И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ – Промоција Крушевац 29.11.2013.

У Крушевачкомпозоришту је 29.11.2013. године одржана промоција друге књиге поезије Животе Трифуновића *И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ*. Књигу је објавило и промоцију одржало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Промоцију је осмислила и водила Светлана Журђевић а о књизи је говорио рецензент књиге Љубодраг Обрадовић. Занимљиво је да јерецензију за ову Животину књигу написао и мр Јован Михајило из Новог Сада, а да је изводе из рецензије прочитала Светлана Ђурђевић. У промоцији су активно учешће узели и песници Мића Живановић, Дејан Ристић, Драган Тодосијевић, Зора Митровић и Даница Рајковић. Посебно је била запажена Животина песма ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР коју је прочитао Љубодраг Обрадовић.

Поезија Животе Трифуновића – мр Јован Михајило

Исчитавајући песме Животе Тривуновића схватио сам да се у његовој души родила љубав и нада за сва људска бића. Он са Јастрепца дозива виле да посете његово место рођења. У песмама се осећа духовни миомир. У жељама и олујама спомиње прву љубав, мангупа, свог деду и сунце које је вечно. Са усхићењем и радошћу посјетио сам његов родни дом. Безазлен као голуб његова лира дозива пролеће и ловца да не убија срну. Његово гнездо у Кобиљу крије народну мудрост и као боксер у рингу, спомиње своје село и изворе којих је на претек у овом крају.

Стихови су ритмички и мелодични, као да су између сна и јаве. Пјесме су испуњене и прожете љубављу. Спомиње природу, принца и пастирицу, коку и пилиће. Успут среће малу бебу у колевци. Баба је на мукама. Он пева деци, вољеној жени. Пјесме су допјеване, зреле и оргиналне, писане мастилом срца.

Јулски дан је на видику, у шуми среће брезе, борове, јеле, а у реци роде и жабе. Мишеви скривени у рупама вире својим стакленим очима и то је угођај. Патка и њено потомство плове у сновима Животиним. Ту су и свитци и бубе маре. И царев наследник и воденица… Шта ли пише у опроштајном писму? Нежења сања снаху. Живота пева о избеглицама, смеје се и кад му није до смеха. Пева о Косову, о рингишпилу…

Ту је зов славуја, лирска исповест. Дозивају га Копаоник и Јастребац, у њима тка нити наде. Враћа се Моравским мостовима са песмом на уснама.

Песме су му прави медаљони, акорди живота познати само осећајним бићима. Овдје је присутна игра речи, пуно је крилатица, хитрости, блеска, тајновитости, варница…

Критичар Драгутин Гостушки каже: Пред песником не сме бити прекорачења, поштовања, дивљења без покрића, лажних суза. Песник покушава да уђе у тајне немира, у кутак који носи на левој страни груди. Песме имају свој стил, своју храброст да се каже оно што јесте, а јесте. 

Његов самопрегор је јединствен и племенит, свакако га треба поштовати. Као прави читалац не упуштам се у анализе песама, него као рецезент износим свој утисак. Живота све мери срцем, а не милиметрима. Љубав је та чудесна светлост небеског пространства изнад Крушевца која одводи аутора у кутак пенушавих вала Мораве, гдје стрпљиво чекамо рађање нове збирке. Стихови су јасни и прочишћени, имају своју интиму. Својим ликовима тепа, награђује их травкама и цветом детелином са четири листа. Сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет… Све то је у песмама Животе Трифуновића.

Знано је да се песником рађа али и да се песником постаје. Нека ова Животина збирка буде први славуј који ће слетети у наша срца и домове коју ћемо с радошћу читати, те је топло препоручујем за штампање.


Петровардин октобра, 2013. године, Мр Јован Михајило

И СЕЉАК МОЖЕ ПЕСНИК БИТИ

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

За своје срећне и тужне дане,
баште и њиве непооране.
За своје шуме, воћњаке и ливаде,
и за оне што ништа не раде.

За берићет што убира са њива,
и за оне дане кад зна да ужива.
За велика невремена и олује,
и свега и свачега што у селу чује.

За распуштене и разведене
и девојке на превару одведене.
Да се сети свадби и слава,
и када га од пића болела глава.

А некад дођу и баксузни дани,
но то ће оставити по страни.
Дуга је година а мисли много,
читав роман написати би мог`о.

И крај никад не би имао
док је жив, мислио би и писао.
А онда би остало, његово име,
да га неко млађи, некад помиње.

© Живота Трифуновић


Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић

ЉУБАВНИЦА И ШВАЛЕР

Овде сам, за Вас записао,
истину праву и целу.
Било је то близу Јастрепца,
у  лепом планинском селу.

Одхранила мајка сина
и срећно га оженила.
Баш по свом укусу,
снају је добила.

Али млада снајка,
на селу живети не жели.
И после краћег убеђивања,
са мужем се у град пресели.

Убрзо поста пословна жена,
у државној фирми ради.
Почеше и удварачи да прилазе
и она поче животом да се слади.

Баш по свом укусу,
једног типа одабрала
и нове љубавне чари
са њим је упознала.

А око Петровог дана,
муж јој се родитеља ужелео.
Ићи ће на славу са женом
и мисли кога би још повео.

Наравно, треба се за превоз снаћи.
Тог задатка се жена прихвати,
па као искусног шофера,
свог швалера упаради.

И стигоше они у родно село.
Родитељи срећни, снаја се упреда…
А швалер је стално и крадом,
испод ока помно загледа.

Јела и пића на слави увек доста,
расположење никад боље…
Једино швалеру сви непознати…
Изашао на терасу зле воље.

Па снајци онако нервозан,
у пролазу на уво шапуће,
да разбију досаду
и прошетају се иза куће.

Муж, свекар и свекрва су ту,
изгледи за љубав су тако мали.
Но сети се снајка и запита свекрву,
има ли неки посао у штали.

Нема ћеро, све сам поредила,
свекрви мило, па прозбори.
Али, ако те баш не мрзи,
ти иди, па овце затвори.

Снајка је тај понуђени посао
са задовољством дочекала.
А швалер поскочи са столице
да његова помоћ не би изостала.

Једино свекрва заборави да каже,
како стари ован хоће да бије.
Изненадила је оволика ревност,
а мислила, снајка вредна јој није.

Само што су замакли у сењак,
на страсни посао се дали.
Овако добијену шансу,
ни за шта не би прокоцкали.

Сави се снајка, сукњу на леђа
и ухвати се за мотку испод стога…
А он смуљи коцкасте гађе
и упери у њу ђогата свога.

Поче швалер задњицом да мрда,
као сплав кад на таласима плива.
А ован га из прикрајка посматра,
па помисли, он то њега изазива.

Рогоња је одлуку брзо донео,
залете се и удари из све снаге.
Снајка зна како јој је било,
а швалер није устао без тољаге.

Затим је са муком подигао гаће
и до плота једва дошао…
И да би прикупио снагу,
за коц се дуго држао.

Некако се дотетурао до аута,
говорећи да га препала мука…
Зна, мора хитно кући,
ако се дозна, пући ће брука.

Трагично се заврши овај излет,
снајка се много препала.
Ова љубавна авантура,
није јој по плану испала.

Швалер, ко највећи трагичар
помоћ лекара хитно потражио.
Дуго је био на боловању,
чак и кућну негу добио.

А муж се и даље шепури,
не сазна се увек истина.
Рогови му не сметају ни мало,
јер и не зна да их има.

Једино ован, као победник прави
и даље поносито у стаду стоји…
И чека неког новог изазивача,
доказао је да никог се не боји.

© Живота Трифуновић


Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић


Живота Трифуновић


Светлана Ђурђевић


Љубодраг Обрадовић


Драган Тодосијевић


Зора Митровић


Мића Живановић


Даница Рајковић


Дејан Ристић

Овај чланак прочитало је 151. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/promocije-knjiga/i-seljak-moze-pesnik-biti-promocija-krusevac-29-11-2013/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.