Промоција књиге поезије Драгољуба Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ одржана је у суботу 21 маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у оквиру манифестације *НОЋ МУЗЕЈА*, који традиционално организује и Културни центар Крушевац. Књига је ових дана изашла из штампе, а приредио ју је Владимир М. Тасић. Издавач књиге је Арт клуб СПС-а Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоцију књиге осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Небојша Лапчевић – секретар галерије Милића од Мачве и Милован Живковић – релизатор програма КЦК. О књизи су говорили Владимир Тасић – приређивач, Иван Миладиновић – син Драгољуба Миладиновића, др Павле Бубања – рецензент, Владица Радојевић – рецензент, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности. За музички тренутак био је задужен ХОР БИНИЧКИ.
Драгољуб Миладиновић Дади
Владимир Тасић – приређивач књиге
Јелена Ђорђевић – уредник и водитељ програма
Синиша Максимовић и Предраг Петровић – чланови редакцијског одбора
Иван Миладиновић
Хор Бинички
др Павле Бубања
Владица Радојевић – рецензент
Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности
Ненад Соколовић – директор Историјског архива Крушевац
Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
“У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
Она беше у почетку у Бога.
Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
У Њој беше живот, и живот беше видело људима.”*
Драгољуб Миладиновић Дади је на почетку свог животног пута, истог тренутка када је могао да бира, одабрао да га реч води кроз живот, да му реч обезбеђује “видело” и егзинстенцију. Прво је одабрао да буде учитељ, а зна се да учитељ смисао речи уноси у младе главe жељне знања и сазнања. Затим је одабрао посао новинара у крушевачкој ревији “ПОБЕДА”, а познато је свима колико новинари улазе у животе људи, обликују их и предодређују. А свој прави и узвишени смисао речи добијају у поезији. Знао је то Драгољуб од самог почетка, настојећи да свему што је писао, и припремама за школске часове, и репортажама и вестима за “ПОБЕДУ”, а посебно поезији, посвети врхунску пажњу. Знао је то и све оно најбоље што је могао да из себе и својих спознаја изнедри, успевао да пренесе на белину папира и да му да ону посебну лепоту која ће га издвајити из просечности, па било то само предавање ђацима, вест или репоратажа за новине или сама поезија.
Овај чланак прочитало је 104. посетилаца сајта
Skorašnji komentari