Песничка сусретања – Промоција стваралаштва Милосава Ђукића Ђуке

Мини концерт за Ђуку

Песма је изведена у великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 25. 4.2025. године на промоција стваралаштва Милосава Ђукића Ђуке, председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Песму Томе Здравковића “Свирајте ноћас само за њу” отпевао је проф. Иван Ђукић Ђука, а пратио га је проф. Дејан Стојановић. За музички наступ био је задужен бенд 2+2 који су овом приликом чинили Иван Ђукић Ђука и проф. Дејан Стојановић.

Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Видео Љубодраг Обрадовић

Видео Салавиша Паунковић

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 25. 4.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција стваралаштва Милисава Ђукића Ђуке, председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У другом делу програма, песници који нису учествовали у промоцији говорили су своју поезију. Наравно било је и музике…

Промоцију коју је осмислио Милосав Ђукић Ђука, водио је Љубодраг Обрадовић. У промоцији седам Ђукиних књига наступили су чланови Удружења песника Србије: Првослав Пендић Пенда, Даница Гвозденовић, Нада Гајић, Љубодраг Обрадовић, Боривоје Видојковић,  Бранко Ћировић Ћиро, Љиљана Тамбурић, Нада Милосвљевић Кети, Бата Спасојевић, Миодраг Глигоријевић Миган и наравно сам аутор књига Милосав Ђукић Ђука. У музичком делу програма наступили су Магдалена Ђукић на виолини, ученица музичке школе Стеван Христић из Крушевца, Бенд 2+2 који су овом приликом чинили проф.  Иван Ђукић Ђука и проф. Дејан Стојановић. У другом делу програма наступио је вокални солиста Љубиша Боровац, а своју поезију говорили су: Слађана Бундало, Снажана Поповић, Живота Трифуновић, проф. Милош Ристић, Милан Марковић Лака, проф Иван Стојановић, Марија Чворовић, Звездана Минић, Љубиша Шапоњић и Митар Стожинић. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а фотографије Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић.

Милосав Ђукић Ћука

НА КЛАДЕНЦУ

На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.

Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.

Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.

Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.

Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.

© Милосав Ђукић Ћука

БИОГРАФИЈА :  Милосав Ђукић Ђука је дипломирани економиста. Рођен је у селу Здравињу код Крушевца, 1957. године.  Живи у Крушевцу, ожењен је супругом Аницом. Отац је двоје деце, сина Ивана и ћерке Иване, а деда три прелепе унуке Милице, Магдалене,  Дуње и унука Саве. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године, а радну каријеру завршио у ЈКП „Градска топлана“ у  Крушевцу. Сада је пензионер.

До сада је организовао девет ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Аутор је до сада објавио седам књига:

1. „Учитељ бројних генерација“, Крушевац 2020.
2. Збирка песама „Олујни плес, Крушевац 2020.
3. „Ђукин кладенац некада и сада“, Крушевац 2021.
4. „Црква Свете Петке у Здравињу – Сто година постојања“, Крушевац 2022.
5. Збирка песама „Слике живота“, Крушевац 2023.
6. СУСРЕТИ И СЕЋАЊА 2023. ,и
7. ВЕЛИКИ УЧИТЕЉ2023. године

Поред књижевног стваралаштва, био је учесник на многобројним научно-стручним скуповима „Систем квалитета – услов за успешно пословање и конкурентност“ почевши од 2004. Члан је Удружења песника Србије и од 2024. године председник Удружења.

ЂУКИН КЛАДЕНАЦ НЕКАДА И САДА

Наравно, о свим манифестацијама на Ђукином кладенцу, којих је било безброј, Ђука је написао књигу са насловом ЂУКИН КЛАДЕНАЦ НЕКАДА И САДА и у њој детаљно описао историју тог места и свих манифестација које су се ту догодиле. Описао  је и све сликаре, афористичаре, песнике који су ту стварали и изводили своја уметничка дела.

Ја ћу поменути само један догађај коме сам и сам присуствовао. На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012. у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности.

Кратки приказ књиге Милосава Ћукића Ђуке “ОЛУЈНИ ПЛЕС”

ОЛУЈЕ НАС ШИБАЈУ, СУДБИНА НОСИ – Љубодраг Обрадовић

Олујни ветар повија

столетна стабла пред кишу,

а гране без музике и нота

лагано се њишу.

Шта је живот човека? Многи филозофи (Платон, Аристотел, Сенека, Кант, Ниче, Маркс и многи, многи други) су написали томове књига бавећи се суштинама постојања и живота човека, а да коначни одговори нису дати.

Читајући књигу ОЛУЈНИ ПЛЕС ја сам закључио да Милосав Ђукић Ђука није ни имао намеру да у својој првој поетској књизи даје филозофске одговоре на те вечне дилеме, али је својом поезијом и својим животом дао одговор из свог угла: Живот је само “сан и сен” који прође за трен!

И на свој закључак, кроз лепе животне стихове, ненаметљиво усмерио читаоца и оставио му могућност да у то поверује или да и сам пише поезију и друге уверава у супротно. Како књига носи наслов ОЛУЈНИ ПЛЕС,  ја сам зато и овај мој кратки приказ Ђукине књиге отпочео стиховима песме по којој је књига и добила назив.

Напросто, допали су ми се контрадикторни стихови: /Олујни ветар повија столетна стабла пред кишу, а гране без музике и нота лагано се њишу/. Јер, потпомогнут овом хиперболом, ја сам зачас схватио да је наш живот такав у ствари. Да око нас дувају олује и бију громови, а ми корачамо кроз живот спокојно и играмо своју животну игру без сценарија, на крилима судбине која нас носи…

У овој књизи су све песме, на оригиналан начин, подељене у три одељка по својој садржини и то: Завичајне песме, Љубавно врлеће и Олујни плес.

У првом одељку су песме о завичају и животу аутора, из којих пажљиви читалац може написати његову биографију. Ја ћу издвојити прву песму из ове књиге, као илустрацију, како је аутор лепршаво, темељито и надасве пластично дочарао своје рођење, тј. свој  долазак на овај свет. /Неког је родила мајка, неког отац, неког баба и деда, а мене су родили сви од реда. Родили с муком, да пркосим, да ходам ногама босим, шљиве да берем, траву да косим, да волим живот и њим се поносим./

/СВИ СУ МЕ РОДИЛИ – страна 7./

Шта ту додати, све је речено у две реченице, у неколико прекрасних стихова…  И тако редом, у свих 18 завичајних песама, малтене читав живот аутора описан је на једноставан, а опет величанствен начин, који код читаоца мора изазвати емоцију.

У другом, најбројнијем одељку (36 песама), поетично названим Љубавно врлеће су песме љубавне… Лепе, снене, препуне чежње за топлином загрљаја, за раскошним недрима, врелим бедрима, за љубављу која врлуда својим кривудавим путићима, док не нађе пут до срца и ту заувек остане… Чак и кад у стварности престане и нестане са другим! Заувек! Али снове нам нико, никад не може одузети и наша љубав је наша и само наша, заувек!

Где је оно време, у времену ми кукурузи жути, слатко грожђе зри.
Задрхти ми рука кад слике погледам, нећу успомене у бездан да предам.
Слике са сабора, сви смо срећни били, испод старе липе где смо се љубили.
Шкрипа шинских кола где су бела стада, твоја блуза бела као бела рада.
Навиру сећања, успомене буде, чујем ти кораке, твоје вреле усне моје усне љубе.

/САЊАМ – страна 46./

Трећи одељак Олујни плес, последњи у књизи, садржи мисаоне или рефлексивне песме (6 песама). У њима је Милосав Ђукић Ћука дао свој одговор на питање са почетка ове рецензије.

И тако старост полако

куца на врата моја,

а та врата сутра ће бити твоја.

/Брдо код „Крања“ – страна 69./

Суштина је, бар за сада, да у животу сваког човека дође дан, када мора неумитно да се попне на своје “Брдо код Крања” и буде ближе вечном спокоју.  

А кад све прође, остаће поезија, јер поезија је вечна. Зна то и Милосав Ђукић Ђука, аутор ове поетске књиге, коју ја топло препоручујем читаоцу…

После читања ове поезије бићете богатији за једно животно искуство занесењака заљубљеног у све лепоте овог света. Почев од лепих предела Здравиња, до прелепих девојака из његовог окружења… Почев од лепота сликарства, музике, све до вечних лепота поезије.

Љубодраг Обрадовић

Овај чланак прочитало је 61. посетилаца сајта