МОЛИТВА РАЊЕНОГ ГРАДА
Ја, из пепелишта у небо загледан памтим Ја, рањеник из ноћи безумља, Ја, из пеплишта у небо загледан, © Светлана Биорац-Матић (Алексинац, 2012. године) |
ЗАШТО И ДОКЛЕ? Господе, теби се молим, зашто су Србима судбине зле. Питам те, не могу да одолим, кажи ми зашто и докле? Кажи, Господе, ко конце врти и ко разбија лепе нам сне. Само смо ми полигон смрти. Желим да знам зашто и докле? Зашто Косово, Делиград, Мишар, Кајмакчалан, Гробница плава? Зашто тај тужни крвави октобар и кућа у Нишу од српских глава? Зашто издаје брат брата и каља земљу нам свету? Зашто Први и Други рат и српска гробља по свету? Српски је нови живот изнико. Из угаслих нам огњишта ватре. Коме ли то сметамо толико, па хоће до једног да нас сатре? Кроз смрт се у бесмрт винемо. Кућу на светском друму не дамо. Ми прво нагло изгинемо, а зашто, после се питамо. Шта осим гробља деци да оставимо и где ли воде њихови пути? Кад ћемо једном тачку да ставимо на наше умирање ради смрти? © Србобран Матић |
ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ПЕСНИЧКИ ДОГАЂАЈ!
Овај чланак прочитало је 131. посетилаца сајта
Skorašnji komentari