KULTURA – MORAVSKI CAROSTAVNIK U BELOJ VODI
– Datum: – 02. September 2008. godine
ЦАРОСТАВНИК* у организацији Месне Заједнице Бела Вода и Вукове задужбине у Белој Води. Дружење песника се догодило на сплаву укотвљеном на средини Мораве. Песници су читали своје стихове у предвечерје дана уз светлост бакљи и уз музичке колаже певача, фрулаша, трубача и хармоникаша. *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* је идејно осмислио Велибор Лазаревић, а у самој реализацији имао је помоћ у завичајним песницима Братиславу Спасојевићу и Микици Ракић из Коњуха.

Velibor Lazarević otvara manifestaciju *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
МОРАВА
Морава није Рајна,
ни Нил, ни Брамапутра.
Морава се не улива у Дунав,
него у модра јутра!
Старија од старих Словена,
старија од старих Грка,
старија и од човека,
прастара српска река.
Накриви капу небеску
река са две мокре рачве.
Док се ваљушка у песку,
успут напуни бачве.
Она ми лиже стопала.
Поздрављају ме мрене.
Морава не уна за жеђ
и Месечеве мене.
Уз невиђену грају,
купа се већ у мају.
Уз јато ветропир-ђака,
облачи јакну врбака.
И пањеви и чамци.
Под петом римска сидра.
Морава се праћакне
као најлепша видра.
А на језику спруда,
два самоникла дуда.
У лето слатко се згусне,
то мастило за усне.
Морава зна да меље,
да испуњава жеље.
Кад посла толко нема,
уме и да задрема.
Уме да кити сватове,
да оседлава атове.
Уме да пуца из топа.
Уме што не зна Европа.
Када нас занемари,
уме да се разјари.
Уме да имитира море,
уз ноћне грозоморе.
Уме да ваља кладе,
плугове и ограде.
Уме, Боже ме прости,
страх да утера у кости.
Понекад мекша од свиле,
врби голица жиле.
Ломећи погачу врућу,
још благосиља кућу.
Збиља је Морава *ВЕЛИКА*
већа од океана,
мада би могла стати
чак и на пола длана.
Старија од Старих Словена,
страија од старих грка.
Морава – митска река.
Морава – водена трка!
Томислав Ђокић, Параћин

Učesnici prve književne kolonije *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
Aleksandar Drndarević – Singer
Ljubiša Djidić
Pavle Bubanja
Bratislav Spasojević
Predstavnici medija u čamcu koji kruži oko splava
Verko Vukašinović
Frulaš
Duo iz grupe Biseri
*Kamen mudrosti*
Ljubodrag Obradović
Ljubodrag Obaradović
Ljubodrag Obradović – SAN O RECI
Išao sam na reku,
odsjaj tražio u ponoć…
Mislio, postaću talas,
obići ću mora i svet.
Stajao sam dugo na obali,
plašile me noćne ptice,
vetar je pevao svoje pesme,
koje razumu mudri i vreme,
vetar je lutao svetom.
Ispod mojih nogu tekla je voda,
promicale su ribe i sitni pesak.
Pored mene stvarnost se smejala,
u telu muk i nadanje, u mašti san.
San o reci, reci koja peva,
san o obali, obali koja krije
moje tajne, moju ljubav,
san o sreći,
sreći koja me napustila,
san o…
Idem i sad na reku.
Odsjaj zadnji je dogoreo.
Postao sam talas ravnodušnosti,
ne lutam ni po idealima.
Stojim i sad na obali dugo.
Ne plaše me ni sove,
ni bilo šta drugo,
čak ni vetar fijucima svojim.
I gledam tu vodu,
slušam to struganje talasa,
koji odnose moj san,
san o…
(C) Ljubodrag Obradović
Druženje iznad svega – Bata, Ljuba i Mikica
Ljubiša Djidić govori pesmu o Beloj Vodi
Mikica Rakić
Oj Moravo, oj…
Druženje je nastavljeno uz iće i piće
Pesma u noći
Pesnici i publika
Poruka u boci je krenula niz Moravu da pronese ideju poezije
Na Belovodskoj česmi
Radašin Zajić
Radivoje Packo Miladinović
Riblja čorba je prihvaćena od svih prisutnih
Radivoje Simić Sima – odlična pesma na Moravi
Radivoje Simić Sima peva
Radivoje Simić Sima – tri pesme za nezaborav
Skela na sred Morave
Velibor Lazarević sa pesnicima koji govore pesme o vodi – izvoru života
Truba
Velibor Lazarević sa porukom
МЕСНА
ЗАЈЕДНИЦА И
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА
У БЕЛОЈ ВОДИ
О РГ А Н И З У Ј У
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК
НА БЕЛОВОДСКОЈ СКЕЛИ НА МОРАВИ
31. АВГУСТА 2008.
П Р О Г Р А М:
17,00: Скуп и послужење на вајарском платоу под липом
17,30: „Од извора писмености на извор живота„ опход око прве писменице на Балкану а потом кићење чесме венцима поезије, поезија о води, бира се Чувар воде и поезије до идуће Колоније. Чита једну песму о води.
18,00: полазак на Мораву
18,30: Почетак музичко- поетског и сценског програма на Морави: Домаћин Колоније пали фењере баца венац поезије са Аманетом за чување Мораве и воде у боци:
- Фрулаш: Ој Мораво моје село равно
- Соло певач
- Љубиша Ђидић:
Моје схватање поезије - Песници:
Верко Вукашиновић
и Радошин Зајић - Виолина
- Павле Бубања: говори Његошев тестамент
- Песник: Љуба Обрадовић
- Соло певач
- Песници:
из Ћуприје (Радивоје Миладиновић, Александар Дрндаревић)
Рековцa - Наташа Лазић)
и Параћина ( Ђорђе Петковић и Томислав Ђокић) - Соло хармоника
- Певач: Мића Стојановић
- Завичајни песници: Микица Ракић и Братислав Спасојевић
- Песма: За тебе су наши стари војевали бој
- 21,00 Вечера
ДОБРО ДОШЛИ.
Овај чланак прочитало је 25. посетилаца сајта
Skorašnji komentari