех и охрабри биће,
Што грехове туђе откупљује стихом,
И поруку новом нараштају даје,
Шта се чуват мора, а шта се продаје.

Право потомака од вајкада стоји,
Да му преци најбољу, њиву остављају,
Па кад колач сече да Богу захвали,
Што на земљи предака своју славу слави.

И једина моја, још нешто те молим,
Да стихове ове не кријеш у тами,
Отворених очију писала их душа,
Не мислећи да л ће ико да их слуша.

Па нек реч је вечна, нек је свет разуме,
Природа човеку зато памет дала,
Опет кроз ноћ ову завијају Вуци,
Сабрат ће се они, у добром и на муци.

© Драгојло Јовић

 

 

Овај чланак прочитало је 15. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/pesnicka-susretanja-poezijasrb-24-5-2022-u-1800-dvoriste-kpz/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.