
Горан Минић
ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ
Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав
Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 238. посетилаца сајта
dec 14

Горан Минић
ОЧИ ПУНЕ НЕСАНИЦЕ
Питали си
Како до снова
До крошања у којима
Седи љубав
Месечева рука
Разлила се над граном
Док смо слали пољупце
Новом дану
И бојали се истине
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 238. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/goran-minic-oci-pune-nesanice-promocija-brus/
dec 12
У Крушевачкомпозоришту је 29.11.2013. године одржана промоција друге књиге поезије Животе Трифуновића *И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ*. Књигу је објавило и промоцију одржало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Промоцију је осмислила и водила Светлана Журђевић а о књизи је говорио рецензент књиге Љубодраг Обрадовић. Занимљиво је да јерецензију за ову Животину књигу написао и мр Јован Михајило из Новог Сада, а да је изводе из рецензије прочитала Светлана Ђурђевић. У промоцији су активно учешће узели и песници Мића Живановић, Дејан Ристић, Драган Тодосијевић, Зора Митровић и Даница Рајковић. Посебно је била запажена Животина песма ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР коју је прочитао Љубодраг Обрадовић.
Поезија Животе Трифуновића – мр Јован Михајило
Исчитавајући песме Животе Тривуновића схватио сам да се у његовој души родила љубав и нада за сва људска бића. Он са Јастрепца дозива виле да посете његово место рођења. У песмама се осећа духовни миомир. У жељама и олујама спомиње прву љубав, мангупа, свог деду и сунце које је вечно. Са усхићењем и радошћу посјетио сам његов родни дом. Безазлен као голуб његова лира дозива пролеће и ловца да не убија срну. Његово гнездо у Кобиљу крије народну мудрост и као боксер у рингу, спомиње своје село и изворе којих је на претек у овом крају.
Стихови су ритмички и мелодични, као да су између сна и јаве. Пјесме су испуњене и прожете љубављу. Спомиње природу, принца и пастирицу, коку и пилиће. Успут среће малу бебу у колевци. Баба је на мукама. Он пева деци, вољеној жени. Пјесме су допјеване, зреле и оргиналне, писане мастилом срца.
Јулски дан је на видику, у шуми среће брезе, борове, јеле, а у реци роде и жабе. Мишеви скривени у рупама вире својим стакленим очима и то је угођај. Патка и њено потомство плове у сновима Животиним. Ту су и свитци и бубе маре. И царев наследник и воденица… Шта ли пише у опроштајном писму? Нежења сања снаху. Живота пева о избеглицама, смеје се и кад му није до смеха. Пева о Косову, о рингишпилу…
Ту је зов славуја, лирска исповест. Дозивају га Копаоник и Јастребац, у њима тка нити наде. Враћа се Моравским мостовима са песмом на уснама.
Песме су му прави медаљони, акорди живота познати само осећајним бићима. Овдје је присутна игра речи, пуно је крилатица, хитрости, блеска, тајновитости, варница…
Критичар Драгутин Гостушки каже: Пред песником не сме бити прекорачења, поштовања, дивљења без покрића, лажних суза. Песник покушава да уђе у тајне немира, у кутак који носи на левој страни груди. Песме имају свој стил, своју храброст да се каже оно што јесте, а јесте.
Његов самопрегор је јединствен и племенит, свакако га треба поштовати. Као прави читалац не упуштам се у анализе песама, него као рецезент износим свој утисак. Живота све мери срцем, а не милиметрима. Љубав је та чудесна светлост небеског пространства изнад Крушевца која одводи аутора у кутак пенушавих вала Мораве, гдје стрпљиво чекамо рађање нове збирке. Стихови су јасни и прочишћени, имају своју интиму. Својим ликовима тепа, награђује их травкама и цветом детелином са четири листа. Сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет… Све то је у песмама Животе Трифуновића.
Знано је да се песником рађа али и да се песником постаје. Нека ова Животина збирка буде први славуј који ће слетети у наша срца и домове коју ћемо с радошћу читати, те је топло препоручујем за штампање.
И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ
И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.
И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 158. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/i-seljak-moze-pesnik-biti-promocija-krusevac-29-11-2013/
dec 01

Ја, из пепелишта у небо загледан памтим Ја, рањеник из ноћи безумља, Ја, из пеплишта у небо загледан, © Светлана Биорац-Матић (Алексинац, 2012. године) |
ЗАШТО И ДОКЛЕ?Господе, теби се молим, зашто су Србима судбине зле. Питам те, не могу да одолим, кажи ми зашто и докле? Кажи, Господе, ко конце врти и ко разбија лепе нам сне. Само смо ми полигон смрти. Желим да знам зашто и докле? Зашто Косово, Делиград, Мишар, Кајмакчалан, Гробница плава? Зашто тај тужни крвави октобар и кућа у Нишу од српских глава? Зашто издаје брат брата и каља земљу нам свету? Зашто Први и Други рат и српска гробља по свету? Српски је нови живот изнико. Из угаслих нам огњишта ватре. Коме ли то сметамо толико, па хоће до једног да нас сатре? Кроз смрт се у бесмрт винемо. Кућу на светском друму не дамо. Ми прво нагло изгинемо, а зашто, после се питамо. Шта осим гробља деци да оставимо и где ли воде њихови пути? Кад ћемо једном тачку да ставимо на наше умирање ради смрти? © Србобран Матић |
ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ПЕСНИЧКИ ДОГАЂАЈ!
Овај чланак прочитало је 136. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/za-miris-bozura-aleksinac-03-12-2013-u-1800/
nov 02
| ЦРНЕ ВРАНЕ Летеле су црне вране и гледале са висине оноћиле беле дане криле Сунце када сине. Грмело је муња севну капље туга место кише дедовину нашу древну црне вране уништише. Гакале су на облаку и топиле ледне горе саплитале у кораку господари нове зоре. Плаче небо лелек вије завијени сви у тугу Косово нам битку бије под облаке тражи дугу. Молила се Грачаница молитву су чули Свеци да нестане црна птица умире се наши преци. Да л’ без снова сада спава зуб времена да л’ га мучи Шар планина подрхтава док Бистрица сетно хучи. © Горица Станковић
|
МОЈ СРБИНЕ Звоне звона с Раванице одјекује Поморавље пробуди се, мој, Србине, уздиже се Православље! У Рашкој је Милешева крај Краљева Студеница дигни главу, мој, Србине, нек те чува Грачаница! Лешје, Градац, Сопоћани и Манастир Манасија памти добро, мој Србине у њима је историја! Вратна, Бањска, Црна Река сваки српску причу прича буди храбар, мој, Србине од Немање – Србљу, Жича! Прохор Пчињски, Раковица, Љубостиња, Градац, Острог слави славу мој Србине Патријарха чувај свог! Звоне звона с Хиландара где се чува Светосавље свом корену окрени се чувај, брате, Православље! © Зоран Јовановић |
Овај чланак прочитало је 120. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/za-miris-bozura-promocija-u-leskovcu-06-11-2013-u-1800/
sep 18
У Народном музеју Крушевац, у Лазаревом граду, 17.09.2013. године, на дан оснивања Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, отпочели смо са праксом обележавања рођендана. Наравно код нас је поезија увек у првом плану, зато смо први рођендан обележили родољубивом поезијом. Касније се испоставило да смо тако ударили темељ манифестацији СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ, а да то, тада нисмо ни слутили. /Напомена уредника сајта Љубодрага Обрадовића написана 06.09.2020. године./
Одувек су песници мислили да ће својом поезијом променити свет. Ту заблуду им нико никад неће и не може одузети, јер у животу, који није увек оаза среће, у нешто се веровати мора. Из историје смо одавно научили да је све пролазно, да једном дође дан кад и најмоћније државе пођу странпутицом и нестану као да их никад није ни било. Родољубива поезија све снове спашава од заборава и толико је моћна да пегла оно што се испеглати не може – душу песника који воли свој род. Сви песници света имају свој род, своје најмилије, а ова књига је скромни покушај Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ из Крушевца да на једном месту, на белом папиру све снове српских песника сачува за будућа поколења. /Љубодраг Обрадовић/.
Песници из књижевног клуба “Благоје Јастребић“ из Шида Ђурица Еделински, Веселин Вучковић и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић
Поштовани колеге песници, Са поносом Вас обавештавам да је књига родољубиве поезије *ЗА МИРИС БОЖУРА*, чији је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, промовисана 17.09.2013. године у Народном Музеју Крушевац у Лазаревом граду. На промоцији су саопштени и резултати истоименог конкурса. Жири у саставу: Вељко Стамболија – председник, Никола Стојановић, Зора Митровић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић је од свих благовремено приспелих песама, одабрао најбоље и скромне награде доделио њиховим ауторима:
Благодарнице су добили следећи песници за своје песме:
Увек соко – Миљојко Милојевић Биле
Етно група Божури царева града
Програм су осмислили и водили Мића Живановић и Светлана Ђурђевић
Љубодраг Обрадовић
Вељко Стамболија – председник жирија
Далибор Ђокић прима награду
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 185. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjige-za-miris-bozura-lazarev-grad-17-09-2013/
sep 15
![]() |
![]() |
Овај чланак прочитало је 184. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/bergman-je-umro-ziveo-bergman-aleksandra-luthander-promocija-u-kuci-djure-jaksica/
sep 07


SADRŽAJ KNJIGE: Pročitajte u nastavku ovog članka!
Nastaviti čitanje
Овај чланак прочитало је 386. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/miris-bozura-promocija-u-krusevcu-17-09-2013/
avg 24
Окупе се тако једне вечери, као што је ова летња, неки чудни људи, пјесници их зову и као што један стих каже “пјесници су чуђење у свијету” отварају своју душу и несебично нуде срце. Хајде да се запитамо, ко то осим пјесника, данас ради? Може се точак историје окретати како хоће, а и овај Љубин и наш, али окрени – обрни, пјесници су увек ту и биће све док буде душе и осећања, дакле љубави, сјете, туге… (Вељко Стамболија)
Окупише се тако у прекрасном амбијенту Пионирског парка 23.08.2013. године песници из Крушевца, чланови и пријатељи Удржења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца и представише две своје књиге: ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА – зборник радова шездесетак песника из Србије и расејања и НА ДРУГОЈ АДРЕСИ – шесту књигу Данице Рајковић. Да вече буде лепо свима који су дошли, искрено су се потрудили песници: Вељко Стамболија, Градимир Карајовић, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић, Саша Милетић, мр Душка Ерић, Никола Стојановић, Драгана Марковић, Томислав Милетић, Братислав Спасојевић, Мирко Стојадиновић и Саша Збиљић, а припомогли су им својом музиком Момчило и Далибор Накић, Мића Живановић и Градимир Карајовић. Вече је осмислио, уредио и водио Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник КЦК, а у томе су му помогли и Саша Милетић, Драгана Марковић, Никола Стојановић, Мића Живановић и Светлана Ђурђевић. О техници је бринуо Марко Вишњић, а о потпуном задовољству гостију Лазаревић Слободан – орагнизатор Клуба ДЕЧЈИ ЦЕНТАР. Програму су присустволи и мр Мирослав Смиљковић – директор КЦК и мр Спасоје Ж. Миловановић – директор драме Народног позоришта у Београду са супругом…
Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић и Саша Милетић
НА ДРУГОЈ АДРЕСИ
По каменитој калдрми,
звече кораци моји,
поглед шара излоге,
и чежњом небо боји.
Овај чланак прочитало је 148. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/promocija-knjiga-okretanje-tocka-i-na-drugoj-adresi/
jun 11
Александра Лутхандер, гошћа из Шведске
Слободан Стојановић и Елеонора Лутхандер
Дане Стојиљковић из Прокупља је песник овогодишњих сусрета песника ПоезијаСРБ
Песме године за 2012 написали су Зоран Јовановић и Светлана Ђурђевић
Овај чланак прочитало је 430. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/za-miris-bozura-2013-uz-podrsku-grada-krusevca/
jun 05
SVE DOK JE SUNCA I NEBA
Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?
Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.
Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.
Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.
Ima li srca što kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?
Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.
(C) Goran Todić
Овај чланак прочитало је 123. посетилаца сајта
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/za-miris-bozura-okretanje-tocka-08-06-2013-u-1200/
Skorašnji komentari