У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, 30. 5.2025. године у 18:00 часова одржана је промоција 17 књиге Данице Рајковић “У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ”. О књизи су говорили Милисава Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Љубодраг Обрадовић – уредник издавачке делатности. Поезију из књиге говорили су: Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић, Милосав Ђукић Ђука, Сандра Миладиновић и Живота Трифуновић. У другом делу програма *Песничка сусретања ПоезијаСРБ*, своју поезију говорили су песници: Милосав Ђукић, Љубодраг Обрадовић, Сандра Миладиновић, Љиљана Тамбурић, Првослав Пендић Пенда, Милан Марковић Лака, Нада Гајић, Милош Ристић, Живојин Манојловић, Боривоје Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Миодраг Глигоријевић Миган, Снежана Поповић, Даница Гвозденовић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Митар Стожинић, Љубиша Шапоњић, Марија Чворовић, Слободан Милојевић и Дамњан Живковић. Наравно било је и музике… Свирао је на хармоници Мирослав Маринковић Којица, а вокални солисти су били Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац. Фотографије су забележили Ђурђија Обрадовић и Живојин Манојловић а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.
Даница Рајковић
У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ
Стајао је у сенци дивље трешње и гледао како се зелени лист јавља, Сунце је златно на небу сијало ко да сјајем пролеће поздравља.
Љуља се капут на погуреним леђима а ветар носи седе праменове косе, лете лептири по зеленој трави, топлину и радост са собом доносе.
Он је у сенци дивље трешње кроз њега јуре бројна сећања… Можда је све то прошло време, али нема памћење те дилеме.
Сенка почиње полако да бледи, јер Сунце креће на далеки пут… Он и даље испод трешње седи, чека Месец да изађе жут.
На трешњи заувек остаће њено име, записано у смирај прохујалог дана, кад му је говорила своје риме, док су чекали да сване зора рана.
Skorašnji komentari