Јуче (08.12.2016. године) на дан централне промоције Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 5 и 6 у Народном музеју Крушевац, добио сам мејл који ме је посебно обрадовао. Прочитајте га и обрадујте се и сви Ви који пишете у „СРБ-у“. Милици, нашој царици поезије, велико хвала на речима подршке…
Љубодраг Обрадовић, уредник часописа ПоезијаСРБ
Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица
СРБ
Песниче Обрадовићу,
Уважемо Уредништво!
Захвалност због мојих песама које су нашле у овом двоброју часописа“Срб“, међу песничким разногласјем.
Овај двоброј је целим својим садржајем једна нова планета – песничка, по чијој орбити и у чијем сазвежђу, попут срчаног ритма пулсирају стихови са интензивном осећајном и искуственом енергијом;
СРБ је и својеврсна јединствена песничка разгледница, а из престоног Крушевца, где су се нашли најзначајнији песници срспког језика – Љубиша Ђидић, Перо Зубац… и други, а сви скупа у ослушкивању молитвеног призива Лазарице и Љубостиње, Велуће и Жиче… и опомињућег Лазаревог завета, посебно у овом худом добу, озареног златном и срменом Јефимијином нити „над племеном које обухвата тама“ и урастања у земни грумен матичог тла, а разрастања у србском језику и кроз језик;
СРБ је и сабирање бројних песама у својеврсни отпевателни венац, у тролисни молитвени акатист суштом творачком чину;
СРБ је и знак вере у моћ песме која се у скупном омеру: са међашем родитељем српског песништва, Светим Савом, и са колективним генијем српског народа који је из таме векова изнедрио народно песништво, „народно јеванђеље“- ту златну јабуку српског средњевековног песништва- узвила као грана песме у Свепесму.
СРБ јесте и данашњи пев, трагични натпев продуженог страдања нашег рода, онај вечити крст који нам је суђен и на коме смо као колектив вишестурко разапињани и распети, и која се у нашој песми поима и као знак једнакости егзистенције и писања на овом нашем усудном простору.
Но, ту је оно биће које по једном од најпознатијих предања, стоји између два раздвојена света, између човека и Бога и спаја их, узносећи земну патњу светлосним лествицама
до светости.
То биће из сновидовља и бесанице јесте ПЕСНИК!
То данас јесте и скупна вишезначна НАША ПЕСМА У СРБ-у!
С поштовањем, Милица Краљ
У Подгорици, 8. децембра 2016. године
Централна, пета промоција часописа Поезија СРБ одржана је 08.12.2016. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу, после промоција у Ћуприји, Лесковцу, Ћићевцу и у Дечјем центру у крушевачко Пионирском парку. О часопису о коме су својом поезијом представљени 156 песника говорили су Љубодраг Обрадовић, Љубица Петковић и Вељко Стамболија. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Љубиша Бата Ђидић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Љубица Петковић, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Михајло Ћирковић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мира Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Живомир Миленковић, Даница Рајковић, Богдан Јефтић, Даница Гвозденовић, Слађана Бундало, Дејан Петровић Кенац, Живота Трифуновић, Слободан Ценц, Весна Михајловић и гости из Ћићевца Бранко Ћировић Ћиро и Боривоје Бора Видојковић. Програм који су својојим песмаама обојиле чланице „Женског певачког ансамбла БИСЕР “ из Крушевца су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Даница Гвозденовић и Саша Милетић.
Програм су осмислили и водили Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић,
Даница Гвозденовић и Саша Милетић
Чланице „Женског певачког ансамбла БИСЕР “ из Крушевца
Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 5/6
Народни музеј Крушевац
Дејан Петровић Кенац
Мића Живановић
Љуба Обрадовић фотографише Мићу Живановића
Даница Гвозденовић
Програм су осмислили и водили Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић и Саша Милетић
Публика
Чланице „Женског певачког ансамбла БИСЕР “ из Крушевца
Публика
Љубодраг Обрадовић
Бата Костадинов
Љубица Петковић
Чланице „Женског певачког ансамбла БИСЕР “ из Крушевца
Вељко Стамболија
Љубиша Бата Ђидић
Јована Марковић
Бранко Ћировић Ћиро
Боривоје Бора Видојковић
Михајло Ћирковић Ћира
Бата Костадинов
Дејан Ристић
Ивко Михајловић
Драгиша Павловић Расински
Саша Милетић
Драгојло Јовић
Живојин Манојловић
МИра Смиљанић
Слободан Ценц
Дејан Петровић Кенац
Слађана Бундало
Живота Трифуновић
Вељко Стамболија
Градимир Карајовић
Зорица Шошић-Максимовић
Богдан Јевтић
Стефан Кнежевић
Даница Рајковић
Љубица Петковић
Весна Михајловић
Гордана Влаховић
Ратко Тодосијевић
Љубодраг Обрадовић
Мића Живановић
Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић
Даница Гвозденовић
Др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић
Slike na Fejsu
У часопису пишу:
Перо Зубац, Нови Сад
О КАЈАЊУ
За Ралета Дамјановића
Да ли се због ичега
вреди кајати,
или отићи у Дечане
и тиховати?
Кројачи света
и даље ће прекрајати
и пут оне звезде
која нас прати.
Године давне
Рале ми рече:
„Ја сам вилин коњиц
А ти ћеш да трајеш“.
Рекох му: твоје ће име
да вечно тече
и немаш ни због чега
да се кајеш.
Остарисмо, а не казасмо
али ту смо још
мада реч наша
не вреди ни грош,
за кројаче света
који доба кроје.
Ово није време
ни твоје ни моје.
22.1.2014.
Вида Ненадић, Лондон
ПРЕДЕО КОЈИ САЊА
Синоћ одсекоше крушку на међи.
А ја још чујем њен пад,
мада сад,
кроз прозоре,
лакше видим звезде.
Данас,
док цео предео сања,
ја гледам небо преко пања.
И плаше ме сви умрли,
жути листови
и дрхтаји сувог грања.
… и још 154 песника…
Овај чланак прочитало је 75. посетилаца сајта
Skorašnji komentari