Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 21. – Промоција

Поштовани посетиоци, У Биоскопу Крушевац, 22.12.2023. године организовали смо промоцију часописа ПоезијаСРБ број 21. у сарадњи са Културним центром Крушевац. Промоцију су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић – председник и заменик Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Све часописе можете погледати и бесплатно преузети на новом сајту поезија.срб .

На промоцији су учествовали: Данијела Јевремовић, Драгојло Јовић, Миљко Шљивић, Милан Марковић Лака, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Миодраг Глигоријевић Миган, Томислав Живковић Тома Липа, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Нада Милосављевић Кети, Гордана Влаховић, Љиљана Тамбурић, Слађана Бундало, Олга Раденковић, Живојин Манојловић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Фотографије са промоције усликали су Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а за техничку реализацију био је задужен Бранко Симић – шеф технике КЦК.

Аудио снимак – снимио и измиксовао Љубодраг Обрадовић

 

Download
- Преузмите бесплатно!


УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута издвојио сам рубрику У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО и у њој поезију са манифестације „Моравски цароставник“, која се ове године одржала по петнаести пут у Белој Води. МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је запловио на свој пут узлета на културно небо Србије и у срца заљубљеника поезије, први пут 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана по први пут ова јединствена књижевна колонија. Ове године су организатори манифестације били: Месна заједница и Вукове задужбине у Белој Води, као и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овај мини јубилеј је обележен на достојанствен начин, а коју је поезију изнедрио прочитаћете у наставку…

Такође издвајам и рубрику са сајта www.poezija.rs: ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ и подсећам Вас, који редовно пратите сајт да је песма 2022. године У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА, песма Бранка Мијатовића песника из Шапца. И не могу, а да не поменем да је слику за насловну страну часописа овога пута урадио Бранко Мијатовић, песник и сликар из Шапца.


Али не могу побећи ни од чињенице да су и остале рубрике у часопису квалитетне, и да Вам све садржаје часописа у овом 21.-ом броју часописа ПоезијаСРБ топло препоручим.

Дакле у овом броју имамо рубрике:

• УМЕСТО УВОДА;
• ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ;
• МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
• ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ;
• ДРАМА;
• ХУМОР И САТИРА;
• НОВЕ КЊИГЕ;
• ЕСЕЈИ, ПРИЧЕ, ПРИКАЗИ…;
• САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs




Бранко Мијатовић - ПЕСМА 2022.
године на сајту
www.poezija.rs

 

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА

Самотног ме расанила мисо,
у сред тмуше кад ушара лови;
стотине сам сличних већ записо,
али ова за најбољу слови.

Шта је човек и зашто се рађа,
смрт на њега пре рођења чека;
вазда мука, ко да се порађа,
од живота човек нема лека.

За пар труни радости се живи,
горе, доле, живот нас окреће;
шта згрешисмо и за шта смо криви,
да свенемо ко ливадско цвеће.

У камен ми мисо уклесана,
мисо моја моћнија од мене;
не мож’ с’ учит, већ је Богом дана,
осим ње ће све живо да свене.

Тело моје црницом кад скрију,
немој за мном, немој сузе лити;
па кад вином боема прелију,
мисо моја за навек ћеш бити.

Оставићу песме небројене,
у књигама и у рукопису;
мисли моје ничим обојене,
никад никог повредиле нису.

Читај песме што писах их теби,
како голуб голубици слеће;
да не волех ни писао не би,
а ти моје самртно пролеће.

© Бранко Мијатовић


Јован Н. Бундало – Победничка песме на конкурсу Моравски Цароставник
2023


ЦАРОСТАВНИК И РОЗЕТЕ


Писали су Срби књиге, Богу, краљу и свом роду,
писали су Јеванђеља и житије праотаца.
Опевали све голготе и моравску драгу воду
и ораче на њивама и девојке крај оваца.

А Данило пећки други записо је шест житија,
тих шест списа, краснописа, лепота су и милина.
Ко странице Јеванђеља, свако слово души прија,
на те књиге наше славе, Бог је гледо са висина.

Данило је описао Драгутина и Јелену,
Арсенија, Милутина, Јевастија, Јоникија.
И посташе те светиње, цветне лати што не вену
сваком оку драга слика, свакој души поезија.

Тај пресвети зборник дела, вечни запис у времену,
доби име ЦАРОСТАВНИК и опстаде све до данас.
У лепоти својој ћути, као искра у кремену,
ко Морава српска река, из потаје гледа на нас.

А Морава вазда иста, као мајка све нам даје,
водом поји, ал и плави, плаховита али родна.
Троморавље одвајкада чува наше обичаје,
и у миру и у рату, народ хране поља плодна.

Остављаше српству целом, вером душе обузете,
писали су Срби књиге, за потребе свога рода.
На камену чипке везли, ћирилицу и розете,
предводило у лепоти дично село Бела Вода.

Две Мораве и притоке, Србију су премрежиле,
састану се код Сталаћа, па потеку ка Дунаву.
Из жубора шапућу ми, свих предака душе миле,
Цароставник и розете, у свет бели носе славу.

© Јован Н. Бундало

Часопис је штампан са финансијском подршком града Крушевца


Овај чланак прочитало је 80. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/casopis-za-poeziju-poezijasrb-broj-21/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.