Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу започиње поново, после летње паузе, циклус поетско-музичких програма који се одржавају у Крушевачком позоришту под називом *ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА*. Први такав програм релизован је 25.10.2016. године, уз присуство камера РТС-а. У програму су наступили: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Ратко Тодосијевић Баћо, Дејан Петровић Кенац, Бата Костадинов, Зорица Шошић-Максимовић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајавић, Мира Смиљанић, Богдан Јефтић, Небојша Тадић. Чула се и поезија Миће Живановића и Милована Петровића…
За ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у новембру припремамо промоцију књиге Данице Рајковић *ТАМО СИ ТИ*, па изволите, придружите нам се….


ОРАЧИ ЊИВА ЉУДСКИХ ДУША
Кроз шуму
Људских душа
Јахали су
На виловитим коњима
Шекспир и Достојевски
И без компаса
Путем својих сенки
Вођени дослухом
Ишли мраком
Према изласку сунца.
Ноћ је била дуга
А зора птице
Још није будила
Шекспир је крчио
Шипражје шума
Хамлетовог лудила.
На време ил’ невреме
Насред животне сцене
Достојевски у Сибиру
Пун словенског пркоса
Мој краљу Лире
Шекспир театрално баца
Ужарено жезло
Англосаксонског хаоса.
Из Мртвог дома
Достојевски крвљу пише
Пером и мастилом
Износи крст на леђима
Из пакла
Раскољникове душе.
© Дане Стиљковић

ПОНОСНА ТОПЛИЦО
Тамо где се Радан
и Јастребац грле
баш испод Југ Богданове куле
поред Хисара Топлица
се чудно савија
и тече узводно баш за инат свима
не може јој ништа ни осека ни плима.
И тамо где Радан
то Јастребцу шапће
и небо Прокопију спава у скуте
Топлица у покличу вечном
одјекује славом главе уздигнуте.
Черкез мало грли те
рука Јабукара
сневајте о Табан мали
окићени сте а да то
нисте чак ни знали у егенду славе
прве у вароши Черкез мале.
Теци Топлицо узводно и поносно
поред Хисара где светли
Југ Богданова кула
Топличани нека вам је слава
увек уздигнуте главе
славите прошлост буне и побуне
Топличанину гвозденог пука сине
не дај да ти срце погине
док путујеш у небеске висине.
Славно Прокупље на
реци Топлици
поносно собом где
време љуби
руку гвозденом пуку.
Топлицо крају чувених боема
Драинчева ти деца славу доносе
и мирис Прокупачких чокота
до вечности уздижу и проносе.
© Зоран Стошић
05.07.2016. год. у 21-23.00 сати
Завршено код млађег Шубе у 23.00 сати
Овај чланак прочитало је 62. посетилаца сајта































Skorašnji komentari