ОМАЖ нашем другу, пријатељу и члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ – Владимиру Тасићу – одборнику Града Крушевца и председнику ГО СПС Крушевац


Владимир Тасић – члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Пре годину дана, (27.03. 2020. године) преминуо је Владимир Тасић. У петак, 16. априла 2021. године у Крушевачком позоришту, у организацији породице Тасић и ХУ „Мајка Јевросима“ одржано је вече посвећено Владимиру Тасићу. Говор је одржао Бранислав Бане Карајовић, који је прочитао и телеграм Милутина Левића, док је Мирослав Мића Живановић – члан извршног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поетски заокружио програм, а присутнима се на крају обратио и захвалио Милутин Тасић, син Владимира Тасића. У току вечери приказан је документарни филм „Владимир Тасић, адвокат и ЧОВЕК“ аутора Јелене Ђорђевић.

ФИЛМ РЕАЛИЗОВАЛИ

  • Обрада звука: Владимир Петровић
  • Текст читали: Небојша Вранић и Јелена Ђорђевић
  • Камера и монтажа: Иван Јочић
  • Фотографија: Милан Панић
  • Графичка обрада: Јелена Ивановић
  • Коришћена архива: Новине Победа, Телевизија Јефимија, РТК Крушевац, Културна дешавања Крушевац, Лична архива Љубодраг Обрадовић и Марко Вишњић, Фото архива породице Тасић
  • Аутор филма: Јелена Ђорђевић
  • Март 2021.

Присутнима су се обратили: Бранислав Карајовић, Мирослав Живановић и Милутин Тасић

Извор – РТК КРУШЕВАЦ

Извор – РТВ ПЛУС КРУШЕВАЦ


За 16.04.2021. у Крушевачком позоришту у 19:00 сати, у организацији породице, заказано је вече посвећено сећању на Владимира Тасића.

Права је прилика да се посетимо на његово стваралаштво у области поезије, коју је изузетно волео. Био је иницијатор штампања бројних поетских књига, а ја ћу навести само неке: DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić; ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић и МИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић.


DA LI SANJAM – Ksenija Aleksić


ОСМЕХ ЖЕНЕ ЕЛИКСИР ЖИВОТА – Градимир Карајовић

Влади Тасићу

Дивна ноћ на земљу се спушта,
звезде се мале пале…
Међу њима једна је нова,
тако сјајна попут бисера…

Према небу, према сјајној звезди,
сав у белом један анћео пролети
једна душа путује до Бога
то је душа председника мога

Све си рекао на растанку с нама:
Када будем умро ви не тугујте,
само програм партије ви сачивајте.
Ко се роди тај мора умрети,
место суза, црвени каранфил ми ставите…

На гробу ти палим свећу,
задњи пут те поздрављам…
Нек ти земља буде лака,
љубави те Божјој остављам.

© Градимир Карајовић


МИРИС ДУШЕ – Стефан Кнежевић

Наравно, било је и других књига поезије чије је штампање омогућио Владимир Влада Тасић својим ангажовањем. Поменућу књигу ПЕСМЕ – Драгољуба Миладиновића Дадија.

Промоција књиге поезије Драгољуба Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ одржана је у суботу 21 маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у оквиру манифестације *НОЋ МУЗЕЈА*, који традиционално организује и Културни центар Крушевац. Књига је ових дана изашла из штампе, а приредио ју је Владимир М. Тасић. Издавач књиге је Арт клуб СПС-а Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоцију књиге осмислила је и водила Јелена Ђорђевић, а у реализацији су учествовали и Небојша Лапчевић – секретар галерије Милића од Мачве и Милован Живковић – релизатор програма КЦК. О књизи су говорили Владимир Тасић – приређивач, Иван Миладиновић – син Драгољуба Миладиновића, др Павле Бубања – рецензент, Владица Радојевић – рецензент, Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Миланка Милосављевић-Милосављевић – преофесор српског језика и књижевности. За музички тренутак био је задужен ХОР БИНИЧКИ.


Драгољуб Миладиновић Дади


Владимир Тасић – приређивач књиге

Погледајте целу Промоцију књиге поезије Драгољуба
Миладиновића Дадија под једноставним насловом ПЕСМЕ


БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић

Владимир Тасић написао је и бројне рецензије за књиге поезије. Навешћу Књигу поезије Љубодрага Обрадовића – БОГИЊА.

ПЕСНИЧЕ, ПЕВАЈ О СРПКИЊАМА! – Владимир Тасић

Песме, у збирци „Богиња“, Љубодрага Обрадовића, на потпуно нов идеалистички начин расветљавају најузвишенију људску потребу за љубављу. У временима транзиционим, тешким, у којима се углавном пева о патриотизму, жалом за прошлошћу, Српском болу, Косову и Метохији, песник се осмелио да објави збирку љубавне поезије и више је него сигурно да овим топлим песмама доноси неки нови ветар у Српско песништво.

Сада већ искусни стваралац, песник Обрадовић, пева о жени као савршенству природе, пева о оствареној и о неоствареној, измаштаној љубави. Искрено маштајући пева о жени, као не само телесној потреби, већ о жени као духовном идеалу. Ове песме, на пиједастал највиших духовних вредности, које су испред материјалног, стављају жену као мајку, партнерку, љубавницу, икреног сапутника кроз живот и као неостварену љубав. Живот песника није лак! Од његове интегралне везе са завичајним Треботином, па до потребе да се песнички изрази и опева не само своје остварене, већ још и више неостварене симпатије, хода ивицом песничког амбиса, али увек зрело успева да одржи замишљени правац и жену, именовану и неименовану, стави у епицентар света и својих маштања.

Овом збирком Љубодраг Обрадовић, се сврстава у данас најзначајније модерне песнике љубавне Српске поетике. Мало је данас песника, који искрено певају о жени. Збирка „Богиња“, омогућава да се жена као људска тајна, потреба и тежња, упозна и из једног непознатог угла, који нам песник открива. Људско песничко искуство не само да је поука, већ и унутрашња душевна бура у свеопштем усхићењу о лепоти, коју ми обични људи називамо женом. Љубав је и у овој збирци синоним за појам жене, неприметно око нас лелујају и круже, али је мало одабраних који овакву љубав идентификују и не мистификујући је описују и о њој певају. Такав је и обдарени песник Љубодраг Обрадовић.

Песник се, са овом најновијом књигом, искључиво љубавне поезије, сврстава у оригиналне ствароце, слободно можемо рећи, Српског значаја. Љубавна поезија потребна је народу језика на коме песник пише, као што је људима потребан ваздух да преживе.

Песме су нада за неко најављено боље сутра, за лепши и праведнији живот, у коме љубав мора да победи све људске слабости и сукобљавања.

Читајући песме из збирке песама „Богиња“, читаоцу се преносе јаке емоције песника, али и стварају сопствене, релаксирајуће, које подстичу благо титрање лепоте и душе. Ове емоције подстичу нас обичне људе, на размишљање о етици, лепоти, толеранцији и делују као најлепши тоник за обнову свих духовних вредности које смо запоставили у биолошкој борби за опстанак.

Најтоплије честитам песнику, на уметничком изразу, на лепоти речи и идеала, на храбрости, да се са оволиком искреношћу и топлином опева жена, коју познајемо, али још и више не познајемо. Песниче, само овако настави! Певај о љубави, певај о Радама, Милкама, Љиљама, Ксенијама, Зорицама, Милункама, певај о свим Српкињама.


Владимир Тасић

TV PLUS KRUŠEVAC

Поштовани чланови и пријатељи поезије,

Са дубоким жаљењем вас обавештавамо да је данас у петак – 27.03.2020. године, изненада преминуо наш друг, пријатељ и члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ – Владимир Тасић , дугогодишњи истакнути члан СПС-а, председник Градског одбора СПС Крушевац и члан Главног одбора СПС. Сахрана ће се обавити 28.03.2020. године у 14:00 часова на Старом градском гробљу у Крушевцу. Комеморативни скуп биће организован када се за то стекну услови.

Нека је вечна слава и хвала нашем драгом другу и пријатељу и члану нашег удужења!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости

© Љубодраг Обрадовић

БЕЛЕШКА О ВЛАДИМИРУ ТАСИЋУ

Владимир М.Тасић, рођен 30.05.1954.године, у Крушевцу. Завршио крушевачку гимназију, а потом дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Положио правосудни испит. Обављао дужности у правосуђу у својству заменика и Општинског јавног тужиоца у Крушевцу и адвоката. Активно се бавио политиком и именован је за првог Начелника Расинског округа. Бави се писањем и до сада је објавио монографије „Сведочанство за истину“ и „Сведочанство за памћење“, као коуатор „Свет и ми за мир“ и „Расински округ у Нато агресији“. “Прилог за историју Расинског НОП Одреда – Слатинска борба, Стубалска борба, Борба у Мачковцу“. Био је члан редакцијских одбора у више научних издања као и главни и одговорни уредник више књига. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу. Живео је и радио у Крушевцу.

ИЗГОВОРЕНО У ФИЛМУ „Владимир Тасић, адвокат и ЧОВЕК“ ауторке Јелене Ђорђевић

Владимир Тасић je рођен 30. маја 1954. године у Крушевцу, у породици од оца Милутина и мајке Миланке. У најранијем детињству, поред свог оца сусрео се левичарским идејама. Свакако да је значајан податак и тај да су његови родитељи крај рата дочекали у логорима, мајка Миланка у Аушвицу, а отац Милутин, у логору на Бањици. Основну школу и Гимназију завршио је у Крушевцу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, где је стекао звање дипломираног правника. Положио је правосудни испит након чега је биран прво за заменика, а затим за општинског јавног тужиоца у Крушевцу, тада најмлађег у Србији. Владимир Тасић формирао је Расински управни округ и у својству, до данас најуспешнијег начелника, радио је осам година, све до 2000-е године када је дао оставку и почео да се бави адвокатуром. Био је активан у Социјалистичкој партији Србије од оснивања, обављајући најистакнутије дужности у више мандата, члана Главног одбора СПС Крушевац, затим члана Извршног одбора Главног одбора и члана Статутарне комисије Социјалистичке партије Србије. Владимир Тасић био је непрекидно биран за Председника ГО СПС Крушевац од 1998-е године, тако да је дужност председника крушевачких социјалиста обављао пуне 22 године.

Владимир Тасић je вршио функције заменика јавног тужиоца, Јавног тужиоца, Одборника Скупштине града Крушевца у више мандата, Председника Одборничке групе СПС, Начелника Расинског округа, Председника Управног одбора Здравственог центра Крушевац, у више мандата члана Републичке изборне комисије, био је пешадијски мајор резервног састава Војске Србије. Поред ових вршио је и дужности члана Управног одбора ФАМ-а, члана Београдског Форума за свет равноправних, Председника научног савета Асоцијације за културу мира и толеранцију са музејом мира без зидова Крушевац, члана Управног одбора ЖОРК Напредак, био је оснивач Арт клуба СПС-а, ктитор и члан Савета Легата Милића од Мачве, Члан удружења „Поезија СРБ“.

За своје заслуге, које су немерљиве у свим сегментима живота и рада, како у Крушевцу, тако и у Србији, добитник је великог броја признања, награда, захвалница, благодарница. Владимир Тасић, постухмно је одликован Видовданском плакетом, као угледни правник и носилац одговорних функција у граду, за изузетан допринос унапређењу услова живота грађана Крушевца и развоју локалне самоуправе. Плакету је, на свечаној седници Скупштине града, примио његов унук Вељко Тасић.

Истраживањем и писањем дао је велики допринос Асоцијацији за културу мира и толеранцију са Музејом мира Крушевац, очувању сећања на све жртве претходних ратова, а марљиво и педантно вођење документације, преточено је у књиге кроз које свако ко то жели, може сагледати читаву историју Социјалистичке партије Србије, од оснивања до данас, како у Крушевцу, тако и у Србији.

Владимир Тасић као коаутор или самостално потписује књиге: „Свет и ми за мир“ 1995-е године, „Расински округ у НАТО агресији“ 1999-е године, „Сведочанство за истину“ 2010. год, „Сведочанство за памћење“ 2013.године , „Будућност не чекамо већ је градимо“ прилог за биографију Драгана Јовановића 2015.године, „Симболи мира“ 2015. године, „Прилог за историју Расинског НОП одреда“-Слатинска борба, Стубалска борба, борба у Мачковцу 2015-е године, „Философија изграђивања мира“, 2015. године. Објављивао је текстове у Крушевачкој Победи, Јутарњим новинама, Расинским аналима Историјског архива из Крушевца, листу „Пензионер“ из Берана, листу српске Партријаршије „Православље“. Био је члан редакцијских одбора у више научних издања, као и главни и одговорни уредник више књига.

Владимира Тасића можда најбоље описује у само пар кратких, али неописиво јаких и са великом љубављу написаних опроштајних реченица, његов друг и дугогодишњи сарадник Милош Обрадовић.

„ВЛАДА ТАСИЋ – ПО ЗАНИМАЊУ ДОБАР ЧОВЕК

Одлазак великог и племенитог човека.

Његове речи, дела и мудре поруке остаће урезане у мом срцу као непроценљив дар. Трајно млад у срцу, старио је некако као племенит метал, као злато или мермер. Правдољубив и увек се давао нештедећи себе због других и својих идеала. Његова душа ширила је најлепше боје.“

О Владимиру Тасићу остају да говоре резултати његовог рада и вечите борбе у спровођењу правде, истине, левичарске идеје, очувању мира и толеранције, лични печат у граду у коме је рођен, у Социјалистичкој партији Србије, правосуђу града Крушевца, Републичкој изборној комисији, Скупштини града Крушевца, културном миљеу нашег града и срцима свих пријатеља и искрених социјалиста, на част и понос породици Тасић.

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

ДА ЛИ ЈЕ КРУШЕВАЧКА ФИЛОСОФИЈА МИРА – СИМБОЛ МИРОТВОРСТВА У СРБА?

На празник Организације Уједињених нација, 24. октобар, Дан оснивања ОУН, миротворни Крушевац, традиционално обележава овај празник као и две значајне годишњице везане за Организацију уједињених нација, које су у оригиналној Крушевачкој философско – миротоворној школи препознали огромне вредности значајне за проучавање и јачање светског миротворног покрета. Крушевац је добио два највећа признања ОУН за стваралачки рад на јачању мира, толеранције и солидарности међу људима, народима и државама света. Највеће признање Организације уједињених нација Медаља мира ОУН који је уручен за изузетне заслуге на пољу јачања свестког мира Српском граду Крушевцу 1986. године, као и признање Весник мира уручен Крушевцу 1991. године. Овако висока признања Међународне заједнице обавезују наш град да непрекидно трага на крхким путевима мира, како би дао скромни допринос успостављању и јачању, сигурно је, једне од највећих вредности човечанства Миру. Овом књигом, подсећамо се свих активности, које су у Српском граду Крушевцу обелжиле протекле године од када се на организован начин свечано прослављају јубилеји ове светске Међународне организације која окупља 193 државе света.

У протеклим деценијама наш Крушевац, је постао захваљујући организованом систему проучавања мира и толеранције, по много чему јединствен град у свету. Уобичајени библијски поздрав гласи: Мир вам! Он је постао традиционални поздрав трију светских монотеистичких религија – Јудаизма, Хришћанства и Ислама. Ми, Православни Хришћани на почетку свакога свога богослужења иштемо од Бога мир, а што подразумева најпре унутрашњи, духовни мир у души сваког човека, мир који и најратоборнијег човека преображава у миротворца, а онда и „Мир свега света”, Мир међу народима и државама.

Крушевљани верују у Бога мира, љубави, доброте и праштања. Ово су и основна начела на којима се заснива Крушевачка миротоворна школа као и философија мира, као јединствена оригинална научна дисциплина која се изучава у овом Српском граду. Зато уопште мир не значи само одсуство рата, него првенствено, присуство духовних квалитета прихватања и поштовања других и другачијих, њихове слободе и достојанства, њиховог богоданог и природног права на сва добра која иначе и себи желимо. Ако се надахњујемо таквом духовношћу, мир ће бити могућ за читаво човечанство. Током протеклих година, у Крушевцу је, изграђена оригинална школа мира. Крушевачка школа мира, утемељена на философији мира и толеранције прихваћена је од бројних поштовалаца идеје, окупила је бројне ученике, студенте, интелектуалаце, који су изучавајући мир, толеранцију и философију мира као културе живота, Крушевац извукли из паланачке летаргије и сврстали га у светски познате градове.

Сигурно је, да је стваралац новог начина мишљења и живота у нашем гра ду био млади професор философије Учитељске школе у Крушевцу, сада ре – дов ни професор Универзитета Павле Б.Бубања. Професор Бубања изграђујући себе, науку коју је стварао и едукујући друге, дао је огроман допринос да Круше – вац буде одликован највећим светским признањима додељених од Организа – ци је Уједињених Нација, за достигнућа на пољу изучавања мира, љубави и то ле ран ције. Његови уџбеници из Примењене философије, Философије мира, Пе да го гије мира,данас су научно штиво, без кога се не може замислити ни један од озбиљнијих научних радова, или излагања на домаћим и међународним Кон ференцијама и Конгресима посвећеним јачању светског мира. Небројано пута су професор Бубања и Крушевац, у домаћим и страним, часописима, члан – цима, књигама, излагањима цитирани и апострофирани као стожер ствара ња науке о миру у Срба, па је ту и дат одговор из наслова овог текста, да је не сумњиво Крушевачка философија мира – симбол миротоворства у Срба! Крушевачка философија мира, стварана у време „хладног рата“ и бло – ко в ске подељености света, у време пада Берлинског зида и рушења најмоћније Со цијалистичке империје СССР, у време наметнутог распада Југославије и уво – ђе ња неправедних економских санкција Савезној Републици Југославији и Ср – би ји, изазивала је велико интересовање угледних научних, јавних и културних по сленика из света који се баве проучавањем и прагматичним јачањем идеје светског мира. Угледни миротоворци из света изражавали су људско и научно интересовање за Крушевачку науку о миру и идеје које су пручавале у малом Српском граду Крушевцу, што је завредело светску пажњу, да овај малени град буде одликован са два највећа светска миротворна одличја Медаља мира и Весник мира.Тако је још давне 1983.године, Крушевац посетио председник Генералне Скупштине Уједињених нација, његова екселенција Пол Лусака, који је овом при ликом изјавио:“У Крушевцу сам нашао Повељу Уједињених нација …На Слободишту сам видео све страхоте рата и понижавање народа. Овај обешени младић, овде на Слободишту, јесте и симбол мира и пример за све нас како се бране мир и слобода“. Господин Лусака, један је од најугледнијих светстких бораца на пољу јачања мира,толеранције и солидарности, па је његово призна – ње нашем граду и родоначелнику Философије мира, дало несумњиви подстрек да се још више ангажују на пољу истраживања миротворства. Највиша светска одликовања додељена нашем граду, Медаља мира и Весник мира, за изузетне заслуге на пољу проучавања и очувања светског мира и толеранције Крушевцу су омогућила да буде поштован, уважаван у међуна ро – д ној заједници због свог оргиналног пропагирања једнакости међу људима, на – родима и државама света, па је у три наврата био организатор и домаћин нај ве- ћих међународних скупова у Србији, међу којима су одржавање седнице Изврш – ног бироа Међународне Асоцијације градова Весник Мира марта 1998.го ди не и Генерална Скупштина ове Асоцијације августа 1999.године, непосредно након злочиначког бомбардовања Србије од стране 19 чланица НАТО. На овим скуповима гости Крушевца су били представаници градова све – та Волгоград, Хирошима, Нагасаки, Женева, Верден, Брајтон, Словен Градец, Праг, Ларнака, Ломе, Морфи, Абиџан, Бандуг, Њу Хевен, и многих других градо – ва носилаца Весника мира.

У току вишегодишњег развијања годишњег рада на пољу проучавања ми ра и толеранције међу људима света, Асоцијација за културу мира и толеран – ци ју са Музејом мира без зидова, у Крушевцу као и сам Крушевац имали су зна – чај ну подршку меродавних светских личности из поља политике, науке, еко но – ми је и религије. Међу многобројним поштоваоцима, миротворног Крушев ца, у гра ду су поводом тога били драги гости или се писменим порукама мира обра – ћали меродваним личностима града, па међу њима посебно истичемо: Сан дро Пер тини, председник Републике Италије, Индира Ганди, председник владе Републике Индије, Жорж Сампајо, председник Португалије, проф.др Иво Јосиповић, председник Републике Хрватске, др Данило Тирк, председник Репу бли ке Сло веније, Васељенски Патријарх Вартоломеј И, Московски патријарси и целе Ру сије Г.Г.Алексеј ИИ и Г.Г.Кирил, Патријарх Српски Г.Г.Павле, Митрополит Дабро- бо сански Г.Г.Николај, Митрополит Црногорски и Архиепископ Цетинњски Г.Г. Амфи лохије, Епископ Нишки и Патријарх Српски Г.Г.Иринеј, Епископ Брани чев – ски Г.Г.Игнатије, Еписком будимљанско – никшићки Г.Г.Јоаникије, Папа Бенедикт ЏВИ, Генерални секретар Уједињених Нација Бан Ки Мун, велики књи же вник Ака демик Добрица Ћосић, један од највећих Српских философа Акаде мик Ми – ха ило Марковић и многи други.

Угледни представници међународне заједнице, и из Србије као и са про – сто ра бивше Југославије, учинили су да Крушевац постане град мира познат у међународној миротворној заједници у кругу са великим градовима света. Наука о миру, и философија мира развијена у Крушевцу, дају огроман допринос тежњама наше отаџбине Србије да се укључи у све миротоворне светске по кре те. Топоними мира у Крушевцу, као што су насеље Уједињене нације, име – на улица по сећању на бивше Генералне секретаре ОУН, вртић,“Голуб мира“, Трг мира и са јединственим Спомеником мира и спомеником Мајка Србија и мај ка Грчка, утемељили су Српски Крушевац у најзначијније и незаобилазне де – сти нације свих посленика идеје философије толеранције, хришћанске љубави и једнакости међу људима, народима и државама.

Носилац активности на представљању Крушевачке науке о миру и ми – ро твор ног покрета у Крушевцу, је Асоцијација за културу мира, толеранцију са Му зе јом мира без зидова Крушевац, посебно се бавила младима и укључива – њем младих у низ активности кроз јавне литерално – ликовне конкурсе. Вели – ким интересовањем за задате теме миротоврци, ентузијасти у Крушевцу, до ка – зи вали су јавности да је мир неисцрпна тема која се непрекидно мора истражи – ва ти и развијати.

Љубав, толеранција и научно искуство, усађено миротворсто према љу – ди ма и народима света уграђивано је у бројне, научне, стручне, новинске и по – пу лар не часописе и саопштења. Стручна Крушевачка миротоворна литература не заобилазан је извор проучавања мира и толеранције широм света. Асоцијација за културу мира и толеранцију са Музејом мира без зидова Крушевац, континуирано прати активности појединаца и организација на пољу изграђивања,проучавања и јачања светског мира, па као највеће признање за ре зултате постигнуте на пољу изградње мира, толеранције и љубави међу љу – ди ма и народима додељује традиционално „ПОВЕЉУ МИРА И ТОЛЕРАНЦИЈЕ“, појединцима, установама и градовима за изузетне резултате на афирмацији светског миротоворног покрета. До сада су носиоци ове престижне миротовор – не награде били Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије, Живадин Јо вановић, ранији министар иностраних послова СРЈ и председник Београдског фо рума за свет равноправних, Генерални секреатар ОУН Бан Ки Мун, Патријарх Мос ковски и целе Русије Кирил, Патријарх Васељенски Вартоломеј И, др Момир Булатовић, бивши председник Владе СРЈ, Економски факултет Универзитета у Нишу, Владика будимљанксо никшићки Г.Г.Јоаникије и постхумно Драгану Јова – но вићу, бившем председнику општине Крушевац, првом Крушевљанину члану Ге нералне Скупштине Међународне Асоцијације градова Весник мира.

Крушевачка наука о философији мира, толеранције и солидарности међу људима, народима и државама света обавезује нас да учинимо све што је у на шој моћи да изградњом и афирмацијом вредности мира, толеранције и љубави међу народима учимо да нашу Планету како то рече философ др Павле Б. Бубања: “Земљу нашу Планету не оствимо без човека“.

Владимир М. Тасић Адвокат – Крушевац

Овај чланак прочитало је 130. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/omaz/2912/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.