Елеонора Лутхандер – Ма где била, ја сам Крушевљанка


Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу

 

Дођи на књижевно вече, није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.

 “Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.“

 

Елеонора новинарску досјетку да “оно што није објављено у Политици није се ни догодило“, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна “да пасош не чини човјека“, па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.

“Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
Уз пар ћушки
међу ногама
чувај Ело тело“

 

Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу “а шта ће рећи комшије“. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.

И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.

“Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе“

 

Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.

© Вељко Стамболија, 2015. Крушевац

 

 

ЧЕТВРТА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 19.01.2015. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА. Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Елеонора Лутхандер.

 

ДРУГИ ПИШУ – НЕДЕЉНИК ГРАД – 02. March 2009. g. @ 23:32:37

Шведско српска песникиња Елеонора Лутхандер, у посети свом родном граду

Ма где била, ја сам Крушевљанка

Елеонора Лутхандер коју Швеђани „потписују“ као своју песникињу, успела је, кроз поезију, да представи српски народ широм Скандинавије. Ова талентована и, за нашу средину, помало екцентрична песникиња, посетила је, после тридесет година, свој родни град.

Када је гостујући недавно на песничкој вечери „Носталгија“ у Културном центру Крушевац кренула да „игра“ своју поезију, публика је, након првобитне затечености, наградила дугим и бурним аплаузом. Мало ко је очекивао да ће ова дама (са видним вишком килограма које врло елегантно носи) након поздравне речи устати и (са гипкошћу на којој би јој и гимнастичари позавидели) крајње необично прочитати своје стихове. У неколико минута, била је и „горе и доле“, и „лево и десно“.

ПОЕЗИЈА КРОЗ ГОВОР ТЕЛА

– Прво, трудим се да публику не замарам дуже од три до седам минута, јер све што преко тога траје, доведе вас у ситуацију да вас више нико не слуша.Овакав начин извођења поезије, кроз реч и покрет, је нешто што у Србији до сада није виђено, а што је у Шведској, прави хит. Циљ је, заправо, да се поезија из једног пасивног стања подигне на један забавни, естрадни ниво, па и да се и најозбиљније поетске теме, оне које изазивају сузе, могу рећи кроз одређене покрете. Ја сам и организатор оваквих поетских вечери, на последњој коју сам организовала гости су били шведски политичари и фински министар културе – каже Елеонора Лутхандер.

Елеонора објашњава да су овакве необичне поетске вечери такмичарског карактера, што додатно подиже адреналин и публици (која је, уједно, и жири) и онима који се такмиче. Са „Поетским закуцавањем“ (како се ове песничке вечери називају), „заразила“ се читава Шведска – од Шведског парламента до вртића, преко библиотека, кафана, гаража…

– У Шведској сам научила да вам ништа није „дато“ и да за све, па и за поезију, морате да се изборите. Наравно, и тамо постоје неки „елитни путеви“ који су некоме априори дати. Ја сам морала да почнем од почетка, да потпуно „огољена“ станем на сцену. Пре десет година нисам умела ни микрофон да држим. Сада, потпуно владам сценом, упорном вежбом сам учврстила мишиће и, што је најважније, научила сам да се не стидим свог тела. Да сам одмах ушла у Нобелову библиотеку, вероватно бих одмах и села и ништа од овога, на шта сам данас јако поносна, никада не бих постигла – објашњава Елеонора.

ПРОМОЦИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА

Елеонора се прво (кроз бројне издате књиге поезије и још много тога) изборила за „добар глас“ да би, као неко ко је цењен у Шведској, покушала и успела и да у читавој Скандинавији промовише српске песнике.

– После 30 година проведених у Шведској, вратила сам се у Србију, где сам, између осталог, добила и прегршт песничких књига. Нисам их могла све понети авионом при повратку у Стокхолом, па сам их превела на шведски језик, по једну од сваког песника. Било је ту од великих српских песника, па до чак песме коју је написала једна сељанка која суботом продаје кајмак на Каленића пијаци. Тако је и настала чувена антологија српске поезије „Поезију ће сви писати“, са 160 песама различитих аутора. Књига је објављена у електронском облику (на њњњ. серум. ну), на насловној страници је Серумове електронске књиге. Користи је 290 библиотека широм Скандинавије, а могу је преузети и све светске библиотеке. Ето, представљени смо као песнички народ, а Томас Линдблад, издавач прве електронске издавачке куће у Шведској, први је и који је у овој земљи представио српске песнике – каже Елеонора Л. и додаје да је то само почетак у промовисању српског народа кроз поезију.

ПЕСНИКИЊА ОД ТРИНАЕСТЕ

Иако је завршила Економски факултет, највећа љубав јој је била и остала поезија. Пише од своје тринаесте године, а до сада је објавила пет збирки поезије на шведском, пет песничких књига на српском, једну тројезичну шведско-српску-енглеску сликовницу хаику стихова и оригами цветова „Икебана“ и четири електронске књиге. Уврштена је у Нобелову библиотеку са књигом „Диктограм“, бави се естрадном поезијом, учествује на шведским првенствима у „Поетским закуцавањима“, као и хаику-оригами перформансима. Она је и члан Удружења шведских књижевника (од 1996 г.) и Удружења књижевника Србије (од 2004.г.) а добитник је и Златне кациге Културно просветне заједнице за 2007. Елеонорина поезија превођена је на енглески, холандски, персијски, турски…

Елеонора је обишла готово цео свет, за себе каже да „није само умрлица, већ и биографија“, поносна је на свој рад и на своју децу која имају своје животе, али се неретко укључе и у њену причу. Из хотела, у коме је провела два дана јер рођака у Крушевцу нема, упутила се у Подгорицу, позвана да као песникиња гостује и постане члан њиховог Удружења књижевника. Желела би да ускоро поново посети свој родни град јер, како сама каже, „можда сам ја за Швеђане тамо негде рођена, али ја добро знам, а тако и пише у мом пасошу, да моје место рођења има име и да се зове Крушевац“.

Д. Павловић

ПРИЈАТЕЉСТВО СА АРСЕНОМ ДЕДИЋЕМ

Елеонора је део ратних година провела на Хвару и била једина српска песникиња која је у том периоду штампана у Хрватској. Иза ње су стали Арсен Дедић и Тонко Маројевић, који је, усред рата писао рецензију у Слободној Далмацију, без обзира на то што се Елеонора све време боравка на Хвару изјашњавала као српска песникиња. Круна пријатељства са Арсеном Дедићем је његова жеља и обећање да ће углазбити песму „Бољи људи“ из њене најновије збирке „Медовина“, коју му је Елеонора, иначе, посветила.

ПО МАЈЦИ – РУСКА ПЛЕМКИЊА

Елеонора Лутхандер рођена је 1954.г. у Крушевцу, у породици Дамјановић. Црногорског је порекла по оцу Светозару, а по мајци Валентини, руска племкиња. Након завршеног Економског факултета у Београду, одлази у Шведску, где је удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, са којим има двоје одрасле деце, Александру и Амадеуса. Сада живи у Стохолому и Београду.

БОЉИ ЉУДИ

Арсену Дедићу

Сад кад више нијесмо млади
Тек сада смо слободни и луди
Сада знамо како се то ради
Тек сада смо бољи људи.

Сад кад смо уморни и сиви
И све нам се црно пише
Тек сада знамо да смо живи
И да нам не могу ништа више.

Сад кад више нијесмо лијепи
У себи носимо праву љепоту
Слабо видимо ал нијесмо слијепи
чувамо снагу за доброту.

Елеонора Лутхандер

Објављено у недељнику ГРАД

ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Елеонора и Александра Лутхандер

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману: „БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН“ и „БЕРГМАН И ЖЕНЕ“. И Елеонора Лутхандер је промомовисала две своје књиге: „ДУБАИ ХАИКУ“ и „ИКЕБАНА“. О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!

Александра Лутхандер

Елеонора Лутхандер


Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ


Немој да ти ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио…

Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!

Незасити китови
гутају твоје
протеинске

стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин

Писати, писати,
писати…


Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за
Интернет

као жвака
ма тражиц́у од Гугла
да те скроз избрише
ургирац́у да те
Википедиа

прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ц́еш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне
пензије?


Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична
оловка

ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш,
пишеш…


© Елеонора Лутхандер


Александра Лутхандер је недавно одбранила докторску дисертацију „УТИЦАЈ ФИЛМСКОГ ОПУСА ИНГМАРА БЕРГМАНА НА СТВАРАЛАЧКЕ И КУЛТУРОЛОШКЕ ОКВИРЕ ЕВРОПЕ 20. И 21. ВЕКА“, посвећен утицају Бергмана као редитеља на друге филмске ауторе на МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ – ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ, 18. јула 2011. Докторска дисертација јој је била повод да напише и објави књигу *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*. На промоцији њене књиге 10.септембра 2013. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду учествовали су: мр Миливој Андјелковић, мр Спасоје Ж. Миловановић, др Александар Новаковић, Елеонора Лутхандер и наравно аутор Александра Лутхандер… Скромни допринос промоцији дало је и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији је Александра члан, јер је на промоцији о значају књиге говорио и мр Спасоје Ж. Миловановић – директор драме Народног позоришта у Београду и члан Управног одбора ПоезијеСРБ.

Са промоције књиге *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*

Елеонора, Спале и Александра

KULTURA – *NOSTALGIJA* u Klubu KCK – Kruševac

U Klubu KCK
13.02.2009. godine, održano je književno veče pod naslovom *NOSTALGIJA* koje je vodila Danica Gvozdenović, a gošće su joj bile: Eleonora Luthander, i Gordana Vlahović i Lidija Užarević. Posebno interesovanje prisutne publike i medija izazvao je nastup Švedsko-Srpske pesnikinje i prevodioca Eleonore Luthander, koja je inače rodjena u Kruševcu.

Lidija Užarević, Eleonora Luthander, Gordana Vlahović i Danica
Gvozdenović
BEOGRADJANKA**
Svaki dan se penjem
Na Kineski zid
Novog BeogradaŽivim privremeno
U jednom osvetljenom
Kvadratiću
Srbija je moja majka
Kosovo je moja snaga
Beograd je moja droga
Pobednik na Kalemegdanu
Moj prvi i poslednji
I jedini ljubavnik
Sremska kobasica je
Moje životno osiguranje
Ja sam švedski sto
u BeograduJa sam Beograđanka
U Stokholmu(C) Eleonora Luthander



Danica Gvozdenović sa gošćama Lidijom Užarević i Gordanom Vlahović


Eleonora Luthander


Jelena Protić-Petronijević i Nebojša Lapčević


Lidija i Miško


Lidija Užarević


Ljuba Obradović


Ljuba sa damama


Ljuba i Eleonora


Eleonora i Ljuba


Zdravko kazuje delove iz knjige Gordane Vlahović


Verkan i Sima


Verkan, Sima i Višnja – tehničko vodjstvo *NOSTALGIJE*


Eleonora i Slavica


Slavica i Spale


Spale i Eleonora

DA SE NE ZABORAVI 1999-2009
U galeriji Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE*, 24.03.2009. godine у 20.05 časova, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac povodom obelažavanja 10 godina od agresije NATO pakta na Srbiju, održana je promocija knjige *LET PALOG ANDJELA*, sa fotodokumentarnom izložbom slika *RASINSKI OKRUG U NATO AGRESIJI* i prikazom filma Radio televizije Kruševac iz dana agreseije. U programu je učestvovala i Eleonora Luthander.


Eleonora Luthander govori svoje stihoveDIVLJE PATKEKrenuo Srbin
u lov
na divlje
patke
oborio
sačmaricom
nevidljivi avion
F – 117 ALovačka sreća!(C) Eleonora Luthander


Eleonora Luthander – ni Švedska nije daleko da se u rodnom Kruševcu
izkaže podrška ideji slobode


Publika


Eleonora Luthander (drugi red-prva sleva)


Plakat za promociju

DRUGI PIŠU – KURIR

KRUŠEVAČKI PESNICI ŽALE ZA POETESOM IZ ŠVEDSKE: Kroz poeziju uspela da predstavi srpski narod širom Skandinavije (FOTO)

Foto: Privatna Arhiva

In memoriam

KRUŠEVAČKI PESNICI ŽALE ZA POETESOM IZ ŠVEDSKE: Kroz poeziju uspela da predstavi srpski narod širom Skandinavije (FOTO)

Srbija, ivana radojcic

 Švedsko srpska pesnikinja Eleonora Luthander, koju su Šveđani svojatali kao svoju umetnicu, uspela je, kroz poeziju, da predstavi srpski narod širom Skandinavije.

Eleonoira Luthander, pesnikinja

foto: Privatna Arhiva

Eleonora se prvo (kroz brojne izdate knjige poezije i još mnogo drugih izdanja i prevoda) izborila za „dobar glas“ da bi, kao cenjena u Švedskoj, u čitavoj Skandinaviji predstavila srpske pesnike. Tako je i nastala čuvena antologija srpske poezije u elektronskoj formi „Poeziju će svi pisati“, sa 160 pesama različitih autora, koju koristi 290 biblioteka širom Skandinavije, a mogu je preuzeti i sve svetske biblioteke.

Eleonoira Luthander, pesnikinja

foto: Privatna Arhiva

Eleonorina najveća ljubav, posle dece, bila je poezija. Piše od svoje trinaeste godine, a do sada je objavila pet zbirki poezije na švedskom, pet pesničkih knjiga na srpskom, jednu trojezičnu švedsko-srpsku-englesku slikovnicu haiku stihova i origami cvetova „Ikebana“ i četiri elektronske knjige. Uvrštena je u Nobelovu biblioteku sa knjigom „Diktogram“, bavila se se estradnom poezijom, učestvovala na švedskim prvenstvima u „Poetskim zakucavanjima“, kao i haiku-origami performansima. Bila je član Udruženja švedskih književnika (od 1996 g.) i Udruženja književnika Srbije (od 2004.g.) a dobitnik je i Zlatne kacige za 2007. godinu u Kruševcu i bila je omiljeni gost kruševačkih pesnika i njihovih brojnih manifestacija. Eleonorina poezija prevođena je na engleski, holandski, persijski, turski.

Eleonoira Luthander, pesnikinja

foto: Privatna Arhiva

Eleonora je obišla gotovo ceo svet, za sebe je govorila da „nije samo umrlica, već i biografija“, jer je bila ponosna na svoj rad i na svoju decu koja imaju svoje živote, ali su se često uključivala i u njen rad i stvaralaštvo. Želela je da uskoro ponovo poseti svoj rodni grad, jer je govorila „možda sam ja za Šveđane tamo negde rođena, ali ja dobro znam, a tako i piše u mom pasošu, da moje mesto rođenja ima ime i da se zove Kruševac“.

Eleonora Luthander rođena je 1954 , a po majci Valentini, je bila ruska plemkinja. Po diplomiranju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, otišla je u Švedsku, gde je bila udata (pa razvedena) za švedskog novinara Pera Luthandera, sa kojim ima dvoje odrasle dece, Aleksandru i Amadeusa. Živela je u Stoholomu i Beogradu.

(Kurir.rs/Ž. M.)

Овај чланак прочитало је 19. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezija.rs/pesnici/omaz/eleonora-luthander-ma-gde-bila-ja-sam-krusevljanka/

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.