Category: Сусрети песника

maj 28

Поезија у Крушевачком позоришту – 30.05.2014. у 18:00

 

Овај чланак прочитало је 199. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/poezija-u-krusevackom-pozoristu-30-05-2014-u-1800/

apr 21

СРОДНУ ДУШУ МОЖДА СРЕТНЕМ – Поезија у позоришту…

25.04.2014. године у Крушевачком позоришту дружили су се песници КК Душан Матић из Ћуприје и Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Поетски програм имао је и поетски назив *СРОДНУ ДУШУ МОЖДА СРЕТНЕМ*, а своје стихове говорили су песници КК Душан Матић из Ћуприје: Борисав Благојевић, Миле Лазаревић, Милка Ижогин, Слободан Јовановић, Данило Банзић, Матилда Јанковић, Гордана Марковић, Марија Миладиновић, Драгана Ивановић и Томислав Марјановић; песници Удружења песника Србије из Крушевца:  Јована Марковић, Кристина Јанковић, Саша Милетић, Душка Ерић, Дејан Ристић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а  говорили су и гости вечери:  Славиша Паунковић, Милош Ристић и Милановић Радомир. Све у свему поетско вече за незабрав у коме су се сродне душе опет среле…

СРОДНЕ ДУШЕ

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу

Сродне душе не постоје
Ал постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 399. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/srodnu-dusu-mozda-sretnem-poezija-u-pozoristu/

mar 12

СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА – Крушевачко позориште 17.03.2014.

У оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту,  са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ.

Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја.

Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!


Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.

Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.

Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.

Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 195. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/sve-bilo-je-poezija-krusevacko-pozoriste-17-03-2014-u-1800/

jan 30

Томиславу Милетићу Годишња награда ПоезијеСРБ

     У Крушевачком позоришту су 31.01.2014. године одржани Годишњи песнички сурети Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на којима је књижевнику Томиславу Милетићу за његово целокупно књижевно стваралаштво додељена ГОДИШЊА НАГРАДА овог удружења за 2013 годину. Награду је уручио Љубодраг Обрадовић – председник удружења.
       У програму који је уследио наступили су афористичари и сатиричари: Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и Дејан Ристић; песници: Горан Минић, Далибор Ђокић, Мића Живановић, Живота Трифуновић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Вељко Стамбилија, Милан Милетић, Живомир Миленковић, Зора Митровић, Мирко Стојадиновић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Даница Гвозденовић, Љубодраг Обрадовић, Дејан Ристић, Светлана Ђурђевић и Томислав Милетић и музичари Мића Живановић и Милан Милетић. Програм је осмислила и водилаСветлана Ђурђевић.


Поетски круг песничких зборника ПоезијаСЦГ и ПоезијаСРБ


Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије ПоезијаСРБ
додељује Годишњу награду овог удружења Томиславу Милетићу.

Погледајте Видео снимак Славише Паунковића из Крушевца /први део/ и /други део/

Томислав Милетић

Томислав Милетић је рођен у селу Варош (општина Ражањ) 1942. године. Учитељ је у пензији. Учитељску школу је завршио у Алексинцу 1962. а касније је ванредно студирао српскохрватски језик и југословенску књижевност (ВПШ у Нишу, Филозофски факултет у Београду и Скопљу). Од 1962. године радио је као учитељ у селима Жупе: Плочи, Грчаку, Мрмошу, Врбници, а једно време провео је радећи у Француској у Клермонт Ферану, Лиону. Вијену, Ле Крезоу, Вилфраншу сир Сони. На Радио Крушевцу годинама је припремао и водио једносатну емисију „Хронике и хроничари“, а уредио је и више ТВ емисија популаришући истраживања прошлости крушевачког краја и културе српског народа. Урадио је сценарио за филм „Клевета“ и збирку анегдота под називом,“Учитељи“.
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 270. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/godisnji-susreti-pesnika-poezijasrb-31-01-2014-krusevacko-pozoriste-u-1800/

jan 09

СВАКО ЈЕ ОД НАС САМ – Љубодраг Обрадовић

Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир, здравље, љубав, добру поезију и много пара!

СВАКО ЈЕ ОД НАС САМ

Свако је од нас сам,
у животу пролазном…
А срце неће да зна
да искушења и бол,
жељеног живота,
мељу нас дневно
као камен проју!

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан!
Само понекад,
на трен се учини,
да спокојства има.

Свако је од нас сам,
мада ветрови, кад-кад,
на дохват жеља,
пронесу срећу сусрета.

Свако је од нас сам
и само своје снове има.
У животу самотном
увек се много даје,
а мало узима.

Свако је од нас сам,
мада у илузији плива
и у другима буди сан
да живећи
може да се и ужива.

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан
и у том сазнању се жари.
Задовољство нас
испуни само понекад,
кад душе наше
светлост  стихова озари!

© Љубодраг Обрадовић
Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 141. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/svako-je-od-nas-sam/

jun 11

ЗА МИРИС БОЖУРА 2013 – Уз подршку Града Крушевца


Александра Лутхандер, гошћа из Шведске

Слободан Стојановић и Елеонора Лутхандер

У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, а уз подршку града Крушевца, Културног центра Крушевац, Позоришта Крушевац, Удружења грађана *СЛОБОДИШТЕ* и КУД-а *Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару 08.06.2013. године одржана је манифестација *ЗА МИРИС БОЖУРА* на којој су учествовали песници из Шведске, Београда, Лесковца, Прокупља, Ћуприје, Параћина, Ћићевца, Крушевца, Коњуха и Треботина.
У оквиру манифестације промовисана је и нова књига поезије *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* и проглашене су песме године са сајта www.poezija.rs odnosno www.poezijascg.com iliti поезија.срб, као и песник ових песничких сусрета. Песме године за 2012-ту су написали Светлана Ђурђевић из Крушевца и Зоран Јовановић из Лесковца, други је био Никола Стојановић из Крушевца, а трећи Дане Стојиљковић из Прокупља. Најбољи по гласовима сајта www.poezijascg.com био је Братислав Богдановић са песмом НОЋАС…На овој је најављен и међународни конкурс за најбољу радољубиву поезију на тему *ЗА МИРИС БОЖУРА*. Најбоље песме наћи ће се у књизи  *ЗА МИРИС БОЖУРА* коју ће  почетком септембра објавити Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ уз подршку Града Крушевца. Више детаља ускоро… http://www.youtube.com/watch?v=_B32tlDoZQY


Дане Стојиљковић из Прокупља је песник овогодишњих сусрета песника ПоезијаСРБ


Песме године за 2012 написали су Зоран Јовановић и Светлана Ђурђевић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 429. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/za-miris-bozura-2013-uz-podrsku-grada-krusevca/

jun 05

ZA MIRIS BOŽURA & OKRETANJE TOČKA – 08.06.2013 u 12:00

SVE DOK JE SUNCA I NEBA

Može li dan bez svetlosti?
Noć bez mraka?
Jutro bez Zore?
Da li može tuga bez žalosti?
Boj bez junaka?
Soko bez gore?

Tako isto ne može Zemlja moja
bez Svetoga Kosova.

Postoji li negde more bez vode?
Mesec bez sjaja?
Potok bez kamena?
Besmislen je život bez slobode,
početak bez kraja,
ruka bez ramena.

Nezamisliva je Zemlja moja
bez Svetinje svoje, Kosova.

Ima li srca što kuca bez krvi?
Može li se videti bez očiju?
Sta je znanje bez pameti?
Zar sila ljubav da nam smrvi?
Zar da nam dušu bezdušni ubiju?
Zar se može Tapija oteti?

Sve dok je Sunca i Neba,
i vere u Gospoda Boga,
Srbi se odreći neće
Svetoga Kosova svoga.

(C) Goran Todić

Овај чланак прочитало је 122. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/za-miris-bozura-okretanje-tocka-08-06-2013-u-1200/

jun 02

Pesnički susreti u maju 2013 – 11 razloga zašto volim kišu…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је 30.05.2013. године  у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку организовало поетско вече *11 РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ* у оквиру кога је промовисана истоимена, трећа по реду, књига Милоша Ристића. О књизи су говорили сами стихови у казавињу аутора. Иначе ово је друга промоција књиге Милоша Ристића у мају месецу, што се може сматрати за својеврсни рекорд у брзини објављивања књига у Србији.У наставку ове песничке вечери своје стихове су читали и песници Удружења песника Србије – Поезија СРБ: Зора Митровић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Саша Збиљић, Зорица Марић, Вера Поповић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић… Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић.


Милош Ристић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић

РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ

Волим кишу зато што спира љагу с улице

Волим кишу јер свуд мирише на влажне марамице

Волим кишу јер облаци гађају бојама небо

И њен ветар кад лелуја етар

Волим цице на прозорима како гледе

Волим скице у барама и ћутњу за парама

Волим бутке што прескачу воде до тротоара

Осмехе девојкица док вода пада

Волим кад се двоје здвоје под штитом

Волим први пољубац на плажи у трену кад почиње пљусак

Звала се Мирјана и зато волим кишу!

© Милош Ристић

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 195. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/pesnicki-susreti-u-maju-2013-11-razloga-zasto-volim-kisu/

maj 12

СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА – Промоција књиге Саше Збиљића – ДАХ ЖИВОТА…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је 30.04.2013. године  у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку промовисало прву књигу Саше Збиљића ДАХ ЖИВОТА. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић, а стихове из књиге, поред аутора говорили су Никола Стојановић и Томислав Милетић. У наставку ове песничке вечери своје стихове су читали и песници: Латинка Ђорђевић, Томислав Милетић, Светлана Ђурђевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Зора Митровић, Милош Ристић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић… Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић.


Саша Збиљић говори своју поезију из књиге ДАХ ЖИВОТА у издању
Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ

ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ

Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.

Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.

Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.

Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.

Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.

Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.

© Саша Збиљић


Љубодраг Обрадовић говори своју рецензију из књиге ДАХ ЖИВОТА

Љубодраг Обрадовић – ДАХ ЖИВОТА КАО КЉУЧ ПОЕЗИЈЕ

У једном даху сам прочитао седамдесет и једну песму садржану у овој првој књизи песника Саше Збиљића, а све то да бих открио тајну коју свака књига у себи носи. Ту тајну Вам нећу открити, јер сте прочитавши књигу и Ви у њеном окриљу и сад лебдите на крилима заноса којим нас је тако несебично даривао аутор. Јер сад сте и Ви ту тајну спознали на свој начин и било би погрешно да се ја својим схватањем оног шта је писац хтео да каже ту уплићем.

Иако млад (24 године), песник је схватио суштину писања поезије “као што сликар уноси велики део себе у слику, тако и песник уноси део себе у песму, стога је свака песма саткана од њега самог” и зна “знање” да своја осећања и своје схватање и филозофију живота сложи речима у поезију која може да да крила и самом аутору, а посебно читаоцу жељном добре поезије.

Одувек је у свету поезије владала дилема колико је рецензија битна за само схватање поезије и да ли може имати утицај на будућност и судбину песника. Ја ту дилему никад нисам имао, а немам је ни сад, јер делим мишљење оних песника који знају да поезија о себи најбоље говори сама, то јест песник “пишући себе”, најбоље говори о себи и о оном што нам има рећи.

Критика (ако је рецензија критика) увек дође као маркетинг, било да је позитивна или негативна. Песнику и његовој поезији на узлету до срца читалаца не може помоћи нико до сама поезија.

Варају се сви песници који “дебело плаћају” познате и славне критичаре да им пишући рецензију пренесу и део славе, јер то просто није реалност из више разлога, а ја ћу навести само два: прво, критичар и кад узме паре пише своју истину, а друго, ни најбоља критика, ако је поезија лоша, не може песнику помоћи.

Зато ја нећу упасти у ту замку да помислим да је рецензија посебно важна и значајна. Значајна је само поезија коју песник напише и она или има “оно нешто” или нема ништа у себи.

А поезија Саше Збиљића, иако је он млад песник, иако му је ова књига првенац, је поезија која читаоца узноси у свој свет и не да му мира док књигу не прочита до краја и схвати ону тајну, са почетка овог писанија.

У овој књизи има подоста одличних песама са питањима о животу, љубави, срећи, тузи, проблемима света и младих, али има и одговора и вере у живот у љубав.

Ја сам одувек веровао да је песник свако ко напише бар једну песму која остане упамћена.

За Сашу Збиљића знам да ће остати упамћен по многим песмама из ове књиге.

Тражи ме у облацима,
у киши, у снегу,
у ковитлацу ветра,
у даху живота.

Тражи ме у искреној сузи,
у искри ока,
у немиру душе,
у светлости мрака.

Тражи ме свуда на свету,
само никад немој у свом срцу,
јер ћеш ме тамо и наћи.

Ето, по мени песма Саше Збиљића “ТРАЖИ МЕ”, у себи крије кључ вечне енигме младих који у љубави виде решење свих својих стрепњи. И дах живота који љубав доноси.

Само љубав треба пронаћи! А ко куца, отвориће му се…

Љубодраг Обрадовић


Никола Стојановић говори поезију Саше Збиљића из књиге ДАХ ЖИВОТА


Саша Милетић казује своју рецензију књиге ДАХ ЖИВОТА


Томислав Милетић говори поезију Саше Збиљића


Саша Збиљић


А онда је вођење поетске вечери преузео Мића Живановић и најавио …


… Зора Митровић


Латинка Ђорђевић


Градимир Карајовић


Томислав Милетић


Светлана Ђурђевић


Саша Збиљић (поново)


Даница Рајковић


Никола Стојановић


Милош Ристић


Мирко Стојадиновић


Живота Трифуновић


Драган Тодосијевић


Саша Милетић


Мића Живановић


Љубодраг Обрадовић


и наравно за сам крај ове изузетне поетске вечери Саша Збиљић
и његова поезија из књиге ДАХ ЖИВОТА

СРЦЕ МОЈЕ, САМО ЈОЈ ОПРОСТИ

Боја твога корака
мења се у самом трену,
ти си део сунца и облака,
што нестаје у времену.

Сјајна роса твога ока,
мене облива к’о тужну грану,
давим жељу у тами потока,
да оставим те саму.

Бледило усана, руменило лица,
гори у својој сенци стида,
твој поглед ми још машту голица,
док ми нестаје обрис жеље из вида.

У колевци ћутње
ја слушам тишину,
на прагу ми слутње
остављам празнину.

Скривен бес твог оштрог тела,
продире до самог темеља кости,
сваку трунку живота си однела,
срце моје, само јој опрости.

© Саша Збиљић

САША ЗБИЉИЋ – AУТОБИОГРАФИЈА

Рођен сам 28.10.1988. у Крушевцу. Завршио сам средњу медицинску школу, смер-физиотерапеутски техничар у Крушевцу. Дипломирао сам на високој школи у Нишу за струковног зубног протетичара.

Писањем поезије се активно бавим oд 2007.  године. Више пута моји стихови су објављивани у појединим часописима. Инспирацију за писање стихова налазим у самом животу и великој љубави према поезији.

 

Овај чланак прочитало је 246. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/sve-bilo-je-poezija-promocija-knjige-sase-zbiljica-dah-zivota/

apr 15

ДАХ ЖИВОТА – Саша Збиљић – Промоција књиге

ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ

Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.

Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.

Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.

Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.

Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.

Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.

© Саша Збиљић

Овај чланак прочитало је 175. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/dah-zivota-sasa-zbiljic-promocija-knjige/