Владимир Тасић – члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
Пре годину дана, (27.03. 2020. године) преминуо је Владимир Тасић. У петак, 16. априла 2021. године у Крушевачком позоришту, у организацији породице Тасић и ХУ „Мајка Јевросима“ одржано је вече посвећено Владимиру Тасићу. Говор је одржао Бранислав Бане Карајовић, који је прочитао и телеграм Милутина Левића, док је Мирослав Мића Живановић – члан извршног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поетски заокружио програм, а присутнима се на крају обратио и захвалио Милутин Тасић, син Владимира Тасића. У току вечери приказан је документарни филм „Владимир Тасић, адвокат и ЧОВЕК“ аутора Јелене Ђорђевић.
ФИЛМ РЕАЛИЗОВАЛИ
- Обрада звука: Владимир Петровић
- Текст читали: Небојша Вранић и Јелена Ђорђевић
- Камера и монтажа: Иван Јочић
- Фотографија: Милан Панић
- Графичка обрада: Јелена Ивановић
- Коришћена архива: Новине Победа, Телевизија Јефимија, РТК Крушевац, Културна дешавања Крушевац, Лична архива Љубодраг Обрадовић и Марко Вишњић, Фото архива породице Тасић
- Аутор филма: Јелена Ђорђевић
- Март 2021.
Присутнима су се обратили: Бранислав Карајовић, Мирослав Живановић и Милутин Тасић
Извор – РТК КРУШЕВАЦ
Извор – РТВ ПЛУС КРУШЕВАЦ
За 16.04.2021. у Крушевачком позоришту у 19:00 сати, у организацији породице, заказано је вече посвећено сећању на Владимира Тасића.
Права је прилика да се посетимо на његово стваралаштво у области поезије, коју је изузетно волео. Био је иницијатор штампања бројних поетских књига, а ја ћу навести само неке: DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić; ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић и МИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић.
DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić
ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић
Влади Тасићу
Дивна ноћ на земљу се спушта,
звезде се мале пале…
Међу њима једна је нова,
тако сјајна попут бисера…
Према небу, према сјајној звезди,
сав у белом један анћео пролети
једна душа путује до Бога
то је душа председника мога
Све си рекао на растанку с нама:
Када будем умро ви не тугујте,
само програм партије ви сачивајте.
Ко се роди тај мора умрети,
место суза, црвени каранфил ми ставите…
На гробу ти палим свећу,
задњи пут те поздрављам…
Нек ти земља буде лака,
љубави те Божјој остављам.
© Градимир Карајовић
МИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић
Наравно, било је и других књига поезије чије је штампање омогућио Владимир Влада Тасић својим ангажовањем. Поменућу књигу ПЕСМЕ – Драгољуба Миладиновића Дадија.
Промоција књиге поезије Драгољуба Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ одржана је у суботу 21 маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у оквиру манифестације *НОЋ МУЗЕЈА*, који традиционално организује и Културни центар Крушевац. Књига је ових дана изашла из штампе, а приредио ју је Владимир М. Тасић. Издавач књиге је Арт клуб СПС-а Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоцију књиге осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Небојша Лапчевић – секретар галерије Милића од Мачве и Милован Живковић – релизатор програма КЦК. О књизи су говорили Владимир Тасић – приређивач, Иван Миладиновић – син Драгољуба Миладиновића, др Павле Бубања – рецензент, Владица Радојевић – рецензент, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности. За музички тренутак био је задужен ХОР БИНИЧКИ.
Драгољуб Миладиновић Дади
Владимир Тасић – приређивач књиге
Владимир Тасић написао је и бројне рецензије за књиге поезије. Навешћу Књигу поезије Љубодрага Обрадовића – БОГИЊА.
ПЕСНИЧЕ, ПЕВАЈ О СРПКИЊАМА! – Владимир Тасић
Песме, у збирци „Богиња“, Љубодрага Обрадовића, на потпуно нов идеалистички начин расветљавају најузвишенију људску потребу за љубављу. У временима транзиционим, тешким, у којима се углавном пева о патриотизму, жалом за прошлошћу, Српском болу, Косову и Метохији, песник се осмелио да објави збирку љубавне поезије и више је него сигурно да овим топлим песмама доноси неки нови ветар у Српско песништво.
Сада већ искусни стваралац, песник Обрадовић, пева о жени као савршенству природе, пева о оствареној и о неоствареној, измаштаној љубави. Искрено маштајући пева о жени, као не само телесној потреби, већ о жени као духовном идеалу. Ове песме, на пиједастал највиших духовних вредности, које су испред материјалног, стављају жену као мајку, партнерку, љубавницу, икреног сапутника кроз живот и као неостварену љубав. Живот песника није лак! Од његове интегралне везе са завичајним Треботином, па до потребе да се песнички изрази и опева не само своје остварене, већ још и више неостварене симпатије, хода ивицом песничког амбиса, али увек зрело успева да одржи замишљени правац и жену, именовану и неименовану, стави у епицентар света и својих маштања.
Овом збирком Љубодраг Обрадовић, се сврстава у данас најзначајније модерне песнике љубавне Српске поетике. Мало је данас песника, који искрено певају о жени. Збирка „Богиња“, омогућава да се жена као људска тајна, потреба и тежња, упозна и из једног непознатог угла, који нам песник открива. Људско песничко искуство не само да је поука, већ и унутрашња душевна бура у свеопштем усхићењу о лепоти, коју ми обични људи називамо женом. Љубав је и у овој збирци синоним за појам жене, неприметно око нас лелујају и круже, али је мало одабраних који овакву љубав идентификују и не мистификујући је описују и о њој певају. Такав је и обдарени песник Љубодраг Обрадовић.
Песник се, са овом најновијом књигом, искључиво љубавне поезије, сврстава у оригиналне ствароце, слободно можемо рећи, Српског значаја. Љубавна поезија потребна је народу језика на коме песник пише, као што је људима потребан ваздух да преживе.
Песме су нада за неко најављено боље сутра, за лепши и праведнији живот, у коме љубав мора да победи све људске слабости и сукобљавања.
Читајући песме из збирке песама „Богиња“, читаоцу се преносе јаке емоције песника, али и стварају сопствене, релаксирајуће, које подстичу благо титрање лепоте и душе. Ове емоције подстичу нас обичне људе, на размишљање о етици, лепоти, толеранцији и делују као најлепши тоник за обнову свих духовних вредности које смо запоставили у биолошкој борби за опстанак.
Најтоплије честитам песнику, на уметничком изразу, на лепоти речи и идеала, на храбрости, да се са оволиком искреношћу и топлином опева жена, коју познајемо, али још и више не познајемо. Песниче, само овако настави! Певај о љубави, певај о Радама, Милкама, Љиљама, Ксенијама, Зорицама, Милункама, певај о свим Српкињама.
Владимир Тасић
TV PLUS KRUŠEVAC
Поштовани чланови и пријатељи поезије,
Са дубоким жаљењем вас обавештавамо да је данас у петак – 27.03.2020. године, изненада преминуо наш друг, пријатељ и члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ – Владимир Тасић , дугогодишњи истакнути члан СПС-а, председник Градског одбора СПС Крушевац и члан Главног одбора СПС. Сахрана ће се обавити 28.03.2020. године у 14:00 часова на Старом градском гробљу у Крушевцу. Комеморативни скуп биће организован када се за то стекну услови.
Нека је вечна слава и хвала нашем драгом другу и пријатељу и члану нашег удужења!
ОДЛЕТИ СВЕ
Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра
Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души
Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече
Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…
То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости
© Љубодраг Обрадовић
Овај чланак прочитало је 101. посетилаца сајта
Skorašnji komentari